• 61

Gradska bajkerka se vratila na selo i ispunila dedin amanet: Sada se ubija od posla, i širi svoj biznis! (FOTO)

Radila je kao ekonomista, a počela da radi kao stolar i građevinac

  • 61

Gradska devojka Aleksandra Dacović rešila je da se vrati na selo na dedino imanje u selo Ljubiš na Zlatiboru i tamo započne biznis. Napustila je kancelariju, renovirala dedinu kuću i napravila turističko-etno selo. Radila je kao ekonomista, a počela da radi kao stolar i građevinac.

Milica i Veljko su prodali stan na Vračaru i pobegli na selo: Nikada pre nisu naložili smederevac, a sad žive kao carevi (VIDEO

Valentina je ostala bez posla i odlučila da ode na selo: Imala je samo 300 dinara kusura, a za dve godine zaradila je kuću i auto. I živi prelepo (FOTO)

Time je ispunila dedin amanet da putnike namernike nahrani, smesti na počinak i pošalje na dalji put, piše Bizlife.

- Kao i svakom detetu sa sela i moj plan je bio da odem u veliki grad. Ali, kako su prolazile godine i školovanje, a zatim došao i prvi posao u gradu, sve više sam čeznula za mirom koji pruža porodični dom, a sa njim i selo. Posle nekoliko godina rada u kancelariji odlučila sam da se vratim na selo. Međutim, život na selu nije nimalo lak. Mnogo je fizički teži, a prihodi su mnogo manji - priča Aleksandra.

Kako je porodica Dacović jedna od prvih koja se doselila i osnovala ovo zlatiborsko selo, bavila se poljoprivredom i stočarstvom, tako je i Aleksandra rešila da zasadi malinjak i voćnjak na svom imanju. Sve što bi uzgajila, prodavala bi na Zlatiborskoj pijaci.

- Kako smo u porodičnom dvorištu imali dedinu rodnu kuću, koja je sagrađena početkom 20. veka i koja nije ničemu služila, rešili smo da je adaptiramo. Dogradili smo kupatilo, uradili izolaciju, od okoraka (otpad od drveta) uredili enterijer i kućica je dobila staru draž upakovanu u novo i modernije ruho.

U selu se zatekla grupa snimatelja koja nije imala gde da prenoći. Meštani su se dosetili, pa preporučili Dacoviće kod kojih se od davnina svraćalo na počinak.

- Ljudi su prenoćili, a onda smo im spremili doručak jer je deda ostavio amanet da putnike namernike nikad ne pošaljemo gladne na put. Zauzvrat ostavili su "čast" u vrednosti jednog jagnjeta. To je oduševilo celu porodicu jer je uz mnogo manje truda ostvaren prihod za koji su potrebni meseci hranjenja i truda oko uzgoja životinja - kaže ona.

To joj je dalo ideju o etno-selu i stvaranju ozbiljne turističke ponude. Kao bajker, Aleksandra je sa svojom ekipom proputovala dobar deo sveta, pa su joj poslužila i ta iskustva.

- Kako spadam u grupu ljudi koja vozi motocikle, proputovala sam dobar deo Evrope i imala priliku da spavam u raznim smeštajima po gradovima i selima. Videvši jedno domaćinstvo na severu Slovenije, dobila sam ideju da bih mogla da napravim nešto lepo i korisno od svog domaćinstva i objekata koji su već decenijama, pa i vekovima na našem imanju. Od starog mlekara i babine čatmare nastala su još dva konaka uređena u etno stilu. Sve radove na objektima radili smo otac i ja, pa sam tako od ekonomiste prešla u stolare i građevince.

Kako nisu imali dovoljno novca, stare buriće prepravljali su u stolove i stolice, kredence u komode i ormare.

Selo Ljubiš udaljeno je oko 20 kilometara od turističkog centra Zlatibor, pa su Dacovići prinuđeni da se bore za naklonost i animaciju gostiju, jer je konkurencija velika, a turisti imaju sve veće prohteve i želje.

- Jedan od najvećih izazova je kako dovesti gosta u potpuno neuređeno selo sa par stotina stanovnika i učiniti mu boravak zanimljivim i prijatnim, da poželi opet da se vrati. U selu i okolini ima dosta neistraženih bezdana i pećina koje nisu obezbeđene za ulazak, kao i mnogo prirodnih lepota za koje znaju jedino meštani. A bilo bi jako lepo odvesti ljude da se upoznaju sa čarobnim prizorima zlatiborskih sela i okoline - kaže ona.

Dacovići neće da se zaustave na ovome, već planiraju da izgrade još objekata i povećaju svoje smeštajne kapacitete. Planiraju i dogradnju mobilijara, restorana i velnes centra.

- I pored teškoća koje se javljaju u početku, kao i u svakom poslu, savetovala bih mlade da se vrate na svoj rodni prag i krenu sa malim ulaganjima.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Milena

    Rodila nas je nasa najbolja majka 11oro u lijpom planinskom selu. Ucili smo spram lampom jer struju su vlastodrsci veoma cesto iskljucivali. Putevi su bili dobro trasirani, iz vremena Austrougarske, ali nisu obnavljani u vrijeme Tita. U skolu od 1-4isli smo u jednom pravcu 4 km a od 5-8 17km takodjer u jednom pravcu. Zbog teskih uslova zivota morali smo otici u grad. Danas zivim u Beogradu. Volim ga kao moju rodnu kucu. U njemu sam naucila ono sto nisam mogla u mom dragom selu. Pozdravljam hrabre ljude koji iz postovanja prema svojim precima vracaju se u selo. Ja nemam takve uslove. Moj sestric je zelio da napravi most od Beograda do djeda i bake.

  • NJOFRA

    Donji ili gornji?

  • čarls bronson

    Ako se zaželi motora , neka dođe da se provoza na mom Dukatiju Bronsonu .

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima