Užas u Beogradu! Đak izgubio svest zbog TikTok izazova, škola HITNO zasedala: Ovo dovodi i do oštećenja mozga

U jednoj beogradskoj školi pre nekoliko dana došlo je do nesreće kada se učenik sedmog razreda onesvestio zbog TikTok izazova poznatog kao "blackout challenge". Škola je hitno zakazala Savet roditelja, te upozorila sve da među decom opet vlada ovaj veoma opasan trend. Zabrinuti roditelji prosledili su upozorenje portalu Telegraf, naglašavajući da je ključno skrenuti pažnju javnosti na ovu opasnost.

Dečak je sada dobro, osim što je preplašen, kao i roditelji koji strepe ko bi mogao biti sledeća žrtva i da li će proći bez težih posledica kao ovaj učenik.

Preporučujemo

Ovaj incident, iako šokantan, nažalost nije izolovan slučaj. S početkom svake nove školske godine, TikTok izazovi ponovno oživljavaju, a njihove posledice mogu biti izuzetno opasne. Slična situacija, koja se desila krajem prošle godine, primer je da se ova opasna "igra" dešavala i ranije. Učenik OŠ "Desanka Maksimović" u Novom Pazaru onesvestio se dok je zadržavao dah pred kamerom i grupom dečaka, koji su ga prvo držali za grudi u pokušaju da ga spreče da diše, a kada se onesvestio pustili su ga da padne i pokušali da ga osveste.

Godinama unazad, ovaj izazov popularan je širom sveta, a tragično je to što je zbog njega život izgubio veliki broj tinejdžera. U Srbiji nije bilo tragičnih slučajeva izazvanih ovim izazovom, ali zabrinutost roditelja iz dana u dan raste. 

Kako funkcioniše "igra davljenja"?

U ovoj opasnoj "igri", koja se obično odvija u školskim toaletima ili u blizini škole, učestvuje najmanje troje dece. Jedan učenik, poznat kao "davljenik", biva pritisnut na grudni koš ili grlo, a cilj je da izdrži što duže bez vazduha sve dok ne padne u nesvest. Drugi učenik izvršava pritisak, dok treći snima sve za društvene mreže. Nažalost, ova "igra" nije samo bezazlena zabava, već nosi ozbiljan rizik od gušenja, oštećenja mozga pa čak i smrti.

Zašto je izazov toliko opasan?

Katarina Jonev, stručnjak iz oblasti bezbednosti na internetu, upozorava da deca koja učestvuju u ovim izazovima ne razmišljaju o posledicama. Razlog za to leži u nekoliko ključnih faktora:

• Nedostatak kritičkog razmišljanja: Deca u ovom uzrastu nisu u stanju da procene rizik i ne shvataju da im se može desiti nešto loše.
• Pritisak vršnjaka: Želja za pripadanjem i uklapanjem u grupu često nadvladava zdrav razum.
• Potraga za pažnjom i lajkovima: Svet društvenih mreža, sa svojim algoritmima i sistemom nagrađivanja u vidu lajkova i pratilaca, stvara pritisak da se učestvuje u trendovima, bez obzira na opasnost.

- Deca vape za pažnjom, a ako je ne dobiju u sopstvenom domu, tražiće je na pogrešan način i na internetu - ističe Jonev.

Nažalost, "blackout challenge" već je odneo nekoliko života širom sveta. Jonev podseća na tragične slučajeve.

- Pre 3 godine je dečak od 10 godina izgubio život u ,,blackout" izazovu jer je stezao kaiš oko vrata, pre nekoliko meseci je dečak završio u bolnici jer je tražio od druga da mu drži kesu na glavi da bi izgubio vazduh. U dve beogradske škole gde sam prošle nedelje držala predavanja, na pitanje dece da li znaju neki TikTok izazov najveći broj njih je odgovorio da znaju za one gde se zadržava dah ili guši! Neretko se dešava sa se ovaj izazov odigrava u blizini škola, pa čak i u školskim toaletima pa treba biti na oprezu! - navela je ona u svom apeliu prošle godine.

