Meteorolog Nedeljko prognozira kakvo će biti leto i da li će biti ekstremnih vrućina: Grad se ne može sprečiti

Foto: K1

Haos u Lučanima. Grad veličine teniske loptice naneo je ogromnu štetu na objektima i usevima. Zbog nevremena vanredna situacija uvedena i u Rači i Topoli. Kakve nas vremenske prilike očekuju u narednom periodu zna meteorolog Nedeljko Todorović koji je kazao da kada se gleda analiza učestalosti grada na prostoru Srbije, Lučani jesu mesto sa najvećim brojem ovih nepogoda tokom godine.

- Kada se uradi višedecenijska analiza onda se vidi da se na području Vojvodine, Beograda i severoistočnog dela Srbije, na jednom mernom mestu, prosečno jednom godišnje zabeleži grad. Idući prema jugozapadu i jugu povećava se broj tih slučajeva na dva, a na krajnjem zapadu i jugozapadu čak i tri, u proseku na jednom mernom mestu. Nemamo precizan odgovor zašto je tako, ali ono što znamo je da su planinski predeli zbog strujanja vazduha podložniji nepogodama. Ima i u Vojvodini nepogoda i grada ali znatno ređe – kazao je meteorolog u „Uranku“.

Preporučujemo

- Ovo je period godine kada su nepogode najčešće. Kada počnu prve grmljavine u toplom delu godine, a to je kraj aprila, pljuskova i grada retko kada ima. U maju jačaju oblaci, češća je pojava grmljavina pa i grada, a najfrekventnija pojava grmljavinskih i gradonosnih oblaka je u drugoj polovini juna i jula prema analizama iz prethodnih nekoliko godina. Manje ih ima na severu, a idući ka jugozapadu sve više. Tek krajem jula i u avgustu počinje da opada njihova učestalost i intenzitet.

Kada je o današnjem danu reč, Nedeljko Todorović kazao je da u ovom momentu na istoku i jugoistoku Srbije ima najviše grmljavinskih oblaka, ali da je pitanje koliko će biti padavina i da li će biti grada.

- Ono što se zna je da kada se pojavi grmljavinski oblak u 95 odsto slučajeva će biti grada na tlu, ali pitanje je njegove veličine i intenziteta. Popodne će delom u centralnim krajevima zemlje biti tih oblaka, ali manje na zapadu nego na istoku. Veličina grada zavisi od snage oblaka. Oni se nalaze na visini od 11 do 12 kilometara i što su viši i jači, biće više grada i on će biti veći. Prvi razlog je što takvi oblaci nastanu u roku od pet do deset minuta, a temperatura na toj visini je minus 50 ili minus 60 stepeni. Grad je već napravljen i samo se uvećava. Što se burnije razvije oblak, što mu je veća visina i bliža mlazna struja, veće strujanje vetra i vlažnost, grad će biti intenzivniji i veći – objasnio je meteorolog.

- Grmljavinski oblaci najčešće nastaju popodne i uveče i njihov životni vek je oko sat vremena. Nekada se sastoje od više ćelija, pa neka raste, a neka slabi i onda ukupni životni vek može da bude tri do četiri sata. Pet minuta obično traje grad.

Grad se ne može sprečiti

Meteorolog Nedeljko Todorović objasnio je da se grad ne može sprečiti, jer grmljavinski oblaci jako brzo nastaju.

- To se mnogo brzo dešava i kada se grad napravi u oblaku on mora da padne na zemlju. Protivgradne rakete pokušavaju da smanje veličinu zrna grada, da budu sitnija i da ih bude više. Svaki oblak je priča za sebe, ali grad se ne može sprečiti. Protivgradne mreže imaju svoju funkciju, ali kada je žestoko i jako nevreme ono može napraviti štetu i na mreži. U većini slučajeva je osiguranje najbolja zaštita. To je utešna nagrada - rod će da strada ali će vam osiguranje nadoknaditi štetu. Grad ne pada na širokom prostoru odjednom već lokalno, u užim zonama. Strada pet ili šest domaćinstava i imanja. To je uvek lutrija, neizvesno je gde će pasti.

Suša od februara

Nedeljko Todorović objasnio je da iako grad može da opustoši neko mesto on je uvek lokalizovan, te da je najveća šteta u smislu vremenskih prilika zapravo od suše.

- Sušni period u Srbiji je izražen već mesecima, a nepogode su uvek lokalnog karaktera. Sa porastom temperature ti veliki grmljavinski i gradonosni oblaci su lokalizovani na malim površinama. Od februara imamo manjak padavina i sušu u Srbiji. Usevi ne mogu da nadoknade manjak vlage iz zemljišta i ne daju rod koji bi trebalo da daju. Svaka biljna vrsta prilagođena je ovoj klimi i svaka traži prostor za

sebe, ali vremenske prilike nisu iste svake godine, pa će neke biljne kulture stradati. Lozi je, na primer, sušno vreme idealno. Kada su 2014. bile poplave, a to je bila rekordno kišna godina sa velikim dnevnim količinama padavina koje su počele još u martu i trajale do avgusta, kukuruz je najbolje rodio. On se prilagodio padavinama i dao maksimalan rod. Priroda je takva.

Kakvo je leto pred nama?

Meteorolog Nedeljko Todorović kazao je da je prošla godina, odnosno period leta i najveći deo septembra, većim delom bio sušan i natprosečno topao.

- Imali smo veliki broj dana sa ekstremno visokim temperaturama, višim od 35 stepeni. Slične su bile 2012, 2015, 2017, 2019. i 2021. Svako drugo-treće leto je bilo sušno. U odnosu na prošlo leto, ovo bi trebalo da bude manje toplo. Imaćemo manji broj dana sa ekstremno visokim temperaturama. Prošle godine ih je bilo oko 20, a prosek unazad pola stoleća je svega pet. Na primer, 2014. nismo imali nijedan takav dan, a 2018. samo jedan. Prognoza je uvek pod znakom pitanja. Obično Beograđani uživaju u vremenu bez padavina, ali letnji pljuskovi traju pola sata – sat i dobrodošli su za organizam jer olašavaju teret vrućine.

(Telegraf.rs)