DVE NATO SILE NA IVICI SUKOBA: Vreme "mirnih voda" je prošlo, komšije opasno zveckaju oružjem!

Grčka i Turska se međusobno optužuju da su odgovorne za rastuće tenzije između dve zemlje. Reč je o teritorijalnim vodama, teritorijalnim pretenzijama i uticaju u regionu Sredozemlja.

To je eskalirajuće prepucavanje: Grčka se žali na tursko kršenje vazdušnog prostora, na po njenom mišljenju nelegalne turske morske nacionalne parkove, i na premeštanje turskih trupa na obalu. S druge strane, tu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji poziva Grčku da okonča "militarizaciju" svojih ostrva, kao i njegov ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, koji zbog toga govori o bezbednosnoj pretnji po Tursku, piše TagesSchau.

Grčka se naoružava

Meri Bosi je profesorka emeritus za međunarodnu bezbednost na Univerzitetu u Pireju. Ona upozorava na novu eru: "Vidimo sve veću eskalaciju i preteću retoriku od strane Turske, kao i od strane Grčke. Sve to, i naravno nesigurno regionalno i međunarodno okruženje, doprinosi tome da bi ove tenzije mogle dostići ekstremniju tačku."

Grčka vlada sada igra na kartu odvraćanja. Princip je: Ko želi mir, bolje da se sprema za rat. Krajem avgusta, Grčka je s Izraelom sklopila ugovor o naoružanju vredan milijarde evra. Ime: Ahilov štit. Grčka dobija sveobuhvatan sistem protivvazdušne odbrane - i istovremeno ulaže u sopstvenu vojnu industriju.

Destabilizovan region

Iz ugla grčkog analitičara i novinara Džona Psaropulosa, ovde se radi isključivo o samoodbrani: "Iz grčke perspektive, destabilizacija u regionu oko Ukrajine, a sada i u Zalivu i Crvenom moru, loša je vest za obuzdavanje ovog konflikta sa Turskom." Zbog tih sukoba nastala je "atmosfera bezakonja" u kojoj je "rat normalizovan".

Novinar Psaropulos žali se da konflikt sa Turskom dobija veoma malo pažnje u Evropi i Nemačkoj. Ali, što se sukobi duže ostavljaju nerešenim, to je veća verovatnoća da će dugoročno doći do ozbiljnih problema.

"Grčka posmatra Tursku kao potencijalnu Rusiju. Percepciju pretnje koju Evropa sada ima od Rusije, Grčka već duže vreme ima u odnosu na Tursku", kaže on.

Istraživač: "Nema saglasnosti oko toga šta je zapravo sporno"

Ovakva percepcija ima dugu istoriju koja seže do vremena Osmanskog carstva. U proteklim decenijama, posebno od turske invazije na Kipar 1974. godine, Grčka i Turska su se iznova sukobljavale oko različitih pitanja u Egejskom moru.

Ronald Majnardus je doktorirao na ovu temu i već dugo živi u Grčkoj. Sada radi kao naučni saradnik u atinskom tink-tenku ELIAMEP.

"Ne postoji saglasnost oko toga šta je zapravo sporno, i nema saglasnosti o tome kako te sporne tačke treba rešiti", ističe on, dodajući da konflikt tapka u mestu.

Turska želi da uzdrma status kvo

Tako je, na primer, za grčku vladu razjašnjeno pitanje da li ima pravo da proširi teritorijalne vode oko egejskih ostrva na 12 nautičkih milja, budući da to dozvoljava Konvencija UN o pravu mora.

Međutim, turski parlament je još 1995. godine usvojio odluku: ukoliko Grčka to zaista sprovede, to bi se smatralo povodom za rat. Turski strah: zbog velikog broja grčkih ostrva, međunarodne vode u Egejskom moru mogle bi se znatno smanjiti, a turski pomorski saobraćaj bi bio drastično ograničen.

Ipak, postoji još mnogo spornih pitanja. Turska govori o određenim "sivim zonama" u kojima suverenitet određenih ostrva i nenaseljenih stena nije razjašnjen - dok je iz grčke perspektive njihov status i te kako regulisan.

Posmatrač Majnardus uviđa svesnu strategiju Turske da poveća broj spornih tema: "Što je korpa sporenja manja, to je manja šansa da ćete odatle nešto izvući. Ali što više ubacite unutra, veća je šansa da ćete nešto moći da odnesete", objašnjava on tursku strategiju.

Status kvo je zapravo u interesu Grčke. "A taj status kvo Turska želi da revidira. Turska je revizionistička sila", navodi Majnardus.

Turski politikolog vidi "porodični konflikt"

Grčki posmatrači ukazuju, na primer, na tursku doktrinu "Plave domovine", o kojoj će se uskoro raspravljati u parlamentu. Ona predviđa značajno proširenje turskih zona uticaja u Sredozemlju - kritičari govore o neoosmanskim planovima za ekspanziju.

Politikolog Husejin Bagdži iz Ankare, međutim, smiruje situaciju: "Između Turske i Grčke ne bi moglo doći do vojnog sukoba, jer su obe strane članice NATO i to ne mogu da učine. To je porodični konflikt i to bi trebalo rešavati unutar NATO, ali i unutar Evropske unije."

Unutrašnjopolitički motivi?

Činjenica da je Turska sada poslala oko 2.000 vojnika u priobalni region južno od Izmira, jeste znak da je Turska spremna za borbu. Međutim, turski predsednik Erdogan ionako nije zainteresovan za rat, smatra Bagdži.

Mnoge stvari su, a tu se stručnjaci slažu, politički motivisane unutrašnjim pitanjima. Tako se na proleće održavaju izbori u Grčkoj - a premijer Kirijakos Micotakis ne želi da deluje slabo. Ono što je sigurno: vreme "mirnih voda", kako se naziva faza popuštanja tenzija nakon Erdoganove posete Atini 2023. godine, zvanično je prošlo.

(Telegraf.rs)