• 3

Miodrag radi u krematorijumu i njegov posao retko ko može da podnese: "Najteže je kad spaljujemo novorođenče ili mladu osobu (VIDEO)

O poslu i njegovom bremenu razmišlja i kad dođe kući

  • 3

Miodrag je kremator u jedinom hrvatskom krematorijumu. Posao je izuzetno težak i zahtevan. Ceo postupak, od ispraćaja pokojnika do urne, opisao je za 24sata.hr.

Ova oronula straćara je sve što ima izmučena majka (35) sa crnim podočnjacima: Laže ćerke da je jela kod komšija, da bi im ostao zalogaj više (FOTO)

- Nakon ispraćaja sanduk sa telom pokojnika prevozimo u rashladnu komoru do dana kremacije. Svakog jutra mrtvozornik po poslednji put pregleda pokojnike i daje dopuštenje za kremaciju. Sanduk se zapečati i ponovo sprema u rashladnu komoru. Moj posao započinje kad primim nalog za kremaciju. Iz rashladne komore preuzimam telo pokojnika i vozim ga do peći za kremaciju - objašnjava Miodrag Jović (52) iz Zagreba.

Već 13 godina je radio na ispraćajima, a pre dve godine imao je mogućnost da postane kremator.

- Ovaj posao je jako stresan i zahtevan jer osim što radite s pokojnicima i imate poštovanje prema preminulima, morate da imate koncentraciju na visokom nivou i pazite na svaki detalj kako bi se ispoštovala procedura. Najteži deo posla je kad morate da kremirate novorođenče ili neku mladu osobu, a svi smo bili posebno utučeni kad smo nedavno morali da kremiramo kolegu koji je radio tu sa nama. Umro je od srca, a imao je samo 32 godine. Ovo nije posao koji može raditi svako, a moja je obaveza da svakom pokojniku omogućim dostojanstven odlazak u skladu s njegovim željama – objašnjava Miodrag dodajući kako je njegova želja da ga, jednog dana kad kucne njegov čas, takođe kremiraju.

Prema preminulima krematisti se odnose sa najvećim poštovanjem Foto: Milena Đorđević

Kako na groblju radi već godinama, privikao se na poslove sa smrću. Ipak, o tome kod kuće na razgovara sa suprugom i dvoje dece.

- Često o poslu razmišljam i kad odem kući. Nađete se u nekom stanju kad razmišljate o tome kako je pokojnik skončao. Inače, ovde se radi u tri smene, a tokom dana kremiramo 30 pokojnika. Pritisak je ogroman jer pokojnici stižu iz cele Hrvatske, a manjim delom i iz Bosne i Hercegovine. Imamo dve peći za kremaciju, a treća nije u funkciji još od 2015. godine. Trenutno je u postupku nabavke. Bilo bi nam lakše kada bismo imali i tu treću peć - zamišljeno govori Miodrag pripremajući sanduk s pokojnikom za kremaciju.

Kovčeg se stavlja ispred vrata peći na posebna metalna kolica, jer temperatura u pećima može da dosegne i više od 1000 stepeni. Peći su plinske, a trajanje svake kremacije je oko sat i po.

ZAGREBAČAKI KREMATORIJUM JEDINI U HRVATSKOJ

- Ljudi imaju mnoge zablude u vezi ovog postupka, pa tako već godinama slušamo o tome kako istovremeno kremiramo više pokojnika, kako ih vadimo iz sanduka koje su kupile porodice pa te sanduke koristimo za druge pokojnike i slično. Sve su to gluposti, jer kao što vidite, peć je konstruisana tako da u nju stane samo jedna osoba i kremiramo je u originalnom sanduku u kojem je bio ispraćaj - rekao je pokazujući druge sanduke s pokojnicima koji čekaju kremaciju. Zapečaćeni, s radnim nalogom i posebnom metalnom pločicom na kojoj je identifikacijski broj.

- Ta pločica je od metala kojeg ni ove visoke temperature ne mogu oštetiti i kod svake kremacije je obavezna jer služi kao identifikacija pokojnika. Po tom broju pločice znamo sve podatke o pokojniku. Pločica se stavlja na sanduk i zajedno s njim ulazi u peć - nastavlja Miodrag vodeći u susednu prostoriju u kojoj se nalaze izlazna vrata peći.

Tu je i kontrolno okno kroz koje kremator može proveriti kako napreduje kremacija koja se završava čak i u slučaju nestanka plina ili struje jer je spojena na posebne agregate i spojnice koji se u toj situaciji uključe i omoguće završetak postupka. Po završetku kremacije pepeo i kosti pokojnika ostaju u metalnoj posudi.

- Kosti ostaju suve i dehidrirane, pa ih zato nakon kremacije stavljamo u poseban mlin za kosti koji ih pretvara u prah. Sve zajedno traje dvadesetak minuta. Identifikaciona pločica ne ide u mlin jer bi ga slomila, ali je stavljamo na prečku uređaja te tako u svakom trenutku znamo s čijim posmrtim ostacima radimo. Takođe, u mlin stane samo jedna posuda. Po završetku postupka sav pepeo i kosti ulaze u urnu u koju na kraju ubacujemo pločicu te je zapečatimo metalnim poklopcem na kojem je isti taj identifikacioni broj kao i na pločici. Urnu možemo, zavisno od želja porodice da stavimo u drugu, luksuzniju urnu - kazao je Miodrag dodajući da je time njegov posao završio. Sama peć je automatizovana, a dimnjaci Krematorijum su 24 sata na dan pod nadzorom Agencije za zaštitu okoliša koja prati kvalitet vazduha. Zagrebački krematorijum jedini je u Hrvatskoj.

(Telegraf.rs/24sata.hr)

Komentari

  • Jasenovac

    Ih, imate vi Hrvati pedigre u spaljivanju.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima