Dok svet bruji o KORONI i poreklu virusa, izdvajamo PET neospornih činjenica da nas je pandemija promenila

Epidemija kovid-19 i posle šest godina ne prestaje da intrigira javnost – kako je nastala, zašto, ko je kriv, da li je mogla biti sprečena, da li je ljudski faktor "kumovao", tako da teorije zavere i nagađanja ne prestaju da kruže. Korona je nesumnjivo pokazala "zube" svima nama, bez obzira da li je nastala mutacijom u prirodi ili na neki drugi način, shvatili smo da bolest može zaustaviti svet, da smo mi kao ljudska vrsta krhki, ali da je nauka spremna da odgovori na bolest. Sve u svemu, nesporno je da smo je doživeli i proživeli i da nas je zauvek promenila po nekim pitanjima.

Naime, tokom jučerašnjeg dana odjeknula je vest kada je direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard objavila deklasifikovana dokumenta koja se odnose na poreklo kovida-19, tvrdeći da ona otkrivaju veze između istraživanja finansiranih američkim novcem, Instituta za virusologiju u Vuhanu i postupaka bivšeg visokog američkog zdravstvenog zvaničnika dr Entonija Faučija.

Preporučujemo

I dok priče o koroni ne jenjavaju, a zaražene srećom odavno ne prebrojavamo, postoje stvari koje su evidentne, a to je da smo se svi mi posle pandemije promenili.

Zdravlje je najvažnije

Iako smo to samo mehanički ponavljali "samo da smo zdravi", danas je drugačije, jer smo shvatili da je zdravlje krhko i da se za nekoliko dana ceo svet može okrenuti naglavačke. Primera radi, kada se pojavila korona negde krajem 2019. godine u Vuhanu, svi smo verovali "daleko je od nas", virus nas je demantovao i za samo nekoliko meseci počeli smo i mi u Srbiji da punimo bolnice, hale i pravimo mesta za obolele.

Od prvog dana epidemije do njene odjave, svakodnevno sam izveštavala o koroni, bukvalno danonoćno bila u komunikaciji sa našim, ali i svetskim lekarima, te sam od njih najviše i naučila kako funkcionišu virusi; mutacije su očekivane, imaju svoj "pik", a onda polako opadaju. Taj "pik" u kovidu bio je čuveni delta soj, koji je odneo brojne živote, te su i mladi ljudi, ljudi iz pune snage, umirali.

Bilo kako bilo, svedoci smo jednog vremena koje će zauvek osećati urezano u našem sećanju, te smo danas zbog tog iskustva postali drugačiji. Mi smo imali tu sreću da nam pacijenti nisu ležali po hodnicima, smeštajni kapaciteti su brzo obezbeđeni, i imali smo na raspolaganju lekove i vakcine, što je osnažilo naš odgovor na epidemiju.

Ono što je neosporno, svako od nas bio je u kontaktu sa virusom. Zbog toga danas na viruse gledamo drugim očima, čak i na virus gripa kao na bolesti generalno, a najviše bih rekla da brinemo o svom imunitetu.

Naši vrhunski lekari, gosti podcasta "Zdravo sa Ivanom", često se slažu sa konstatacijom da nas je korona promenila u tom smislu da više brinemo o svom zdravlju, ali nažalost, neki i dan danas imaju posledice korone u vidu respiratornih problema, kardioloških, a tu je i postkovid sindrom što znači da umor nekada nije bezazlen već posledica bolesti.

Distanca

Mi smo srdačan narod, pozdrav i ljubljenje tri puta u obraz deo su našeg nasleđa. Kovid je i tu naviku promenio.

Ipak, ono što smo konačno naučili je da ne idemo "gripozni" na posao, nećemo biti u društvu ili biti u blizini osobe koja je imunokompromitovana ako smo prehlađeni. To je još jedna promena koja je ostala posle kovida a koja radi u korist sveopšteg zdravlja.

Rad od kuće

Još jedan model ponašanja kao zaostavština korone je rad od kuće, te su mnogi posle završene epidemije i dan danas ostali u "izolaciji". Kovid je pokazao da se neki poslovi mogu raditi od kuće, te su i firme pokazale veću fleksibilnost u ovom smislu. Ukoliko je moguće posao obavljati od kuće, danas poslodavci neće praviti problem ukoliko je potrebno da zaposleni radi na daljinu.

Danas rad od kuće jedini problem stvara pojedincu u pogledu psihološko-socijalnog segmenta, jer ova vrsta distance nije pogodna – vodi ka asocijalnom ponašanju, o čemu bi pojedinac trebalo da vodi računa ukoliko radi od kuće.

"Svet je mali"

Ono što smo mogli da shvatimo je da se epidemija brzo širi. Nismo mi odsečeni od sveta bez obzira na geografsku udaljenost. Zato sada sve veći broj ljudi odmah reaguje na neku novu bolest, neko novo potencijalno žarište, iako se sa kovidom ništa do sada ne može porediti.

Bez obzira nekada deluje kao da smo zaboravili, očigledno je da smo naučeni iskustvom i spremni da pratimo svako dešavanje o zaraznim bolestima.

Ipak, ono što je važno, a o čemu smo govorili na skupu u Atini koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija, u ovom momentu veliki problem u svetu predstavljaju nezarazne bolesti. A to su karcinomi, kardiovaskularne bolesti, kao i druge hronične tegobe o kojima treba brinuti.

Takođe, treba menjati neke loše navike, kao što su cigarete, alkohol i fizičku neaktivnost, na čemu treba dosta da radimo – što je moguće edukacijom i zdravstvenim emisijama u kojima se promoviše zdrav život – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Vakcina 

Vakcinacija. Vakcine godinama spašavaju svet od raznih bolesti i to su činjenice. Neosporno je da je tako, ali i dalje se razvijaju razne priče o ovoj temi. Dok se naučnici širom sveta bave inovacijama, efektima i ispituju posledice, na drugoj strani i dalje imamo dve grupe ljudi – vakcinaše i antivaksere.

Primera radi, vakcinacija protiv koronavirusa (SARS-CoV-2) spasla je 2,533 miliona života na globalnom nivou između 2020. i 2024. godine. Jedna smrt je izbegnuta na svakih 5.400 doza vakcine, pokazalo je istraživanje naučnika sa Katoličkog univerziteta Svetog Srca u Milanu i Univerziteta Stanford.

Foto: Shutterstock

Oni koji su okrenuti nauci i koji prvi "povlače rukav" da prime vakcinu kao zaštitu, okrenuli su se više nego ikada ka sezonskim vakcinacijama, kao što je recimo vakcina protiv gripa, ali i ka onim drugim ukoliko im starosna dob dozvoljava. Dobra vest je da sada žene do 45. godine mogu primiti HPV vakcinu i stiče se utisak da je sve više onih koji žele da spreče moguće posledice. Ipak, s druge strane, protivnici vakcina ostali su pri svom stavu.

Bilo kako bilo, korona nas je definitivno promenila, te je sada potrebno ostati dosledan i brinuti o svom zdravlju, odlaziti na redovne preventivne preglede i menjati loše životne navike, jer kao što smo videli, zdravlje je najvažnije i neophodno je brinuti o njemu.

(Telegraf.rs)