Kako je Ekonomski fakultet u Nišu uveliko pomogao starim studentima da diplomiraju

Prvo što su uradili, na adrese svih starih studenata poslali su dopis

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Sladjana
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Marković

    Сматрам да је наш циљ и циљ државе, а то је повећање процента високообразованих. Навешћу мисли мог професора Бранислава Марковића из Науке о управљању који каже да је највећи проблем Србије мањак високообразованих. У случају наглих инвестиција наша земља неће имати довољан број високообразованих који би управљали системима. Мораћемо увозити стручни кадар и тиме доћи у ситуацију да странци управљају нашим системима и тиме бити колонија. У данашње време ратови се добијају информацијама и знањем. Да ли смо ми спремни за ту утакмицу са 6,5 високообразованих. Турска има 10% а ЕУ земље и преко 20% а план је много већи а постоје и рокови. Мислим да ми од дрвета не видимо шуму у смислу да испуњавањем стандарда Болоње ми добијамо на први поглед остварење једног стандарда али са друге стране смањујемо број високообразованих онемогућавањем старим студентима да заврше по старом програму студирање. Примарни циљ школства је повећање броја високообразованих а не смањење што се дешава укидањем старог програма. Сликовито речено то је стање канцера када ћелије организма нападају организам уместо да га бране. Зато мислим да шире треба посматрати проблем да би видели суштину и последице одређених радњи. Болоња сама по себи је добра ствар и треба је примењивати на начин да не прави штетне последице а штетне последицу су смањивање броја студената укидањем старог програма који је паралелан процес и који ничим не омета процес Болоње. То су два одвојена система. Треба схватити и да студенти нису испод стакленог звона већ су део друштва које није савршено а тиме ни они односно услови у којима живе. Грешка је полазити од замишљених идеализованих модела, калупа, јер модел је модел а живот нешто друго. Наравно да мотел треба да буде тенденција али брзину треба прилагођавати потреби да се сачувају ресурси а не да због калупа модела направи штета одбацивањем хиљада студената. Не може бити реформа смањење броја високообразованих већ увећање. Илустративна би ми била прича из основне школе о џину и љубичици где џин својим великим шакама не може да убере ситну љубичицу. Тако и у нашем случају примарна ствар је питање мере, брзине реформе којом не би правили штету и смањивали број високообразованих већ увећали продужетком рока. Као што сам рекао студенти нису испод стакленог звона у лабораторији већ део стварног света, друштва и трпе све утицаје који су у реалном свету од економских па до свих других свера друштва. Егзистенцијални проблеми су увек били присутни. Напоменуо бих да сви ми који студирамо радимо то јер верујемо у ову државу и боље сутра и да је пут ка успеху пут знања. Свако од нас у свом микросвету даје тај пример. Пример оптимизма и вере у боље сутра. А шта ће да види околина у микросвету нас студената када ти борци "оптимизма" буду покошени од државе реформом. Видеће да су управу они који нису уписали факултет већ се бавили шверцом...

  • Sladjana

    Sve pohvale za Ekonomski fakultet u Nisu. Tako se brine o studentima. Sto se produzenja tice, vidi se da nikome ne smetamo, da placamo velike novcane iznose za obnovu godine, placamo izlazak na ispit. Nema razloga da se prebacujemo na Bolonju.

  • Filolog

    Obnova na Filoloskom (Beograd) je 28500 uz plaćanje dodatne papirologije i trećeg izlaska na ispit... Jedino na Sintaksi (inače poprilično kompleksnom ispitu) profesori održavaju konsultacije uz poziv starim studentima, a preko sajta predmeta- i poprilično su azurni pri mejl-komunikaciji! Trenutno sam u materiji na tom poslednjem mi ispitu i poprilično je naporno uz posao i sedamnaestomesecnog decaka. Elem... ni u jednom momentu nisam odustajala od učenja, ali je sve islo presporo, a pomoći na drugim ispitima i poštovanja apsolventskih rokova bilo nije! Čak sam na jednom od skoro položenih ispita bila prozvana sto dolazim u "tom stanju" (osmi mesec trudnoce, položila dati ispit sa 8 i bila jedna od troje starih na spisku- toliko onorolaznosti i razumevanju)... Toliko o obavestenosti ministra i uopste nadležnih i njihovoj želji da "pomognu"! Uzgred, materija, literatura, program i princip predavanja isti i po starom i po novom, a profesori nam, Bogu hvala, zivi i zdravi!

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima