Kako pronalazak posla utiče na san i integraciju izbeglica u novoj sredini

Nedavno je obeležen Svetski dan izbeglica, a prema podacima UNHCR-a iz 2023. godine, više od 43 miliona ljudi širom sveta ima status izbeglice. Za mnoge od njih, život u novoj sredini počinje dilemom oko osnovnih stvari, poput mesta gde će živeti, spavati, i skupiti snagu za ono što integracija dalje podrazumeva – učenje jezika, pronalazak posla, i ulazak u sistem pravne, socijalne i zdravstvene zaštite.

Ove dileme utiču na kvalitet sna kod izbeglica, a upravo to je bilo u fokusu IKEA istraživanja sprovedenog 2024. godine. Zasnovano na sveobuhvatnom pregledu postojeće literature – akademskih članaka, naučnih studija i tematskih tekstova, istraživanje u prvi plan stavlja faktore koji utiču na san: stres, okruženje, podršku društva i socio-ekonomski status. Rezultati kažu da 76% izbeglica ima umerene do ozbiljne poremećaje sna, dok čak 41% njih pati od hronične nesanice. Simptomi se najčešće pojavljuju odmah nakon bega iz zone opasnosti, što pokazuje da su problemi sa snom posledica prethodne traume, ali i uslova života u novoj zemlji. Zato je mogućnost pronalaska zaposlenja ključna za osećaj stabilnosti, poboljšanje opšteg blagostanja, ali i kvaliteta sna.

Preporučujemo

Foto: Promo/ IKEA

Izbeglice koje pronađu posao, lakše se integrišu u društvo i novu sredinu brže prihvate kao svoj novi dom. Šuvo, izbeglica iz Bangladeša, koji danas živi u našoj zemlji i radi u kompaniji IKEA Srbija, ispričao je:

-Došao sam u Srbiju tražeći sigurnost i malo mira. Ali samo dva meseca kasnije, zavladala je pandemija COVID-19 i našao sam se zaključan u stanu, sam u stranoj zemlji gde nisam poznavao nikoga. Osećao sam se izolovanije nego u zatvoru. Ipak, preživeo sam. Polako sam počeo da se oslobađam prošlosti i da gradim nešto novo. Dobijanje posla je za mene bila prekretnica. Dan za danom, moj život je počeo da se menja. Naučio sam srpski i konačno sam se osećao kao da ovde pripadam.

Iz ovih razloga su programi za unapređivanje veština neophodnih za zaposlenje izbeglica veoma značajni. U okviru programa "Veštine za zapošljavanje", koji se u jugoistočnoj Evropi sprovodi od 2021. godine, IKEA je kroz obuke, podršku u učenju jezika i praktično radno iskustvo u ovom regionu do sada podržala 143 izbeglice. Među 38 osoba zaposlenih u Srbiji mahom su kolege i koleginice iz Bangladeša, Burundija, Kameruna i Ukrajine.

Foto: Promo/ IKEA

Još jedan primer uspešne integracije je Šuvova koleginica iz Ukrajine, koja kaže:

-Učenje jezika bio je za mene prvi korak ka adaptaciji. Onda sam potražila posao. Kod kuće sam bila sistemski analitičar u IT-u, a u Srbiji sam napravila smelu promenu – prijavila sam se za posao u robnoj kući IKEA i dobila ga. Rad mi je dao svrhu i pomogao da se fokusiram na sadašnjost.

Sličnu priču deli i Natalija, koja je, kako kaže, ovde upoznala ljude zahvaljujući kojima se oseća kao kod kuće.

Ova iskustva pokazuju da radna integracija ima višestruki značaj: ona ne donosi samo materijalnu stabilnost, već vraća osećaj kontrole, strukture i svrhe – uslove bez kojih je teško uspostaviti i najosnovniji unutrašnji mir. Iskustva troje kolega to potvrđuju: koraci ka zaposlenju pokrenuli su mnogo dublji proces – ka oporavku, i prilagođavanju, a samim tim i kvalitetnijem snu.

(Telegraf.rs/PR)