Ivanka je sedela u čekaonici, pored nje je seo on. Mislio je da ima masno tkivo, ali kasno se javio lekaru. Sada je mrtav... ona se izborila

Ivanka Divković Miletić sedela je po ko zna koji put u čekaonici Onkologije, gde se leče žene obolele od raka dojke. Čekala je svoju terapiju kada je ugledala jednog muškarca. Seo je, na njeno iznenađenje, takođe čekajući da pregrmi još jedan dan na ovom odeljenju. Danas više nije živ, izgubio je bitku sa rakom dojke.

Dešava se, veoma retko, svega u jednom procentu, da i muškarci obole od raka dojke. Ali, na žalost, obično se kasno jave, jer im ni na kraj pameti ne bude da bi ova opasna bolest mogla da zadesi i njih.

Preporučujemo

Foto - Ilustracija: Profimedia, Sciencephoto RM

- Ja sam, iskreno rečeno, bila zatečena, jer nisam ni pretpostavljala da to može da se desi muškarcima. On je mislio da ima masno tkivo i kasno se javio lekaru. Već četiri godine se borio sa tim kada smo se upoznali, a kasnije sam čula da je preminuo. Bio je vrlo otvoren i davao nam je savete. Za sobom je ostavio suprugu i troje dece i stalno je insistirao da se i oni testiraju. Nisam posle više srela muškarca koji se leči od raka dojke - priča nam Ivanka.

Njegovo "masno tkivo" je, kako se ispostavilo, bio zloćudan tumor. Kada se javio lekaru vec je imao metastaze i na kostima. Ovaj heroj borio se koliko je mogao, brinuo o porodici i bez ustezanja govorio da ima rak, karcinom dojke.

"Rak, karcinom. hemioterapija. Onkologija"

Za Ivanku Divković Miletić nikada ne biste rekli da se borila sa rakom, Foto: Mateja Beljan

To su reči od kojih ljudi zaziru, beže, parališu se od straha kada ih na bilo koji način povežu sa svojim telom. Toliko da mnogi ne smeju ni da se usude da provere da li je ono što su napipali zaista masno tkivo, cista ili nesto treće, pa se veoma često desi da bolest uznapreduje i da ishod bude fatalan.

Rak je bolest koja ubija, ali koja se i leči. I to nije puka uteha. Terapija postoji, bolest postaje hronična i samo svest i suočavanje sa strahom može nam pomoći da, kada već do toga dođe, lečenje počne što pre.

A ovako izgleda život sa rakom dojke, koji više ne bira uzrast, koji pogađa i mlađe i starije žene, pa čak i muškarce. Budite hrabri da pročitate kako izgleda borba sa karcinomom, da biste sutra mogli da pomognete sebi ili drugima. Baš kao što to danas čini naša sagovornica Ivanka, članica udruženja "Budimo zajedno", koje okuplja žene obolele i lecene od raka dojke.

- Svi onkologiju zaobilaze u širokom luku, to sam i ja radila. Kada preko Udruženja delimo materijal na našim akcijama, vrlo često se dešava da žene zaziru, ne žele da priđu i saslušaju šta im imamo reći. Valjda misle da ukoliko ne razmišljaju o tome, neće se ni desiti. Jer, kod nas još uvek karcinom uglavnom povezuju sa smrtnim ishodom. Na žalost, kod nas to i jeste slučaj. Ne zato što kod nas žene oboljevaju više nego u drugim zemljama, nego upravo zbog toga što se ne javljaju na vreme lekaru. Cilj Udruženja "Budimo zajedno je da zdravim ženama ukazuju na obavezu redovnih kontrola, prvenstveno samopregleda, jer svaka žena najlakše može uočiti i najmanju promenu u svom telu, a onda i reagovati. U našem materijalu je sasvim lepo predstavljeno crtežima kako se obavlja samopregled i trebalo bi da svaka punoletna devojka to uradi jednom mesečno. Ne treba strahovati od toga, jer ne znači da je svaka promena i maligna. U kasnijim godinama treba redovno odlaziti na ultrazvuk, a po preporuci i na mamografiju. Mislim da bi trebalo već od 25. godine ići na ultrazvuk jednom godišnje, jer u vreme kada sam ja primala hemioterapiju bilo je slučajeva da majke dovode kćerke na lečenje - priča Ivanka.

Perika je tu dok kosa ne poraste, Foto: Privatna arhiva

Na žalost, nekada čak ni ove metode nisu dovoljno moćne da otkriju kancer, pa se desi i da uprkos redovnim pregledima maligno tkivo poraste dovoljno da poptuno promeni život budućeg onkološkog paijenta.

"OVO JE KARCINOM" - TRENUTAK SUOČAVANJA

- Ja sam deset godina išla na kontrole i ništa nije bilo alarmantno. A onda je jednom prilikom doktorka skočila sa stolice tokom pregleda i rekla 'Ovo je karcinom! Hitno uradite analize u Domu zdravlja' da biste što pre krenuli sa procedurom na Onkologiji - priseća se Ivanka. To je, kaže, predosetila. Znala je da nešto nije u redu i već se suočila sa strahom. A onda, kada je izgovorena ta sudbonosna rečenica 'Vi imate rak', prihvatila je svoju sudbinu, uhvatila se u koštac s tim i samo se setila čuvene stjuardese Vesne Vulović.

