Ukoliko dođe do skoka ili pada krvnog pritiska, ovo su TRI načina kako da ispravno reagujete u oba slučaja

Prema izveštaju Hitne pomoći, tokom minule noći najviše su se javljali hronični bolesnici, osobe sa hipertenzijom, astmatičari i onkološki pacijenti. Kod onih ljudi sa visokim pritiskom savet je da svakog dana kontrolišu vrednosti i da prilagode dozu u dogovoru sa svojim lekarom.

Prema rečima stručnjaka, ukoliko ste osoba koja ima problem sa pritiskom, a u ovom periodu dolazi do variranja, ono što treba da uradite je da odmah proverite vrednosti ukoliko osetite zujanje u ušima, glavobolju, nesvesticu, lupanje srca, kako biste znali vrednost, a zatim postupili prema uputstvima koje vam je lekar dao.

Preporučujemo

Redovno uzimanje terapije

Bez obzira na pol i godine, svi mogu biti na udaru, a rizične grupe su gojazni, dijabetičari, oni sa hroničnom bolešću, ali i osobe pod konstantnim stresom i fizičkim naporom na otvorenom tokom vrelih letnjih dana. Za početak, terapija se mora redovno uzimati kako bi se smanjio rizik od bilo kakvih iznanadnih oscilacija.

Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović, tokom gostovanja u podcastu Zdravo sa Ivanom, koji se emituje ponedeljkom od 19h na portalu Telegraf.rs, govorio je kako pojedini pacijenti čim regulišu vrednosti pritiska, prestanu da uzimaju terapiju misleći da su rešili problem, međutim, situacija je sasvim drugačija.

- Ljudi oko 40.godine života ne žele da prihvate bolest, i oni veruju da ako im je pritiska dobar, a dobar je zahvaljući lekovima, da su na taj način rešili problem i prestanu da uzimaju lekove. To nije tačno, terapija se mora uzimati, sve ako lekar ne donese drugačiju odluku. Hipertenzija se mora lečiti, i ne smete preskakati svoju dozu bez obzira kako se osećate i koliko imate godina, ispričao je profesor Mitrović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Ukoliko već imate hipertenziju, podrazumeva se da u svom domu imate aparat za merenje pritiska te ako pored terapije osećate dodatne tegobe, proverite vrednost i u skladu s tim reagujte.

I kardiolog dr Tamara Urošević izjavila je pre nekoliko dana da tokom letnjih dana kada kod većine ljudi organizam doživljava veliki šok prilikom vremenskih promena i temperatura.

Doktorka je govoreći o rizicima koje nose nagle vremenske promene kod ljudi objasnila, da hronični bolesnici i bolesnici koji imaju povišen krvni pritisak najčešće znaju kako da koriguju svoju terapiju kako bi lakše podneli vrućine i nagle vremenske promene. Dodala je da kardiolozi te pacijente uče koji lek mogu da smanje ili da prepolove dozu kako bi lakše podneli visoke temperature, jer se krvi sudovi šire kada su previsoke temperature i pritisak pada.

Prema njenim rečima, populacija koja najteže podnosi vrućine i nagle promene temperature jeste starija populacija zato što su njihovi krvni sudovi krti, odnosno nedovoljno elastični i nemaju svoja "fina" podešavanja krvnog pritiska.

- Zbog toga oni znaju kako da svoju terapiju malo koriguju i sa njima imamo jedan lakši deo a to je što oni moraju svaki dan da izlaze, da idu na posao tako da mogu da sede kući u blago rashlađenom prostoru u najvrelijem delu dana, izjavila je dr Urošević za Tanjug.

Uzimajte dovoljno tečnosti

Voda je tokom letnjeg perioda veoma važna kako organizam ne bi dehidrirao, ali ona pomaže i kod regulacije krvnog pritiska. O ovoj temi govorile su u podcastu Zdravo sa Ivanom i kardiološkinje dr Milijana Balević i dr Danijela Drašković sa Instituta za karidovaskularne bolesti "Dedinje" i objasnile da na ovu stavku nikako ne smemo zaboraviti.

Foto: Telegraf.rs

- Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše. Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti. Rizične grupe su ljudi koji se leče od povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularni pacijenti, oni koji su preboleli neku koronarnu bolest, tu je starija populacija, ispričala je dr Drašković u podcastu i podsetila da treba uzimati bar 2 litre vode tokom dana.

Krvni pritisak može da varira, ali ne u toj meri kod onih koji se pridržavaju svoje terapije i vode zdrav život.

- Razlog pada pritiska može biti nedovoljan unos vode. Jednoj zdravoj osobi potrebno je 20 do 30 mililitara vode prema telesnoj težini dnevno, isključivo vode. Čajevi, sokovi, supice, to je dodatno, objasnila je dr Balević u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Foto: Telegraf

Šetnja i fizička aktivnost

Fizička aktivnost je najbolja stvar koju možemo uraditi za sebe. Ukoliko uvedemo u svoju svakodnevnicu barem sat vremena hoda, uspećemo da smanjimo stres, pomognemo regulaciju krvnog pritsika, ali i izbaciti štetne materije iz organizma. Takođe, važna je i ishrana, te je potrebno poromeniti i svoj svakodnevni način iskrane - izbacti slano, masno i začinjeno.

Tokom letnjeg perioda, nesvesno možda zaboravljamo na unošenje vitamina i minerala preko hrane.  Našem organizmu je sada potrebna laganija ishrana, jer  telo želi da održi svoju prirodnu temperaturu a to je 36 stepeni.

- Naš organizam treba da uloži napor da snizi temperaturu na 36 stepeni, a ako jedemo tešku hranu, temperatura raste, a trebamo je osloboditi. Alkohol takođe ne treba uzimati kada je toplo vreme, jer širi krvne sudove, kafu ne treba uzimati više od dva puta dnevno. Oni koji je vole ne treba da preteruju, jer kafa je diuretik i mi ćemo izgubiti tečnost koju treba da sačuvamo. Jeste ona prija u momentu, ali vodite računa o konzumaciji, objasnila je u pdocastu Zdravo sa Ivanom  dr Biserka Obradović.

Samo sat vremena šetnje tokom dana, razbistriće vam misli, poboljšati cirkulaciju, a rad srca će biti znatno bolji. Ipak, budite oprezni i birajte za ovu aktivnost hladnije delove dana kada nisu velike vrućine.

Apel je svakako i da budete oprezni, ukoliko su vrednosti krvnog pritiska i dalje visoke i ne pomaže terapija koju imate, odmah pozovite Hitnu pomoć ili se javite svom lekaru.

(Telegraf.rs)