ŠOKANTNO! U Hrvatskoj je prošle godine 35 pedofila dobilo rad za opšte dobro: Često ponovo rade sa decom!

Predator sa područja Žlebina, u okolini Virovitice, koji je uhapšen i nalazi se u jednomesečnom pritvoru, godinama je, kako saznaje 24sata.hr od jedne žrtve, pratio devojčice i mlade devojke, uznemiravao ih i kod njih izazivao osećaj straha. Činjenica je da se godinama u Hrvatskoj pedofilima izriču mizerne kazne, a neretko im se dosuđuje i rad za opšte dobro, dok deca, žrtve pedofila, ceo život ostaju traumatizovana. Istovremeno, pedofili često nakon izdržavanja kazne ponovo rade s decom.

Iz Kancelarije pravobranitelja za decu za 24sata su odgovorili da u Hrvatskoj kazna za seksualno zlostavljanje deteta neretko traje kraće od psihoterapijskog tretmana same žrtve, a da posebno zabrinjava praksa izricanja rada za opšte dobro i uslovnih osuda, bez ikakvog dodatnog zaštitnog nadzora ili bezbednosnih mera.

"Prema podacima nadležnog Ministarstva, prošle godine je rad za opšte dobro izvršavalo 35 počinilaca seksualnog nasilja nad detetom, a samo u dva predmeta izrečena je dodatna mera. Tokom 2024. godine rad za opšte dobro izvršavalo je 45 počinilaca, dok je 2023. godine 57 počinilaca izvršavalo rad za opšte dobro. Posebno je alarmantno što se rad za opšte dobro izriče čak i počiniocima teškog krivičnog dela seksualnog zlostavljanja i iskorištavanja deteta, koje bi zbog same kvalifikacije trebalo da bude strože sankcionisano", odgovorili su iz Kancelarije pravobranitelja za decu.

Iako Krivični zakon predviđa mogućnost zaštitnog nadzora nakon potpunog izvršenja kazne zatvora, sudovi ovu bezbednosnu meru, navode iz Kancelarije, izriču izuzetno retko.

Kancelarija pravobranitelja za decu: Trajno im treba zabraniti rad s decom

Zbog takve zabrinjavajuće sudske prakse, počinioci najtežih seksualnih delikata nakon izlaska na slobodu najčešće, kažu, ostaju bez ikakvog sistemskog i obaveznog nadzora.

"To znači da su nakon izlaska na slobodu počinioci najtežih seksualnih delikata retko uključeni u tretman stručnjaka, a nakon izdržane kazne nisu ni pod kakvim nadzorom nadležnih organa. Takvu praksu treba hitno menjati. Uz to, izuzetno važnim smatramo i doslednu primenu mere opreza obavljanja određene poslovne aktivnosti koja je ključna za bezbednost žrtava do okončanja sudskog postupka", poručili su za 24sata iz Kancelarije pravobranitelja za decu.

Izricanje blagih sankcija direktno je, naglašavaju, povezano i s problemom prebrze zakonske rehabilitacije, nakon koje se osobe osuđene za ova nedela pravno smatraju neosuđivanima.

Posledično, u kratkom vremenskom roku dobijaju potvrdu o nekažnjavanju i otvara im se mogućnost ponovnog zapošljavanja u okruženjima u kojima dolaze u direktan kontakt s decom. Osobe pravosnažno osuđene za seksualno zlostavljanje dece trebalo bi trajno sprečiti da obavljaju bilo kakve profesionalne ili volonterske aktivnosti koje uključuju rad s decom, kroz dosledno, pa i doživotno izricanje bezbednosne mere zabrane obavljanja takvih dužnosti, ističu.

Kada je reč o nadzoru počinilaca nakon odsluženja kazne, sistem, navode, pokazuje značajne i zabrinjavajuće prakse.

"Nažalost, iz prijava Kancelariji pravobranitelja za decu svedočimo slučajevima u kojima se osuđeni za takva krivična dela, protekom vremena rehabilitacije, ponekad i nakon samo godinu dana, zapošljavaju u institucijama i privrednim društvima u kojima dolaze u kontakt s decom, što smatramo nedopustivim. Zbog toga se zalažemo za trajno čuvanje podataka i dostupnost podataka o počiniocima seksualnih delikata nadležnim organima kako bi se smanjili potencijalni rizici od mogućih zlostavljanja i iskorišćavanja. Uvođenje dodatnih, dugoročnih mera obaveznog praćenja i tretmana nakon izlaska iz zatvora smatramo neophodnim za stvarnu zaštitu dece i zajednice", poručuju.

Svaka mera bi trebalo, kažu, da bude usmerena na to da ohrabruje decu da prijavljuju nasilje, da od prijave do okončanja postupka ne prođu godine jer čekanje na ishod suđenja ponovo otvara traume, kao i da deca i njihovi bližnji sve vreme imaju podršku i pomoć stručnjaka i razumevanje zajednice. Važno je, ističu, da deca znaju da nisu odgovorna niti kriva za ono što im se događa, a da kazna počiniocu mora biti takva da se takvo krivično delo više ne ponovi.

