Štitna žlezda: Kako prepoznati razliku između hipertireoze i hipotireoze, ovo su ključni simptomi

Štitna žlezda (štitnjača, štitasta žlezda) je žlezda sa endokrinim lučenjem i nalazi se sa prednje i bočne strane grkljana i dušnika, a poremećaji u njenom radu danas su drugi po redu endokrini problem po učestalosti, nakon dijabetesa. Do poremećaja funkcije štitne žlezde dolazi kada se nekontrolisano luče ili ne luče hormoni, a simptomi mogu biti različiti.

Kada ova žlezda radi previše ili premalo, ceo organizam ispada iz ravnoteže. Problemi sa štitnom žlezdom spadaju među najčešća endokrinološka oboljenja u svetu, a statistika pokazuje da od njih znatno češće oboljevaju žene nego muškarci.

Preporučujemo

Simptomi koji ukazuju na problem u radu štitne žlezde

Iako su najčešći simptomi koji ukazuju na nepravilan rad štitne žlezde gojenje i mršavljenje, nastanak bolesti štitne žlezde uzrokuju stres, nepravilna ishrana i promene hormonskog statusa poput trudnoće i menopauze.

Iako može postojati niz simptoma usled čega je potrebno konsultovati lekara čim se pomisli da problem postoji neki od čestih su:

• Oticanje vrata
• Opadanje kose
• Promena energije i raspoloženja
• Umor
• Usporenost
• Depresivno raspoloženje
• Prekomerno znojenje
• Averzija prema toploti

Sami simptomi variraju i u zavisnosti od toga da li je u pitanju pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitne žlezde.

Doc.dr Jelica Bjekić Macut, endokrinolog i predsednica Republičke stručne komisiјe za prevenciјu i lečenje diјabetesa bila je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom", gde je objasnila kako izgleda problem sa štitnom žlezdom.

Štitna žlezda: Hipertireoza i hipoterioza

Većina problema sa štitnom žlezdom svodi se na dva glavna poremećaja u zavisnosti od toga da li ona luči previše ili premalo hormona. Najčešći oblici bolesti štitne žlezde su hipotireoza, kada luči premalo hormona, kao i hipertireoza, koju karakteriše preterano lučenje hormona.

Hipotireoza (usporen rad štitne žlezde) nastaje kada žlezda ne proizvodi dovoljno hormona (T3 i T4), što dovodi do usporavanja svih funkcija u telu. Najčešći uzrok hipotireoze je Hašimotov tireoiditis, autoimuno oboljenje gde odbrambeni sistem tela greškom napada i uništava sopstveno tkivo štitne žlezde.

Hronični umor, malaksalost i stalna pospanost, nekontrolisano gojenje (čak i uz smanjen apetit), stalni osećaj hladnoće (nepodnošenje hladnog vremena), suva koža, lomljivi nokti i pojačano opadanje kose, zatvor i usporena probava, usporen rad srca, česte promene raspoloženja, depresivnost i pad koncentracije simptomi su koji ukazuju na hipotireozu odnosno usporen rad štitne žlezde.

Hipertireoza (ubrzan rad štitne žlezde) nastaje kada žlezda proizvodi prekomerne količine hormona pa zbog toga metabolizam ulaže više napora. Najčešći uzrok je Graves-Basedovljeva bolest, takođe autoimuni poremećaj koji tera žlezdu da nekontrolisano radi.

Nagli gubitak kilograma (uprkos pojačanom apetitu), ubrzan ili nepravilan rad srca (tahikardija i lupanje srca), preterano znojenje i nepodnošenje toplote, nervoza, anksioznost, razdražljivost i drhtanje ruku, hronična nesanica i unutrašnji nemir, učestale stolice ili dijareja, iskolačene oči i slabost u mišićima simptomi su koji ukazuju na ubrzani rad štitne žlezde.

Endokrinolog prof.dr Petar Ristić, sa Vojomedicinske akademije u podcastu "Zdravo sa Ivanom", govorio je o problemu štitne žlezde.

Ostali problemi štitne žlezde

Pored poremećaja u lučenju hormona, na štitnoj žlezdi se mogu javiti i fizičke promene. Struma predstavlja uvećanje same štitne žlezde. Može biti praćena normalnim, ubrzanim ili usporenim radom. Čvorići su izrasline na žlezdi koje su u najvećem broju slučajeva (preko 95%) dobroćudne. Ipak, svaki čvor zahteva ultrazvučno praćenje, a po potrebi i biopsiju, kako bi se isključio malignitet.

O problemima sa štitnom žlezdom, simptomima i otkrivanju dijaznoze u podcastu "Zdravo sa Ivanom", govorila je i naša glumica Jelena Jovičić.

Dijagnoza i lečenje

Ako prepoznate neki od simptoma, prvi korak je odlazak kod endokrinologa. Proverava se nivo hormona T3, T4 i slobodnih frakcija (fT3, fT4), kao i TSH (hormon hipofize koji stimuliše štitnu žlezdu). Takođe se rade analize na prisustvo antitela (anti-TPO i anti-TG).

Ako dođe do dijagnoze lečenje je vrlo jednostavno i uspešno. Nadoknađuje se hormon koji telu nedostaje uzimanjem tableta, a nekad je opcija i hurško odstranjivanje dela ili cele žlezde, ali uglavnom se ovaj izbor primenjuje kada su fizičke promene na žlezdi velike i kada onemogućavaju pacijentu normlano gutanje.

Pored terapije u vidu tableta neophodna je i pravilna ishrana bogata selenom, cinkom i omega-3 masnim kiselinama, uz redovan san i redukciju stresa, može značajno pomoći u očuvanju zdravlja štitne žlezde.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)