Zašto se budite noću, koliko su hormoni ključni za zdravlje: Endokrinolog upozorava šta RAZARA ORGANIZAM

Hronični stres može biti pokretač za mnoge bolesti, od kardiovaskularnih, endokrinoloških, psiholoških... Za štitnu žlezdu stres može biti pokretač, za dijabetes loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, za nesanicu hormonalni dizbalans izazvan stresom... Koji je pravi put do dobrog zdravlja, kako prepoznati simptome bolesti štitne žlezde, šta treba jesti i koliko je važan vitamin D, objašnjava gost podcasta "Zdravo sa Ivanom", endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, prof.dr Petar Ristić.

Preporučujemo

- Stres je reakcija tela na okolnosti i kao takav može da utiče i na raspoloženje, može da utiče i na ponašanje. Ima ljudi koji stvarno u stresu reaguju tako što posežu za vodom, pićem, jelom, a ima ljudi kojima u stresu nije ni do čega, to je individualna stvar. Nije sada da stres sam po sebi otvara apetit, stres izaziva neke reakcije organizma u smislu potrošnje energije da usmerava energiju ka ključnim centralnim organima. Mozak u stresu obezbeđuje da ima energiju za sebe pa povećava rezistenciju, recimo insulin periferno, objašnjava profesor Ristić.

Kada su pod stresom, zašto neki ljudi posežu za hranom i imaju potrebu za slatkim, slanim, ili čestim obrocima, objašnjava profesor Ristić.

- Kada je jelo u pitanju, najvažniji hormon je insulin. Onda imamo i druge hormone koje utiču na obroke, recimo leptin. Insulin, recimo znamo da je hiperinsulinemija danas vrlo česta, te može da doći do slabijeg rada leptina, odnosno do takozvane rezistencije na leptin, pa te osobe onda nemaju osećaj da su jeli, obroci su veći, glad je veća. Kortizol je hormoni stresa, važan je i adrenalin, noradrenalin, ali hormoni stresa dovode do povećane potrebe za energijom i onda organizam reaguje na taj način da se povećava produkcija glukoze i generalno je to reakcija na stres. A što se tiče pojačanog uzimanja hrane, to je najvažnije da li dolazi do patologije lučenja insulina, ističe profesor Ristić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Adrenalin

Adrenalin je vrlo specifičan hormon i deo je simpatičkog nervnog sistema. Kada dođe do naglog skoka adrenalina, šta se tačno dešava u organizmu, objašnjava endokrinolog.

- Imamo adrenalin i noradrenalin. Adrenalin je uglavnom iz srži nadbubrežne žlezde, a noradrenalin je iz motoričkih bazalnih ganglija. To su oni pravi hormoni akutnog stresa i tu dolazi do bukvalno izmene percepcije, vremena, reakcije se ubrzavaju, snaga se povećava, produkcija šećera se povećava, krv ide prema mozgu, prema srcu, prema plućima, rade mnogo efikasnije. Jednostavno, to je reakcija organizma gde se organizam bori i onda podiže sve što je potrebno za borbu, a recimo smanji prokrvljenost kože ili digestivnog trakta, pa znamo kad su ljudi pod stresom da imaju onako bele ruke, hladne ruke... Adrenalin, noradrenalin su, kad gledate na duže staze, mnogo bitniji kod jedne bolesti koja se zove feohromocitom (tumor koji se razvija u nadbubrežnoj žlezdi). I to su bolesti koje su vrlo važne, ih treba prepoznati, treba ih onda i lečiti. Ne treba organizam da je pod stalnim stresom, objašnjava profesor.

Vitamin D

Kada je suplementacija u pitanju, treba voditi računa o tome koliko i na koji način unosimo vitamine u naš organozam. Sve što se prirodnim putem može uneti, preko namirnica koje su zdrave, poželjno je. Koji mineral ili vitamin nam nedostaje možemo saznati proverom krvne slike, i u dogovoru sa izabranim lekarom dodati ukoliko je potrebno, međutim, postoji jedan vitamin koji je prva violina imunog sistema, a to je vitamin D.

- Kao endokrinolog ja sam najviše zainteresovan da ljudi shvate koliko je važno da se optimizuje nivo vitamina D. Vitamin D je hormon i on je otkriven u vreme kad su otkrivali vitamine pa je dobio i on slovo. Ali to je hormon koji se stvara kroz niz procesa od kože preko jetre, bubrega i aktivira i koji učestvuje u kontroli imunološkog sistema. Takođe, ima ulogu u kontroli inflamacije i što je jako važno, u kontroli reakcije tkiva na inflamaciju. Važan je kod hroničnih bolesti, štitne žlezde, dijabetesa, dodaje endokrinolog.

Zašto se budimo noću, koliko je važno jesti zdravu hranu i izbegavati šećere, kako nastaje Hašimoto, da li su opasni nodusi na štitnoj žlezdi, zašto je važno imati stabilan hormonski status, saznajte u najnovijoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom".

(Telegraf.rs)