Podsećaju da seksualno zlostavljanje predstavlja najtežu povredu dečjih prava s dubokim i trajnim posledicama. Takva trauma iz temelja, kažu, razara dečji svet, narušavajući detetov osećaj sigurnosti i poverenja u odrasle.

"Zbog toga deca retko govore o onome što su proživela. Njihovo ćutanje najčešće je izazvano pretnjama, strahom, sramom i nametnutim uverenjem da su sama kriva za ono što im se događa. U takvim okolnostima, sistem zaštite mora beskompromisno preuzeti apsolutnu odgovornost za bezbednost deteta", odgovorili su za 24sata iz Kancelarije.

"Oni su manipulatori"

Navode da, kada se govori o počiniocima, moramo biti potpuno svesni i njihove manipulativne prirode.

"Oni retko deluju impulsivno, zlostavljanju najčešće prethodi dugotrajan i osmišljen proces mamljenja (tzv. grooming), tokom kojeg manipulišu i detetom i njegovom okolinom. Uz to, počinioci se redovno oslanjaju na kognitivne distorzije - iskrivljena uverenja kojima racionalizuju svoje zločine i umanjuju sopstvenu krivicu. Upravo zbog takvog psihološkog profila, koji nosi ozbiljan rizik od recidivizma, trenutna praksa u Hrvatskoj, odnosno izricanje blagih kazni i izostanak trajnog praćenja počinilaca, predstavlja visok rizik da zlostavljači ponovo ugroze najranjivije. Primarni zadatak društva mora biti da obezbedi okvir u kojem će svako dete biti maksimalno zaštićeno, a njegov najbolji interes stavljen ispred svih drugih prava i razmatranja", navode.

Ističu da izricanje kazni počiniocima seksualnog zlostavljanja nije isključivo pitanje pravne sankcije, već i snažna poruka koju država šalje deci žrtvama i njihovim porodicama. Smisao zatvorske kazne, naglašavaju, nije samo vreme tokom kojeg će počinilac krivičnog dela biti izolovan iz društva i sprečen da ponovi svoja (ne)dela, već poruka svakom detetu da njegova trauma i patnja dobijaju adekvatan odgovor koji sprečava da se takvo nešto ponovi.

"Kada sistem na najteža krivična dela odgovara blagim merama, deca gube poverenje u svet odraslih i institucije. Dosledno izricanje adekvatnih kazni stoga je presudno jer ono detetu služi kao ohrabrenje i garancija da će njegov glas biti saslušan, da će zlostavljač snositi ozbiljne posledice i da će ga društvo beskompromisno zaštititi", poručuju.

Ključno je, poručuju, menjati i ujednačavati sudsku praksu, podsticati izricanje bezbednosnih mera, kako bi počinioci ovakvih krivičnih dela bili dugoročno "pod lupom društva" i onemogućeni da dolaze u kontakt s decom, uz jačanje kapaciteta pravosudnih i kaznenih organa za rad s počiniocima takvih krivičnih dela i sprovođenje kontinuiranih edukacija sudija, državnih tužilaca i zaposlenih u pravosudnim organima.

"Iako pozdravljamo nedavne izmene krivičnog zakonodavstva kojima je onemogućeno izricanje rada za opšte dobro i uslovnih osuda za teška krivična dela protiv seksualne slobode, smatramo da to nije dovoljno. Ta odredba, nažalost, nije proširena na sve seksualne delikte na štetu deteta, čime je propušteno da se obezbedi maksimalna zaštita za svu decu. Zato se snažno zalažemo za šire zakonske izmene koje će u potpunosti i bez izuzetka onemogućiti izricanje rada za opšte dobro za apsolutno sve oblike seksualnog nasilja nad decom. Nadalje, pravni okvir mora zatvoriti sve postojeće praznine koje ugrožavaju bezbednost dece u zajednici. Insistiramo na strogoj zakonskoj regulaciji samih osnivača ustanova, udruženja, obrta, igraonica i slično, kako bismo i na tom nivou sistematski sprečili bilo kakvu mogućnost da osobe s istorijom seksualnih delikata dođu u poziciju da organizuju aktivnosti i ostvaruju kontakt s decom."

"Kao ključni iskorak i prioritet naše Kancelarije u zaštiti najranjivijih vidimo donošenje Zakona o Dečjoj kući i punu uspostavu modela Barnahus. Time će se u hrvatski sistem konačno uvesti praksa da se dete žrtva ispituje u bezbednom i integrisanom okruženju, u kojem se institucije i stručnjaci okupljaju oko deteta, a ne obrnuto. Samo tako možemo sprečiti višestruko i traumatično povlačenje dece po institucijama i njihovu sekundarnu viktimizaciju, stavljajući stvarni oporavak deteta u samo središte pravosudnog postupka", poručuju iz Kancelarije pravobranitelja za decu.

(Telegraf.rs)