Ova opasna "igra" nije samo lokalni problem, već globalni fenomen koji je lako dostupan svakome ko ima pristup internetu, a pitanje koje se samo nameće je - Kako se boriti protiv toga?

- Zavisi od uzrasta. Dete se vasptava od najranijeg uzrasta. Tokom odrastanja se gradi odnos poverenja u roditrelje i samopouzdanje koje omogužava da dete samostalno donosi odluke i da ima svest o posledicama koje određena ponašanja donose. Dete koje veruje roditeljima, čije su vrednosti čvrste i koje ima samopouzdanja, ne samo da neće učestvovati u ovakvim izazovima, već će ponekad uspeti da na neki asertivan način ubedi i druge da ne rade takve stvari - rekla je za portal Telegraf.rs psihološkinja Marina Nadejin.

Kako ističe Nadejin, tinejdžerske godine su vreme kada mozak još uvek nije funkcionalno razvijen. To znači da deca ne mogu uvek da predvide i da razumeju posledice svog ponašanja. Imaju osećaj da ništa ne može da im se desi, da ništa ne može da ih ugrozi. Oni konitnivno znaju da je takav izazov opasan, ali veruju da njima ništa ne može da se desi. 

- Ne možemo deci zabraniti da učestuvuju u izazovima, živimo u doba mreža, ali treba da ih naučiti da postoji upotreba i zloupotreba. Roditelji u počeku treba da kontrolišu sve, a kako dete raste i sazreva treba da smanji kontrolu, ali nikako i da je potpuno prekine - objasnila je psihološkinja.

- Preventiva, razgovor, objašnjenje šta je dozvoljeno, šta je bezbedno, šta nije, puno razgovora i objašnjavanja, pokušavanje da se nađe neka druga opcija da se dete dokaže, prikaže, na primer sport, muzika, pisanje, gluma. Svako dete je u nečemu dobro - dodaje.

Ona ističe i da ovakav vid izazova nisu u naše živote donele društvene mreže. 

- Uvek su postojali razni izazovi. Nekada je to bilo paljenje prve cigarete, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, ulične trke. Pre dvadeset godina Ustanička ulica je bila omiljeno mesto za organizovanje vrlo ozbiljnih noćnih uličnih trka - objasnila je.

Ono što se jeste promenilo je da sve mlađa deca sada ulaze u to. Nekada je najveći rizik počinjao sa dvanaest godina, sada se ta granica spušta na deset.

- Prihvaranje u grupu je za decu veoma važno. Nikakva kazna ili zabrana neće sprečiti takve greške. Dešava se da deca vrlo rano naprave neki takav incident i to je odlična prilika da se sa detetom porazgovara i da se vidi šta je drugo moglo da se uradi, kako je moglo drugarima da kaže "ne", kako je moglo da zaštiti drugare i da li je postojao neki drugačiji način da se dokaže. Čini mi se da su ranije institucije više radile na tome. Sada je sve na roditelju, a greške se lako prave. Ako dete dođe i prizna vam šta hoće da uradite, a vi mu kažete da je "glup i da tako nešto može samo njemu da padne na pamet", ono će se povući i više neće imati potrebu da dolazi kod vas - objašnjava psihološkinja.

Ipak, ona ističe da postoji način da se dete zaštiti od toga.

- Izgradnja samopouzdanja, dobrog sistema vrednosti, malo kontrole i ograničenja vremena na društvenim mrežama i pre svega dobar odnos sa roditeljima dovešće do toga da dete bude zrelo i da pravi manj "grešaka". Dobra vest za roditelje je da to sve prođe. Već sa nekih 17-18 godina dete je sposobno da donese zrelu odluku, nekada je to kasnije, ali roditelji već u tom periodu mogu malo da odahnu - zaključila je.

(Telegraf.rs)