Superheroji bez kojih bi naši tanjiri ostali prazni

Zamislite jutro bez kafe, leto bez lubenice ili užinu bez sočne jabuke. Upravo taj scenario nam preti ukoliko zaboravimo na naše najvrednije saveznike, a to su pčele samice. Iako ne žive u košnicama i ne prave med, ovi tihi radnici su ključni za opstanak hrane koju volimo. Čak 75% biljaka koje koristimo u ishrani zavisi direktno od oprašivača. Kako bi im obezbedili siguran krov nad glavom, poljoprivredne škole u Srbiji otvorile su vrata neobičnim gostima. Postavljanjem inovativnih hotela za pčele u školama u Futogu, Vršcu, Požegi, Kraljevu i Vranju, počela je prolećna faza Nestlé inicijative Zajedno pčelama na dar.

Foto: Promo/ Nestle

Preporučujemo

Hoteli za pčele zidare

Specijalno dizajniran hotel za oprašivače je drvena konstrukcija koja pruža sigurno stanište solitarnim pčelama. Za razliku od medonosnih pčela, jedinke ovih vrsta ne žive u košnicama, potpuno su miroljubive i imaju važnu ulogu u oprašivanju voća.

- Možda ne razmišljamo o tome dok kupujemo namirnice, ali većina hrane koju jedemo direktno zavisi od oprašivača. U Srbiji živi više od 700 vrsta pčela i većina su upravo ove miroljubive pčele samice koje žive u šupljinama u prirodi. Hoteli koje postavljamo u školama pružaju im zaklon i sigurno mesto za gnežđenje, a takođe su i posebno dizajnirani za edukaciju budućih poljoprivrednika jer imaju providne bočne stranice, što učenicima omogućava da uživo prate sve aktivnosti oprašivača - kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.

Foto: Promo/ Nestle

Upravo divlji oprašivači su ključni za stabilnost poljoprivredne proizvodnje. Nakon predavanja o regenerativnoj poljoprivredi, koje su držali stručnjaci kompanije Nestlé, Udruženja za očuvanje prirode Inspira Vivo Grupe i gazdinstva Prijatelji mason pčela, učenici u svih pet škola, nova znanja odmah su primenili u praksi. Kroz praktičan rad sa stručnjacima, đaci su naučili kako se vrši biološki monitoring divljih oprašivača koji su prisutni na njihovim školskim imanjima.

Kako smo pustili korenje

U prethodnoj, jesenjoj fazi, u poljoprivrednim školama u Požegi, Kraljevu, Vranju, Futogu i Vršcu održano je pet edukativnih radionica i posađeno ukupno 200 sadnica medonosnog drveća na školskim parcelama. To nisu samo obična stabla, već stubovi novog ekosistema. To je učenicima veoma važno, jer im ceo ovaj proces služi ne samo kao "učionica na otvorenom", nego da i vide kako izgledaju osnove regenerativne poljoprivrede u praksi. Na tom primeru mogu da vide kako sačuvati vlagu u zemljištu, smanjiti upotrebu pesticida i zašto je plodored njihova najjača karta za budućnost.

U narednim koracima ovog projekta, učenici će učestvovati i u sadnji polinatorskih traka. To su cvetni pojasevi koji služe kao kontinuirani izvor hrane za oprašivače tokom cele sezone i prirodna zaštita useva na školskim dobrima.

Foto: Promo/ Nestle

Nauka u rukama budućih poljoprivrednika

Ovaj projekat nije samo o sadnji i postavljanju konstrukcija, već je reč o biološkom monitoringu. Učenici uče kako da prate prisustvo oprašivača, beleže parametre kvaliteta zemljišta i vide direktnu vezu između prisustva pčela i boljeg kvaliteta ploda. Podaci koje prikupe služiće sledećim generacijama da donose pametnije i ekološki prihvatljivije odluke.

Inicijativa Zajedno pčelama na dar deo je nastojanja kompanije Nestlé da unapredi biodiverzitet, ojača veze između obrazovanja i održive poljoprivredne prakse i omogući mladima da prepoznaju ulogu regenerativne poljoprivrede u stabilnijoj i odgovornijoj proizvodnji hrane.

(Telegraf.rs/PR)