Zdravo sa Ivanom: Hipertenzija, virusi i tahikardija opasni za srce! Ove simptome ne smete ignorisati

Hipertenzija, tahikardija, virusi... samo su neke od "pretnji" koje su opasne za srce i kardiovaskularni sistem. Takođe, vremenske oscilacije predstavljaju ozbiljan izazov za srce, što se loše odražava na hronične bolesnike, kao i na zdravu populaciju. Kako prepoznati kada vam srce šalje alarm za uzbunu, sa dr Draganom Košević, kardiologom sa Instituta "Dedinje", načelnicom Centra za srčanu slabost i transplantaciju srca u podcastu "Zdravo sa Ivanom" razgovarali smo o ovim temama.

Preporučujemo

- Treba uraditi osnovne stvari, kao što su krvna slika, biohemija, biohemijske analize. Zatim i pregled EKG-a, ukoliko je potrebno i ultrazvuk srca. Hipertenzija je jedna od najmasovnijih neinfektivnih pandemija u čitavom svetu, pa i kod nas. Prvo imate ljude koji nikad ne izmere krvni pritisak i ne znaju da imaju povišen krvni pritisak. Kada se registruje, tada je potrebno ispitati odakle, ako je mlada osoba u pitanju, zašto... Postoji i sekundarna hipertenzija koja je posledica poremećaja rada bubrega, krvnih sudova koji ishranjuju bubrege, zatim štitne žlezde. Tako da kada se ti testovi urade i ustanovi da je sve to u redu, da nije organskog porekla i da nije sekundarna, tada se pristupa funkcionalnim testovima i, naravno, daje se terapija – objasnila je dr Košević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Ta terapija, zavisno od životne dobi, uključuje različite grupe lekova. Kako ističe doktorka, hipertenzija hronično dovodi do promena na krvnim sudovima i na samom srcu.

- Srce, da bi moglo da pumpa krv protiv pritiska periferije, ono zadebljava taj srčani mišić, mi kažemo hipertrofiše, zadebljava, i taj zadebljali mišić zahteva još više da bude ishranjen krvlju i onda vam je to jedan začarani krug, kada dolazimo u situaciju da taj zadebljali miokard, srčani mišić, popusti i dobijamo srčanu slabost. To su sve posledice nelečene hipertenzije. Takođe imamo i poremećaj ritma koji mogu biti toliko opasni da, kada je hipertenzija, dolazi do širenja pretkomore, leve pretkomore; imate tu atrijalnu fibrilaciju koja je opasna zato što dolazi do vrtložnog toka krvi i mikrotrombi mogu da odu i da izazovu moždani udar – objasnila je doktorka Dragana Košević.

Kako je objasnila doktorka, komplikacije nelečene hipertenzije su široke i zbog toga se savetuje oprez i jasna i direktna terapija.

- Konzumiramo veliku količinu soli. Vi sada imate hranu koja već ima soli, u svemu ima previše, prevelika je količina soli u hrani koju već uzimamo, mi volimo i da dosoljavamo. Opet kažem, tu je i veliki faktor gojaznost, nedovoljno kretanje, ljudi ne vežbaju. Tako da nasleđe, naravno, uvek je to koje, da kažem, dominira, ali ne mora i da bude dominantno. Mi vodimo računa šta jedemo, da se rekreiramo, ne moramo da razvijemo hipertenziju. Ako neko ima hipertenziju i povremene skokove krvnog pritiska, bilo bi dobro da uzima male količine antihipertenziva. A beta-blokatori nisu samo antihipertenzivi, nisu dovoljni vrlo često, i onda se uključuje i antihipertenzivna terapija – istakla je doktorka Košević u podcastu – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Doktorka Košević je u podcastu autorke i urednice Ivane Anđelković, "Zdravo sa Ivanom" objasnila i koliko je opasno ako neko ne izleči virus do kraja, kako on može uticati na srce, ali je i detaljno opisala koji su to signali za ozbiljna stanja i kako ih prepoznati, što možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)