Džeparac za kafu daju im roditelji, 65 odsto i dalje živi sa mamom i tatom: Ovim podacima "slavimo" Dan mladih

Foto: Shutterstock

Nezaposlenost i ekonomski problemi pokazali su se kao najveći izazovi sa kojima se mladi danas suočavaju. Nove prepreke i nesigurnosti pred mladu populaciju donela je i pandemija virusa korona.

Danas, na Međunarodni dan mladih, obično se kao podsetnik javlja i pitanje - koliko su mladi uključeni u procese donošenja odluka i koliko su odgovorni za svoju budućnost?

Preporučujemo

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, U Srbiji trenutno živi 1.201.350 mladih, odnosno sanovnika starosne dobi između 15 i 30 godina.

Istraživanja Ministarstva omladine i sporta pokazala su da su i ove, kao i prethodnih godina, ekonomski problemi ti koji najviše muče mlade danas.

- Kao i u prethodnim istraživačkim ciklusima, mladi u Srbiji kao svoj najveći problem smatraju nezaposlenost i ekonomske probleme (21,1%), iako je ovaj udeo nešto manji u poređenju sa npr. prošlom godinom (26,4%). Međutim, i sasvim očekivano, kao sledeći problem mladih po značaju izdvaja se Kovid 19  (19,2%) - navode za naš portal iz Ministarstva omladine i sporta.

Kada govorimo u učešću mladih u donošenju odluka unutar svoje zajednice, iz Ministarstva navode da aktivna uloga ovog dela populacije predstavlja okosnicu svake omladinske politike.

- Potrebno je da mladi aktivno učestvuju, kako u kreiranju, tako i u sprovođenju omladinske politike na svim nivoima, da uzmu učešće u procesima donošenja svih odluka koje nastoje da odgovore na pitanja koja se tiču mladih, a kroz programe i aktivnosti udruženja mladih i za mlade, saveza, neformalnih grupa - navode i dodaju da je u tom smislu, posebno važno dati podršku onim najranjivijima:

-  To su mladi kojima je podrška sistema najpotrebnija. Njihovim uključivanjem u većoj meri doprinosimo stvarnim promenama u društvu, smanjenju socijalnih razlika, barijera i pravednijem okruženju za razvoj potencijala koje svaki mlad čovek poseduje. Učešće u radu institucija i tela, putem različitih mehanizama - saveta, učeničkih i studenstkih parlamenata, radnih grupa, redovnih konsultacija, strukturiranog dijaloga, zagovaranja i komenadžmenta bez sumnje je važan oblik aktivacije mladih, te je sa tim ciljem formiran i nacionalni Savet za mlade 2014. godine.

Reč je o telu savetodavnom telu Vlade u kom jednu trećinu čine predstavnici mladih. Savet obezbeđuje da se glas mladih čuje i uvaži, tako da mladi mogu učestvovati u izradi, sprovođenju i praćenju realizacije javnih politika.

U martu ove godine je završen i proces imenovanja novih članova Saveta za mlade i čine ga predstavnici organa relevantnih za pitanja mladih,

predstavnici pokrajinske vlasti, kancelarija za mlade, nacionalnih manjina i eksperata iz oblasti omladinske politike.

- On predstavlja mehanizam međuresorne saradnje i postoji na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u Srbiji, gde je poznatiji pod nazivom

lokalni savet za mlade. Na ovaj način, mladi su uključeni u procese donošenja važnih odluka- iniciranja projekata i programa važnih za mlade, usvajanje budžeta, strategija i planova, na lokalnom nivou i programa rada i izveštaja kancelarija za mlade i ovo telo daje mišljenje o svim pitanjima

od značaja za mlade. Na lokalnom nivou trenutno je osnovano oko 80 lokalnih saveta za mlade - navode iz Ministarstva.

Pandemija, kriza i mladi 

Kako je već rečeno, kriza izazvana panedmijom postavila je brojne izazove pred čitavu populaciju, ali i tako pred mlade. Takođe, produbljenje krize i neizvesnosti donela su i ratna zbivanja na području Ukrajine.

- Svaka nepredviđena okolnost koja remeti normalan tok života svakako da se odražava, kako na sve ljude, tako i na mlade. S obzirom na to da je pandemija Kovid 19 obeležila 2020. godinu i promenila ceo svet, da su izmenjeni i kontekst obrazovanja, kao i rada, a i provođenje slobodnog vremena, okupljanja, mladi su, kao posebna društvena kategorija posebno pogođeni time, pa mnoga istraživanja i izveštaji već govore o tome koliko je cela situacija uticala na njihovo mentalno zdravlje - objašnjavaju iz Ministavrstva omladine i sporta.

Sinergija znanja i iskustva s jedne strane, i modernih veština, mladosti i energije, sa druge, je svakako najbolji put koji može doneti bitne pomake u izgradnji društva u kome, uprkos svim izazovima, svaki pojedinac ima ravnopravne mogućnosti da realizuje svoje potencijale.

- Samo zajedničkim delovanjem i timskim radom možemo rešiti sve izazove sa kojima se suočavaju mladi i društvo u celini. Moramo da osiguramo uslove da mladi imaju pristup neformalnom obrazovanju koje im pomaže da razvijaju svoje potencijale, uče, usavršavaju se i stiču veštine koje ih bolje pozicioniraju na tržištu rada. Moramo da budemo podrška mladima u osamostaljivanju, kroz razvoj stambene politike za mlade, da podstičemo zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, kao i da obezbedimo sigurne prostore za mlade koji ispunjavaju evropske standarde, a u kojima mogu da se realizuju aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Mladi i migracije

Upravo kao rezultat brige za svoju egzistenciju, ali i u potrazi za boljim životnim uslovima i prilikama, svake godine veliki broj mladih napušta zemlju, mahom odlazeći u države Zapadne Evrope.

- Mladi danas odlaze iz svojih sredina da bi nastavili obrazovanje u većim centrima, u potrazi za radnim mestom koje je adekvatno njihovom obrazovanju ili zbog želje da iskuse život u velikim gradovima koji im nude više sadržaja, shodno njihovim interesovanjima. U zemlje Zapadne

Evrope mladi odlaze najčešće na privremeni rad zbog velike potražnje za kvalifikovanim radnicima u tim državama - objašnjavaju za naš portal iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Dodaju i da je smanjenje negativne migracije i motivisanje mladih na ostanak u zemlji, jedan o glavnih izazova.

-  Zajednički cilj ministarstava i Vlada je poboljšanje i unapređenje kvaliteta života mladih u sredinama u kojima žive, kroz velike infrastrukturne projekte, izgradnju puteva, novih škola, vrtića, vodovodne i kanalizacione mreže. Takođe, posvećeno se radi na izgradnji sveobuhvatne politike za mlade koja obuhvata predlaganje i sprovođenje strateških dokumenata, zakona i drugih akata, kao i programa i projekata politike za mlade. Politika za mlade podrazumeva njihovo uključivanje u procese donošenja odluka i podsticanje neformalnog obrazovanja. Njen sastavni deo je i unapređenje kvaliteta slobodnog vremena mladih, stvaranje mogućnosti da učestvuju u kulturnim aktivnostima i razvoju civilnog društva, kao i uključivanje mladih u politički život i njihovo informisanje o pravima i mogućnostima koje su im na raspolaganju kroz mere državne politike, a koje čine i mere održanja prostorne ravnoteže stanovništva kao i aktivnosti usmerene na podizanje svesti o važnosti demografskih pitanja i revitalizaciji ruralnih područja - dodaju iz ovog Ministarstva.

Tek svaki deseti živi u svom stanu

Trećina mladih nezaposlena je duže od dve godine, dok je čak 75 posto njih bilo na nekoj vrsti prakse koja nije plaćena. Tek svaki deseti živi u svom stanu, dok većina njih nema mogućnosti da se odvoji od roditelja i započne samostalan život, pokazuju podaci najnovijeg istraživanja Krovne asocijacije mladih Srbije. Na Međunarodni dan mladih upozoravaju na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Džeparac za prvu jutarnju kafu mladima uglavnom daju roditelji sa kojima živi čak 65 posto njih. Posao nema više od polovine i to je jedan od ključnih razloga zašto svaka druga mlada osoba želi da napusti Srbiju.

(Telegraf.rs)