Doktorka objasnila zašto reagujemo na promenu vremena i kada je opasno: Razlika od 10 stepeni nije bezazlena

Vremenske temperaturne razlike od desetak stepeni ne pogoduju osetljivim ljudima, posebno kardiovaskularnim bolesnicima. Svaki porast i pad temperature dovodi do poremećaja, jer dolazi do sužavanja i širenja krvnih sudova, kada krvni pritisak pada ili naglo raste. Kardiolog, dr Dragana Košević, u podcastu "Zdravo sa Ivanom", objasnila je šta se dešava u organizmu kada imamo temperaturne promene.

- Poznat je uticaj vremenskih neprilika, odnosno temperature na krvne sudove, jer 95 odsto našeg organizma čini mikrocirkulacija koja je jedna moćna vaskularna mreža, a svega 5 odsto su veliki krvni sudovi. Na male krvne sudove utiče temperatura, tako da kad imate povišene temperature imate dilataciju, širenje krvnih sudova i postoji nekoliko mehanizama koji se dešavaju kada su visoke temperature - objasnila je doktorka Košević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Preporučujemo

Ljudi koji se izlože visokim temperaturama, njima se šire krvni sudovi, pada krvni pritisak, a srce, da bi moglo da nadomesti tu količinu krvi, mora jače i da pumpa, dodaje ona.

- Mehanizam hlađenja je znojenje, tako da mi gubimo pored toga i veliku količinu elektrolita, koji su kalijum i magnezijum pre svega, neophodni za rad srca i za taj ritmički rad. Tako da imamo i poremećaj ritma mnogo češće leti, a onda isto tako imamo i hronične bolesnike koji već uzimaju terapiju za pritisak, tako da je konsultacija neophodna sa kardiologom ukoliko je potrebno da redukuju svoju terapiju – objasnila je doktorka Košević u podcastu – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Prema rečima kardiologa, važno je utvrditi zbog čega reagujemo na temperaturne promene, jer neko ima problem sa hipertenzijom, koja, ukoliko se ne leči, može napraviti veliki problem, dok ima i onih koji beleže pad krvnog pritiska. Svakako, važno je uraditi osnovne lekarske preglede.

- Kada padne krvni pritisak, srce mora brže da radi, a zbog znojenja imamo i povećanu gustinu krvi i nastanak malih mikrotromba koji mogu biti uzrok moždanog ili srčanog udara. Tako da je mera koju mi svima savetujemo hidratacija i uzimanje minimum litra i po vode dnevno. Ukoliko se znojite i više ste izloženi, potrebno je da se uzima i veća količina vode i, naravno, ne izlagati se direktno suncu i ne izlaziti na najveće vrućine. Svest o hidrataciji i nadoknadi elektrolita mora postojati, a to su pre svega kalijum i magnezijum, ali opet nemojte na svoju ruku to raditi – konsultujte lekara – objasnila je dr Košević u podcastu Zdravo sa Ivanom.

(Telegraf.rs)