Ovo je televizijska najava koja je promenila sve u Srbiji

Napad NATO na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počeo je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine tačno u 19.53 časova. Jedna televizijska najava promenila je sve, unela strepnju narodu, povećala strahove, ali i nagovestila patnju i horor koji su usledili.

Tokom bombardovanja, slobodno se može reći da mete nisu pažljivo birane. Gađani su putevi, mostovi, ali i civilni objekti... Među stradalima bila su i deca, najmlađe žrtve tek su počele da spoznaju značenje ljubavi, ali onda su zauvek istrgnute iz zagrljaja svojih porodica.

Preporučujemo

Žal je izostao i dobio je naziv koji je dodatno odjeknuo u srcima naših ljudi - "kolateralna šteta". Naziv koji je toliko olako korišćen zanemarujući katastrofalne posledice koje je nosio sa sobom.

A za narod Srbije, sve je počelo jednom televizijskom najavom. Neki su je očekivali, neki nisu, ali niko nije mogao ni da predvidi šta je usledilo iza izgovorenih reči voditelja.

Najava koja je ostala urezana u kolektivno sećanje građana Srbije i regiona bila je hitno uključenje u program kojim je saopšteno da su prve rakete pale na ciljeve u zemlji.

Ova najava nije bila samo informativni blok, već trenutak koji je označio početak perioda koji je suštinski promenio geopolitičku, ekonomsku i društvenu sliku Srbije i regiona.

A koje su reči koje su nagovestile horor, smrt, bol, patnju i sve ono što je sledilo?

- Poštovani gledaoci, upravo smo dobili vest našeg reportera iz Prištine da su neprijateljski avioni agresorskih NATO snaga oko 20 časova izvršili raketne napade na teritoriju Kosova i Metohije. Kao što ste čuli, poštovani gledaoci i za Beograd je pre nekoliko minuta dat znak za vazdušnu opasnost. Poštovani gledaoci, ostanite mirni - izgovoreno je u uključenju.

Zaista, nekoliko trenutaka pre prekida programa oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost. Te sirene prkosni narod kasnije je imenovao, pa je tako signalna za potencijalnu pretnju nazvana "Šizela", dok je prestanak vazdušne opasnosti dobio naziv "Smirela". To nisu bili jedini vidovi bunta i inata u našem narodu, ali jesu bili neki vid odgovora na agresiju od koje je bilo teško odbraniti se dok su ljudi prolazili kroz možda i najteže periode.

Te prve večeri u samom jezgru Beograda nije bilo direktnih pogodaka, ali su pogođeni ciljevi u njegovoj neposrednoj okolini i prigradskim naseljima. Jedna od meta tada bio je vojni aerodrom "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.

Takođe, prema zvaničnim podacima, gađana je i Rakovica, tačnije Straževica kao "strateški važan podzemni objekat", a targetirani su i radio-relejni uređaji - transmiteri i sistemi komunikacije koji su služili vojsci i državnim strukturama.

Dakle, iako su se sirene i detonacije jasno čule u celom gradu, NATO snage su u prvom talasu izbegavale ciljeve u samom centru Beograda, poput zgrada ministarstava ili Generalštaba, koji su gađani kasnije.

Ipak, žrtve nažalost nisu bile samo materijalne ili strateške, naprotiv. Te večeri stradao je vojnik Boban Nedeljković u kasarni u Prokuplju, dok je u Danilovgradu poginuo vojnik Saša Stojić, koji je bio rodom iz Beograda.

Neophodno je napomenuti da je, prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Takođe, poginulo je više nego duplo civila, zvanične informacije broje oko 2.500 stradalih, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece. Najmlađe žrtve nisu imale ni godinu dana. Kao nestali vode se 25 osoba.

Reči Bila Klintona na početku NATO agresije

Pre 27 godina tadašnji predsednik SAD Bil Klinton uputio je poruku Srbima i Jugoslaviji da joj predstoji bombardovanje i ratno razaranje, a njegove tadašnje reči pamtiće svaki Srbin dok je živ.

Taj govor, koji su preneli svi svetski mediji, poslao je jasnu poruku, a pred Srbijom su bili crni dani.

- Moji dragi Amerikanci, danas su naše oružane snage, zajedno sa našim NATO saveznicima, izvele vazdušne udare na srpske snage odgovorne za brutalnosti na Kosovu. Delovali smo odlučno iz više razloga - rekao je tada Klinton na početku svog obraćanja, a šta je dalje izgovorio možete pročitati u odvojenoj vesti.

Foto: Tanjug/AP

Podsećanja radi, kao razlog agresije bila je navedena teška humanitarna kriza na KiM, gde se 1998. godine dogodila serija terorističkih napada koje je počinila tzv. OVK, kako protiv snaga bezbednosti Srbije i SRJ, tako i protiv brojnih civila, ne samo Srba. Naredbu o prekidu bombardovanja Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO, izdao je 10. juna.

Poslednji projektili pali su 10. juna 1999. u rejonu sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30 i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. časova, a agresija na Srbiju zaokružena je jednostranim i protivpravnim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova 17. februara 2008. godine, što su priznale zemlje koje su učestvovale u agresiji 1999. godine.

(Telegraf.rs)