Ako preskačete obroke ovo morate znati! Lekar sa VMA objasnio kako naša omiljena namirnica pravi problem

Preskakanje obroka, konzumiranje slatkog kako bismo brzo "podigli šećer", najveća je greška koju mnogi prave. Naime, doručak bi trebalo da bude najvažniji obrok u toku dana jer se organizam sprema za dnevne aktivnosti i potrebna je zdrava energija. Ono što ćete prvo pojesti neka budu namirnice koje sadrže proteine, vlakna, jer takav obrok nije težak za varenje i daće vam neophodnu snagu da krenete u novi dan.

Endokrinolog, prof.dr Petar Ristić sa Vojnomedicinske akademije (VMA), gostujući u podcastu Zdravo sa Ivanom, objasnio je kako preskakanje obroka utiče na organizam i da prvi obrok ne treba da bude nešto slatko.

Preporučujemo

- Ako dugo niste jeli, kasni doručak, ili ste ranije večerali pa nikako da nalazite vremena za doručak, ne smete uzeti sladak obrok. Razlog je taj da se može desiti da vam padne šećer. Kada dugo ne jedete, ne pada samo insulin, nego dolazi do smanjenja deopa glikogena u jetri. Naime, jetra ima rezerve koje koristi u metabolizmu, a kada ne jedemo dugo, u jetri postoje depoi glikogena, iz njega se dobija šećer. Problem je ako vi imate prazne deope glikogena u jetri, i uzmete šečer vi ćete dobiti skok insulina a neće biti tog glikogena i može doći do pada šećera. Naročito kod osoba koji imaju insulinsku rezistenciju može doći do problema, jer u hipoglikemiji organizam počinje da se brani, objasnio je profesor Ristić u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Kako je istakao endokrinolog, kada su obroci u pitanju, važno je šta se unese od hrane i koliko se unese. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju i ima poremećaj, ne bi trebalo da jede često jer će stalno skakati insulin.

Zašto neko stalno oseća glad

Postoje osobe koje često osećaju glad, što je alarm da nešto nije u redu i da je došlo do izvesnih potresa u organizmu.

- Višak insulina u organizmu koji daje utisak da niste jeli je zapravo odgovor zašto neko dobija na težini. On ometa signal u centru za sitost i glad i ometa rad hormona leptina. Učestalo, pogrešno uzimanje hrane, učestali obroci koji sadrže brze ugljene hidrate, šećere, peciva isto nisu baš pravi izbor, kao i sokovi, grickalice..  Kod hiperinsulinemije nema osećaja da se sve to dešava zato što čovek stiče utisak da je stalno gladan i problem kod tih ljudi je što oni mogu biti u dva stanja, ili su gladni ili se goje. Hiperinsulinemija leči, istakao je nedokrinolog u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Insulin i insulinska rezistencija

Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Luči se kao odgovor na povećanje nivoa glukoze (šećera) u krvi, najčešće nakon obroka. Njegova funkcija je da omogući ćelijama u mišićima, jetri i masnom tkivu da preuzmu glukozu iz krvi i iskoriste je kao izvor energije ili je skladište za kasniju upotrebu. Bez insulina, glukoza ostaje u krvotoku, što može dovesti do hiperglikemije.

Foto: Shutterstock

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu postanu manje osetljive na delovanje insulina. U tom slučaju, pankreas mora da luči više insulina kako bi postigao isti efekat. Vremenom, ova pojačana proizvodnja može da iscrpi pankreas i doprinese razvoju dijabetesa tipa 2. Insulinska rezistencija se često povezuje sa gojaznošću, fizičkom neaktivnošću i genetskim faktorima.

Glikogen i njegova uloga

Glikogen je složeni oblik glukoze koji telo koristi za skladištenje energije i nalazi se u jetri i mišićima. Kada je unos glukoze veći od trenutnih energetskih potreba, insulin pomaže u pretvaranju viška glukoze u glikogen. U momentima kada telo nema neposredan pristup glukozi iz hrane, tokom fizičke aktivnosti, recimo ili između obroka, glikogen se razlaže nazad u glukozu i koristi se kao izvor energije. Glikogen iz jetre ima posebnu ulogu u održavanju stabilnog nivoa glukoze u krvi, dok mišićni glikogen služi isključivo za potrebe mišićnog rada.

Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i zdrave životne navike imaju značajnu ulogu u očuvanju normalne funkcije i zdravlja.

Leptin i njegova uloga

Leptin je hormon koji proizvodi masno tkivo, a kada su zalihe masti dovoljne, nivo leptina u krvi raste i mozak dobija poruku da je organizam sit. Suprotno tome, kada nivo telesne masti opadne, kao kod posta ili naglog mršavljenja, nivo leptina se snižava, što pojačava osećaj gladi.

Kod nekih ljudi, naročito onih sa viškom kilograma javlja se takozvana leptinska rezistencija. Mozak tada više ne reaguje adekvatno na leptin, bez obzira što su njegove vrednosti u krvi visoke. Telo ima dovoljno (ili previše) masti, ali mozak i dalje "veruje" da gladuje.

Kod žena, nizak nivo leptina, recimo, usled prevelikog gubitka telesne mase, može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa.

Podcast Zdravo sa Ivanom možete pratiti svakog ponedeljka od 19 časova na portalu Telegraf.rs ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)