• 10

Slično rešenje problema KiM pominje se i 24 godine posle Dejtona: Da li ovo "gasi vatru" u regionu?

Do raspetljavanja kosovskog čvora moglo bi doći kroz pregovore velikih svetskih igrača samo ukoliko se stavovi dve strane približe - smatra i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić

  • 10

Prošle su 24 godine otkako je postignut Dejtonski sporazum kojim je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak, a danas su u javnosti sve glasnije najave da bi po ugledu na sporazum iz 1995. godine moglo da se dođe i do konačnog rešenja kosovskog problema.

Od prethodne zvanične runde dijaloga Beograda i Prištine prošlo je godinu dana, kada su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači uz posredovanje Federike Mogerini poslednji put sastali u Briselu. Posle odluke Prištine da uvede takse od 100 odsto na srpske proizvode, zvaični Beograd je odlučio da prekine dijalog i čvrsto se drži stava da će se za pregovarački sto vratiti tek pošto iste budu ukinute.

Od tada predsednik Srbije i privremenih prištinskih institucija sastajali su se nekoliko puta na sastancima sa svetskim liderima, ali je dijalog i dalje u prekidu.

Stoga se postavlja pitanje da li bi tzv. "Dejton dva" mogao da prekine tišinu koja mesecima vlada za pregovaračkim stolom između Beograda i Prištine i šta je potrebno da se desi, kako bi se "kockice složile".

Aleksandar Vučić, Hašim Tači, Mogerini

Od prethodne zvanične runde dijaloga Beograda i Prištine prošlo je godinu dana, kada su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači uz posredovanje Federike Mogerini poslednji put sastali u Briselu-Foto: Tviter@MajaEUspox

Da bi do raspetljavanja kosovskog čvora moglo doći kroz pregovore velikih svetskih igrača, smatra i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je u ranijim izjavama isticao da je to mogući scenario samo ukoliko se stavovi dve strane približe. Još uvek su, međutim, značajno različiti.

Komentarišući ovo, politički analitičar Dragomir Anđelković za Telegraf.rs kaže da je međunarodna konferencija po ugledu na Dejton moguća, ali po drugačijim pravilima u odnosu na onu iz 1995. godine.

- Srbija je dovoljno ozbiljna država da ne prihvati rešenje koje je protivno njenom interesu. Da, postoji mogućnost da se takva konferencija održi, ali bismo mi morali da insistiramo u tom slučaju da bude prisutna i Rusija sa pravom veta, ako bi se nametnulo rešenje koje je protiv nas, kako bismo imali neku vrstu "sigurnosne kočnice" - izjavio je on.

Da li je "kosovsko pitanje" moglo biti ranije rešeno?

Izjava nemačkog diplomate Volfganga Išingera, da je još 1995. godine pokušavao da uključi i "kosovski problem" u sporazum, pokrenula je spekulacije da je "kosovsko pitanje" moglo ranije biti rešeno.

Volfgang Išinger

Izjava nemačkog diplomate Volfganga Išingera, da je još 1995. godine pokušavao da uključi i "kosovski problem" u sporazum, pokrenula je spekulacije da je "kosovsko pitanje" moglo ranije biti rešeno-Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Nekadašnji posrednik u rešavanju kosovske krize je tokom 55. Minhenske bezbednosne konferencije održane početkom godine, rekao da je još 1995. godine dobio instrukcije od Helmuta Kola da se i Kosovo uključi u Dejtonski sporazum. Nije, kaže, uspeo da ovo stavi na dnevni red tada, ne samo zbog protivljenja Slobodana Miloševića, već i drugih koji su tvrdili da je tada "mnogo drugih problema na stolu".

I Nebojša Vujović, diplomata i šef Misije SRJ u Vašingtonu 90-ih godina i jedan od članova srpske delegacije u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson, u knjizi "Poslednji let iz Dejtona – pregovori iza zatvorenih vrata" iz ugla svedoka i neposrednog aktera otkrio je šta se tih dana dešavalo na sastancima.

- Kada sam poslednji put razgovarao sa Henrijem Kisindžerom, nekadašnjim američkim državnim sekretarom i pitao ga šta nam sledi, rekao mi je: "Ispustili ste priliku u Dejtonu, sada će vas udariti". Tako je i bilo - otkrio je Vujović.

Dragomir Anđelković

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je međunarodna konferencija po ugledu na Dejton moguća, ali po drugačijim pravilima u odnosu na onu iz 1995. godine-Foto: Medija centar Beograd

U osvrtu na ove događaje, Anđelković objašnjava da svaka međunarodna konferencija ima mogućnost da da rezultat kada jedna sila dominira, kao što je to bio slučaj sa Dejtonom, ili kada se nekoliko njih dogovori o principima po kojima bi mešunarodna konferencija trebalo da funkcioniše, kao što smo imali slučaj sa Berlinskim kongresom.

- Tu su velike sile imale jednu vrstu ravnoteže snaga i dogovor da kompromisom dođe do nekog rešenja. Tako da je takva konferencija moguća, ali pod uslovom da zapad prihvati Rusiju kao ravnopravnog partnera i da se utvrdi metodologija kako bi se to rešavalo tako da niko ne bude ugrožen - zaključio j eon.

Niz manjih sastanaka u Briselu realnija priča od "Dejtona 2"

Da zbog trenutnih okolnosti ovakva konferencija nije "realna priča" smatra i asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić, koji kaže da se iz više razloga ne može povlačiti paralela dijaloga Beograda i Prištine sa Dejtonskom konferencijom.

Niz manjih sastanaka u Briselu, objašnjava, realnija je opcija, s tim što bi u njima verovatno daleko veću ulogu imati SAD nego što je to bio slučaj do sad.

Milan Krstić, asistent Fakulteta političkih nauka

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da zbog trenutnih okolnosti ovakva konferencija sada nije "realna priča"-Printskrin: Youtube/Demostat

- Ipak smatram da se ni u ovom aspektu ne može povući potpuna paralela sa Dejtonom, jer su tamo Amerikanci bili jedini posrednik, a u dijalogu Beograda i Pristine to neće biti, jer će tu svakako ostati i EU kao uticajni posrednik i važan faktor za aminovanje dogovora - objasnio je on.

Šta je postigao Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine

Podsetimo, Dejtonski sporazum, kojim je postignut dogovor o prekidu rata u Bosni i Hercegovini, postignut je 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo.

Time je stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH.

Dejtonski sporazum

Foto: WIkimedia U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm

Dogovor su nakon tronedeljnih pregovora, parafirali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a osim njega glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i Vesli Klark.

Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra.

(J.N.)

Komentari

  • Milorad Vujicic

    Dejtonski sporazum he gubitak za Srbe I tako bilo I sa kosovom.Bosnia he cela srpska a me samo RSa.Kosovo moze imati samouprave koliko I Vojvodina I nista vise.One regime su samo djelovi Srbije .

  • Jakov

    Svet ima lose iskustvo sa entitema u Bosni koji vuku na svoju stranu i uzrokuju krizu. Nece svet da ponovi gresku.

  • mitque

    Kosovo ne treba priznati, barem ne u postojećim granicama. U svakom slučaju pregovore treba nastaviti, ali samo onda kada se ukine taksa i isplati odšteta prouzrokovana nelegalnim uvodjenjem taksi,to jes’ poreza na srpsku robu.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima