Ovo je 5 najzagađenijih gradova u Srbiji: "Vazduh i ranije bio nekvalitetan ali merenja nisu vršena"

Najzagađeniji vazduh u 2022. godini u Srbiji imali su Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Užice, rekla je za Telegraf.rs državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sara Pavkov. Kako je objasnila, pored ovih 5 gradova, na listi prioriteta nalazi se još toliko, a cilj ministarstva je da se različitim akcijama i projektima usmeri ka njima i u tome uključi javnost i podigne svest građana.

- Ministarstvo za zaštitu životne sredine koordinira zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine monitoring kvaliteta vazduha na čitavoj teritoriji Republike Srbije, više je gradova bilo zagađeno u toku 2022. godine, a ono što smo istakli kao prioritet su pet gradova koji su i targetirani u Strateškom dokumentu za zaštitu vazduha koji smo doneli u novembru prošle godine, a to su Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Užice. Pored tih pet, prioritet smo proširili na još toliko, tako da imamo ukupno 10 najzagađenijih ka kojima ćemo se usmeriti i po pitanju projekata i aktivnosti svih ministarstava, a u koordinaciji Radne grupe za sistemsko rešavanje problema kvaliteta vazduha kojom predsedava predsednica vlade Ana Brnabić. Tako da pored nabrojanih 5 gradova imamo još Pirot, Zaječar, Kosjerić, Novi

Pazar i Smederevo. To nam je prioritet, a cilj je da uključimo javnost i podignemo svest građana - objasnila je ona.

S obzirom na to da se Beograd u toku novembra meseca nekoliko puta našao na listi najzagađenijih gradova u Srbiji, državna sekretarka navodi da građani danas mogu pronaći različite podatke na sajtovima, aplikacijama i stranicama na internetu, a ti podaci su osrednje vrednosti svih podataka koji se nalaze na internetu o tom gradu ili opštini.

- Nisu to samo gradovi u Srbiji. To je potpuno drugačije u odnosu na ono što radi referentna institucija kao što je Agencija za zaštitu životne sredine ili Gradski zavodi za javno zdravlje i to su podaci koji se koriste za komunikaciju o trenutnom, akutnom zagađenju vazduha u skladu sa detektovanim parametrom, ali ti podaci nisu koristili referentne metode, merni uređaji koje koriste građani danas u Srbniji nisu kalibrisani sa našim automatskim mernim stanicama, tako da ne bi trebalo da dođe do zabune da neko ima podatke koji nisu referentni niti u skladu sa našom Agencijom za zaštitu životne sredine. To je kao kada biste merili temperaturu vazduha u hladu i na suncu. Zakonom je definisano gde treba da se postavi merna stanica, koje su referentne vrednosti i kako se prikazuju rezultati, a to ti sajtovi nemaju - kaže ona.

Ipak, dodaje da se u poslednje vreme o kvalitetu vazduha mnogo više govori u javnosti, međutim to ne znači da vazduh ranijih godina nije bio zagađen. Naprotiv, u periodu između 1978. do 2009. godine Beograd je imao mnogo veću koncentraciju sumpor-dioksida nego što je to slučaj danas u Boru, u kom je ova materija najveći problem.

- Ova tema je trenutno prioritet, a to je dokaz da je Srbija u napretku po pitanju zelene tranzicije. Naravno da je zagađenja bilo i ranije, međutim merenja nisu vršena. Konkretno monitorin suspendovanih čestica radimo samo deceniju unazad. U Beogradu je u periodu od 1978. do 2009. godine prekoračenje sumpor-dioksida bilo veće nego što su danas u Boru gde imamo najveći problem sa sumpor-dioksidom. Monitoring kvaliteta vazduhasmo započeli pre nego što smo rešili ovaj problem u zemlji, ali na tome intenzivno radimo. Poređenja radi, zemlje EU počele su da

vrše monitoring onog momenta kada su rešile problem kvaliteta vazduha - objašnjava Pavkov.

Podaci pokazuju da je najveće zagađenje vazduha u zimskom periodu, što je i logično, jer se građani tada najviše greju, a toplane su na maksimumu. Zato, državna sekretarka apeluje da svi zajedno, kao pojedinci, moramo da učestvujemo u akciji i pomognemo jedni drugima da se problem nekvalitetnog vazduha što pre reši.

- Najveći procenat emisije dolazi iz toplana koje su slabije od 50 megavata i iz individualnih ložišta. Građani takođe mogu da budu partneri državi i da zajedno radimo na poboljšanju tako što će menjati energent na koji se greju i tako što ćemo zajedno podizati svest po pitanju kvaliteta vazduha, tako što ćemo institucije, referentne akreditovane laboratorije, stručnu javnost pustiti da se bave svojim poslom i da rade profesionalno i stručno svoj posao, po pitanju, pre svega, monitoringa kvaliteta vazduha i izveštavanja o istom o čemu mogu da posvedoče i izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine i podaci koji se nalaze na sajtu Agencije u realnom vremenu - zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)