Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Слађана Точиловац Шаљић
Само се у Републици Србији и Републици Српској негује на овакав начин култура сећања на страдале током нацистичке окупације за време Другог светског рата у региону ЗБ. И то без стварања хијерархије или дискриминације жртава по националној или верској основи. Иако је страдало преко милион Срба током тог најболеснијег и најзлоћуднијег периода у историји човечанства. Да не помињем Велики рат у коме је страдала трећина становништва тадашње Краљевине Србије. Цео 20 век био је од почетка до самог краја епохе, до 1999 године, век страдања српског народа. За то још увек не постоји званичан назив, а требало би да га има. Требало би званично у УН да добије резолуцију и назив. Баш зато како се све ове страхоте не би поновиле. Јер одавно се врши историјски ревизионизам , жртве и ослободиоци се изједначавају са џелатима и то уз подршку политике. Ако је нешто политички профитабилно, није потребан Хитлер да донесе расне законе и креира мржњу и предрасуде, довољне су бирократе у систему . У суштини ми православни и даље се ослањамо на категорију која је одавно избачена из светоназора великог дела западног света. А то је појам и осећај греха. Није довољно само рациом препознати да је нешто зло, већ душом осетити да је нешто грех . Да је грешно и погрешно. Да скрнави наш лик створен према лику Божјем. Србија и српски народ не очекују да неко унесе ово у своје законе, али макар може да размишља на ову тему.