Hronični umor: Pet ključnih simptoma između blage iscrpljenosti i ozbiljne bolesti! Ovo stanje zahteva oprez

Hronični umor je teško i kompleksno sistemsko stanje koje se manifestuje kroz dugotrajnu, duboku iscrpljenost, bolove u celom telu i dramatičan pad životne energije koji ne prolazi čak ni nakon dugog odmaranja. Iako se danas teško može naći osoba koja ne oseća nikakav vid umora, hronični umor je nešto sasvim drugačije, a najveća razlika ogleda se u simptomima.

Mnogi ljudi potajno zavide onima koji čim spuste glavu na jastuk gotovo istog trenutka utonu u san, verujući da je brzo uspavljivanje znak savršenog zdravlja. U svetu prepunom stresa i obaveza, sposobnost da zaspite za nekoliko minuta deluje kao dar, ali stručnjaci upozoravaju da to zapravo može biti prvi signal da organizmu ozbiljno nedostaje kvalitetan odmor.

Preporučujemo

Kada se takav ubrzani ulazak u san ponavlja iz noći u noć, telo šalje jasnu poruku da je hronični umor preuzeo kontrolu i da sistem već dugo funkcioniše na rezervama.

Simptomi hroničnog umora

Ovo stanje se razvija postepeno, a rani ključni simptomi često prođu neprimećeno jer ih pacijenti pripisuju svakodnevnim obavezama i stresu. Glavni i najizraženiji znaci po kojima se prepoznaje hronični umor su:

• Opšta malaksalost
• Intenzivan bol u mišićima i zglobovima
• Stalne glavobolje
• Nesanica
• Vrtoglavica
• Magla u glavi
• Ozbiljan pad koncentracije
• Zaboravnost
• Izražena razdražljivost
• Nadutost stomaka
• Osećaj da se nikada ne budite odmorni
• Potreba za unosom velikih količina kafe ili energetskih napitaka kako bi se uopšte funkcionisalo tokom dana
• Napadi panike

Glavni simptomi obuhvataju niz pokazatelja od kojih mnogi prate i druga stanja, pa ih je neophodno posmatrati kao celinu, a tako i predočiti lekaru bez propuštanja nekog radi sigurnije spoznaje situacije.

Zašto brzo uspavljivanje može otkriti skriveni hronični umor?

Organizmu zdravog odraslog čoveka obično je potrebno između deset i dvadeset minuta da postepeno pređe iz budnog stanja u san, kroz usporavanje disanja, smanjenje srčanog ritma i opuštanje mišića. Kada čovek zaspi čim dotakne jastuk, to najčešće znači da je nastupio hronični umor i da telo koristi prvu priliku za prinudno "isključivanje" kako bi započelo proces oporavka.

Nedostatak energije i konstantan hronični umor često su povezani sa lošim kvalitetom sna, čestim buđenjima i plitkim snom, ali i sa ozbiljnijim poremećajima kao što je opstruktivna apneja u snu. Kod osoba koje pate od apneje dolazi do povremenih prekida disanja tokom noći, zbog čega se bude iscrpljene, imaju glavobolje i osećaju snažan hronični umor tokom dana, dok istovremeno uveče tonu u san neverovatnom brzinom.

Hronični umor ima pet ključnih kriterijuma 

Sezonske promene, često donose pad energije, ali je od presudne važnosti prepoznati trenutak kada obična letargija prelazi u opasni sindrom koji remeti život. Renomirani kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", profesor  dr Branislav Milovanović, detaljno je objasnio ove razlike u medicinskom formatu Zdravo sa Ivanom.

Prema njegovim rečima, hronični umor se kod odraslih dijagnostikuje ukoliko tegobe traju duže od tri meseca, dok je kod dece taj period mesec i po dana.

Drugi ključni kriterijum jeste drastičan pad energije i velike oscilacije u snazi, gde pacijent jedan dan funkcioniše sasvim normalno, dok je već sledećeg dana potpuno onesposobljen za rad.

Treći pokazatelj obuhvata ozbiljan poremećaj spavanja, koji se manifestuje ili kroz preteranu pospanost na početku ili kroz stalno noćno buđenje i jutarnju iscrpljenost.

Četvrti kriterijum, kako navodi profesor Milovanović u podcastu "Zdravo sa Ivanom", jesu kognitivni problemi, odnosno prepoznatljiva magla u glavi i zaboravnost, što direktno utiče na profesionalni i privatni život.

Peti element se odnosi na fizičke manifestacije gde pacijenta bukvalno boli svaki deo tela, uz bolove u mišićima i zglobovima, a neretko se javljaju i iznenadni panični napadi koje osoba ranije nikada nije iskusila.

Koren problema je, kako naglašavaju stručnjaci, uvek u telu, iako pacijenti zbog simptoma poput nadutosti stomaka, nesanice i anksioznosti često prvo posete psihijatra ili psihoterapeuta.

Hronični umor: Dijagnostika i lečenje

Mnogi pacijenti koji osećaju hronični umor dolaze obeshrabreni kod lekara jer su im standardni laboratorijski nalazi u potpunom redu, a opšta praksa često pripisuje simptome promenama pritiska i stresu. Ipak, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" se pozicionirao kao vodeća ustanova u ovoj oblasti, gde se hronični umor detaljno istražuje u sklopu globalne mreže od 48 svetskih institucija.

Profesor dr Branislav Milovanović istakao je u podcastu "Zdravo sa Ivanom", Institutu "Dedinje" sprovodi visoko sofisticirana dijagnostika koja ulazi u ceo sistem organizma i pronalazi tačne uzroke promene parametara. Trenutno se u ovoj ustanovi radi i na razvoju revolucionarnog softvera koji će uz pomoć veštačke inteligencije omogućiti lekarima da predvide razvoj bolesti. Na taj način može se pravovremeno intervenisati i sprečiti najteži scenario, u kojem pacijenti gube radnu sposobnost i ostaju trajno prikovani za krevet.

Kako ishrana utiče na hronični umor

Lekari i dijetetičari naglašavaju da neadekvatna ishrana i nedostatak ključnih minerala i vitamina mogu simulirati ili drastično pogoršati hronični umor. Energetski metabolizam direktno zavisi od pretvaranja hrane u molekule ATP-a, a nizak nivo energije najčešće signalizira nedostatak hranljivih sastojaka koji se razvija polako i neprimetno.

Kao najčešći uzrok za hronični umor izdvaja se manjak gvožđa, koje je ključno za prenos kiseonika kroz organizam, pa njegov deficit vodi direktno u anemiju i tešku iscrpljenost.

Stručnjaci Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije preporučuju da se hronični umor predupredi uvođenjem raznovrsnih namirnica. U svakodnevnu rutinu treba uvrstiti ribu poput skuše i lososa, jaja, orašaste plodove, integralne žitarice, kao i kombinaciju paprike i limuna sa spanaćem i sočivom radi boljeg unosa gvožđa. Redovna hidratacija, lagana večera poput omleta sa spanaćem i umerena fizička aktivnost tokom dana mogu značajno poboljšati koncentraciju i vratiti telu neophodnu vitalnost.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)