Gledala sam dete kako tone! Ne znaju da plivaju, a plaćaju im tenis i fudbal: Herojska priča spasioca Sanje

"Umesto za cigare, dajte 300 dinara da dete nauči da se održava na vodi, ne shvatate koliko je situacija ozbiljna!" poručuje za Telegraf.rs spasilac Sanja Ilić Pivarski (27) koja je pre nekoliko godina gledala dete kako se davi i stigla da ga spasi sigurne smrti u poslendnjem trenutku. Od tada, glasnije neko ikad do sada, apeluje na sve roditelje da je važno decu upisivati u školicu plivanja. Ona je u razgovoru za naš portal otkrila kako izgleda život hrabre mlade žene koja radi kao spasilac, ali i koliko je važno da deca od malih nogu uče da plivaju.

Sanja Ilić je trener plivanja u Vrbasu gde je na gradskom bazenu radila kao spasilac dve godine, a potom i u Novom Sadu, licencirani je spasilac na vodi, a pored toga, nekoliko puta u životu našla se u situaciji da može da pomogne ljudima, ali i ono što je mnogo izazovnije i rizičnije od toga - da spasi nečiji život. Kada je bila na moru spasila je jedno dete i to joj je, kaže, najveća stvar u karijeri.

Preporučujemo

Spasila dete koje se davilo u moru

Ona se prisetila jednog od najstresnijih dana u njenom životu. Ona se igrom slučaja našla baš na tom mestu, ali kao što u životu ništa nije slučajno, tako je i ovaj nemili događaj dokazao da je upravo ova profesija njen poziv.

- Na moru sam bila sa dečkom, sadašnjim mužem Daliborom, to je bilo 2023. godine, bili smo sa poznanicima. Išli smo zajedno do bova, a u povratku, oni su rekli da će ostati da se kupaju kod bova, a suprug i ja smo otišli na plažu. Okrenula sam se da vidim gde su, devojčica mi je mahala i ja sam njoj, misleći da mi maše ovako, međutim kada sam videla da ne spušta ruku shvatila sam da se nešto dešava. Počela sam da plivam prema njoj sve brže i brže. Talasi su bili, sećam se, umereni, ali dovoljni da nas ometaju. Uhvatila sam je i stavila na neki dušek, ne znam ni čiji je, pokupila sam ga usput do nje. Rekla sam joj da se drži za njega i tako sam je dovukla do plaže. To mi je bio najstresniji period u životu i prvo moje spasavanje na moru, kao za inat baš tad su bili talasi - priseća se Sanja.

Sanja Ilić Pivarski

Strah najveći neprijatelj, neplivača sve više

Sve češće primećuje da ljudi ne znaju da plivaju, a ova veština je veoma značajna, zato je, kaže, važno na vreme osloboditi se straha od vode.

- Ne znam da li je ranije bilo ovakvo stanje sa plivanjem, ali sada vidim mnogo ljudi srednjih godina koji mi se javljaju sa pričom da imaju strah od vode. Neshvatljivo mi je da je teško roditeljima da daju 300 dinara za ulaz na bazen i da dete nauče bar da se održava u vodi. Održavanje je mnogo bitnije od samog plivanja. Da li je to zato što ne znaju koliko je opasno ne poznavati tu veštinu ili šta li je, ne znam. Ljudi upisuju decu na fudbal i tenis jer su plaćeni sportovi, a plivanje je sporedno - objašnjava naša sagovornica.

Zato se Sanja trudi da deci prenese najvažnije savete, da ih nauči da plivaju, što zbog same veštine, što zbog zdrvalja i razvoja. Iako je i sama majka i trenunto ima i previše obaveza oko deteta, ovaj cilj nikada nije prestao da bude glavni motiv da se bavi ovim poslom, zato je za naš portal ispričala i kako izgleda jedan njen radni dan.

Sanja Ilić Pivarski

- Kada dođem na bazen u većini slučajeva prevrnu očima kad me vide (smeh), jer kod mene je strogo zabranjeno skakanje u vodu i igranje loptom u vodi, zbog posledica, što omladina ne razume. Mogu da se pohvalim da nikada nisam imala neprijatnu situaciju na bazenu jer su mere prevencije kod mene obavezne. Danas deca (15-25 godina) su, da tako kažem, bezobrazna i namerno neće da poslušaju. Nije da je zabranjeno, da se ne sme skočiti nikad, ja pustim da skaču pod mojim prisustvom dok sam tu i u delu bazena gde nema ljudi, ali imala sam i neposlušne, a takvi nažalost budu izbačeni sa bazena, ali to je jedini način da održim red i mir, bez posledica - objašnjava ona.

Ona je rekla da je najveći mit o njenom poslu taj da spasioci samo po ceo dan sede kraj vode. Kaže da su to stereotipi, da ona svoju smenu provodi šetajući oko bazena i pomno prateći svaki pokret koji se odvija u vodi.

- Par puta su me upisivali u knjigu utisaka kao spasioca koji jedini radi na poslu - dodaje.

Posao pun anegdota, ali i neprijatnih situacija

Rad sa decom je pun radosti, pa su tako deca su jednog dana odlučila da se našale i joj vrate "milo za drago". Iako kaže da ima puno lepih trenutaka, postoje i oni manje lepi za koje krivi isključivo roditelje.

- Bilo je 40 stepeni, vruće, bukvalno gori zemlja, ja se skinula da se okupam, ostavila stvari kod skakaonice i nakon što sam se popela na nju, neke male devojčice su uzele moju pištaljku i svirale mi da je skakanje zabranjeno. Nakon toga je nastala baš prava atmosfera, smejali smo se svi i one i moje kolege i ja. Posle toga sam morala da dozvolim skakanje taj dan jer sam i ja prekršila pravilo - priča nam Sanja.

Nažalost, ima i roditelja sa kojim je komunikacija teška, a te situacije nose niz neprijatnosti po obe strane.

- Teško je biti trener u smislu da ima neposlušne dece, koja ne žele da plivaju 200 metara kraul nego prsno ili leđno, gde ja kao trener moram da odreagujem kako dolikuje, posle treninga kažem roditeljima šta se desilo, ali roditelji uglavnom podržavaju svoju decu. Nakon čega ja jednostavno moram da otkažem dalju saradnju sa njima jer, ja znam kraul da plivam, on ne zna, on je došao kod mene da ga naučim da pliva. Ako ne želi da me sluša, a u većini slučajeva vidim da decu uopšte ne zanima plivanje, da bi trenirali nešto drugo, to je u redu, ali neki roditelji teraju decu na plivanje i bude mi baš neprijatno kad mi dođe dete na bazen bezvoljno. Ni jedna krajnost nije dobra - poručuje Sanja.

"Pre svega neka nauče da plivaju"

Za profesiju kojom se bavi potrebni su hitrost, snalažljivost i prisutnost. Voda natopljena vodom koja je pogodila dekoga u glavu dovoljna je da se dogodi potres mozga, a za tu situaciju biće odgovoran isključivo spasilac. Zato poručuje da su mere prevencije na prvom mestu.

- Ovim putem bih volela da ukažem na ozbiljnost problema uopšte kod nas, deca, a ni roditelji ne znaju da plivaju. Deca tako odrastaju i velike su šanse da ne daj Bože postanu žrtve utapanja. Roditeljima bih poručila da upisuju decu na plivanje, jer ne znaju koliko je situacija ozbiljna, neka se bave i ostalim sportovima, ali pre svega neka nauče da plivaju - poručuje Sanja Ilić Pivarski, spasilac na vodi.

(Telegraf.rs)