- Ako je Vesna preživela pad sa 10.000 metara, što bi svako rekao da je nemoguće, kako onda ja da pokleknem? Naravno, nije bio nimalo prijatno sedeti u onoj čekaonici... Ali, posle tog prvog ulaska na Onkologiju, kada se prođe konzilijum, biopsija i započne lečenje, onda je to druga priča. Osetite neku sigurnost, kažete sebi: 'Tu sam da se uhvatim u koštac sa tim' i tu su svi koji mi pomažu - kazala je Ivanka.

ODSTRANJIVANJE DOJKE JE SPAS, A GUBITAK KOSE VEĆI "PROBLEM"

Kada se bolest otkrije u početnoj fazi, lečenje je mnogo lakse. Tada se može uraditi poštedna operacija, ali i ako se mora odstraniti dojka često se može uraditi odmah rekonstrukcija, ukoliko su sačuvane (zdrave) koža i bradavica.

Takav postupak je za ženu daleko manje stresan. Ipak, najčešće se dojka uklanja i ostaje samo ožiljak. Ali, ženama teže od toga pada saznanje da će ostati bez kose, priča naša sagovornica.

- Koliko god se žene plašile operacije i odstranjivanja dojke, one to prihvataju jer je strah i borba za život jača od toga. Međutim, teško im pada kada krene da im opada kosa od hemoterapije. To je zaista neprijatno, prođete rukom kroz kosu i čitavi pramenovi vam ostaju u ruci. Zato mi iz Udruženja prenosimo naša iskustva novim članicama koje su u fazi lečenja i savetujemo da se ošišaju čim kosa počne da opada, a to se dešava pred drugu terapiju. Danas postoje perike koje mogu biti iste kao što je naša frizura, pa da se ništa ne može primetiti. Ja znam dosta žena za koje nikad ne bih rekla da nose periku. Naravno, čim se završi sa terapijom kosa poraste - kazala je Ivanka dodajući da se za perike i kape žene mogu obratiti upravo udruženju.

Tačno je to da žena mora da se suoči sa gubitkom dela tela koji predstavlja simbol njene ženstvenosti. Ali, to je ipak spoljašnja manifestacija. Mnoge hrabre žene u poslednje vreme čak su i pokazivale svoje ožiljke kako bi skrenule pažnju na to da je život i borba za život važnija od patnje.

ŽIVOT TEČE DALJE

Mnoge pacijentkinje nakon lečenja završavaju u invalidskoj penziji.

Nakon lečenja život se vraća u normalu, Foto: Privatna arhiva

- Najčešći problem je ruka, ukoliko su uklanjani limfni čvorovi iz pazušne jame. U tom slučaju može doći do pojave limfedema, tj. zadebljanja ruke. Da bi se to izbeglo potrebno je redovno vežbati i pridržavati se uputstava koja se dobiju odmah posle operacije. Život se vraća u neke normalne tokove i ako nema nekih drugih tegoba, ne gubi se nista na kvalitetu zivljenja. Mi u Udruženju imamo i žene koje su dva puta prošle kroz proces lečenja. Bolest zapravo postaje hronična i zivi se u skladu s tim. Treba odlaziti redovno na kontrole, onako kako odgovarajući lekar odredi - objasnila je naša sagovornica.

Ivanka je prošla lečenje pre 4 godine i danas je sasvim normalna žena, za koju nikada ne biste rekli sa kakvom bolešću se suočila. Bavi se sportom onoliko koliko telo dozvoljava. Šeta, vozi bicikl, ponekad ide sa planinarima na pešačenje i u vrelim letnjim danima sa porodicom istražuje neku novu Adu na Dunavu.

UDRUŽENJE "BUDIMO ZAJEDNO"

Kada se suočila sa bolešću, Ivanka je otišla u udruženje koje okuplja žene obolele i lecene od raka dojke "Budimo zajedno". One pružaju podršku jedne drugima, a posebno onu psihološku.

- Moram napomenuti da je za ženu jako bitno imati podršku okruženja. Sam proces lečenja je stresan i za ženu, a i za njenu porodicu. Tada je jako važna stručna psihološka pomoć i to je jedna od stvari koju mi u Udruženju nastojimo da obezbedimo - kazala je naša sagovornica.

Kada je teško, tu je i volonterska zdravstvena podrška, jer su posete stručnjaka i njihova predavanja veoma bitna, naročito kada neko osim karcinoma ima još neki zdravstveni problem. Na kraju, ove hrabre žene su tu da onima koje imaju tu sreću da žive bez karcinoma upute poruku: "Budite obazrive". I zato, nemojte da okrećete glavu kada vam žene daju materijal koji vam može pomoci, niti da zazirete od reči "rak". Nema tu crne ni bele magije koja tera ili privlači bolest. Jednostavno, onaj kome se to dogodi dobija jedan težak životni izazov: da se suoči sa realnošću i izbori za život.

VIDEO: Darija ima 6 godina i dva puta je bila jača od raka

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)