Srbija u grotlu toplotnog talasa, vreme je OPASNO: Ovo obavezno ponesite sa sobom da ne doživite kolaps

Prethodnih dana upozorenja stižu sa svih strana i iz svih instutucija, a razlog je toliko važan da bukvalno može značiti život. Dok od vremenskih (ne)uslova ne možemo da pobegnemo, postoje neki koraci koje itekako možemo da preduzmemo kako bismo sačuvali zdravlje, a koji pravi najvažniju razliku u momentima kada posledice toplotnog talasa, svesno ili nesvesno, osećaju osobe svih uzrasnih grupa.

Pre svega neophodno je napomenuti da visoke temperature utiču na krvni pritisak koji itekako može da varira, samo što to neće i ne mogu svi osetiti na isti način. Srž preventive da se ne bi dogodile ozbiljnije posledice ogleda se u dobroj hidrataciji.

Preporučujemo

- Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost... Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije, pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti - objasnila je dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta "Dedinje" tokom gostovanja u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Univerzalni savet stručnjaka je: ne izlazite u najtoplijem delu dana, ukoliko pak morate, ponesite sa sobom flašicu vode, slanu grickalicu i obavezno zaštitite glavu kapom. Za one koji imaju propisanu terapiju, savet je ne preskakati je, već korigovati dozu ukoliko za to postoji potreba.

Važno je naglasiti i da su pojedini posebno ugroženi tokom ovakvog vremena, a tu spadaju oni koji su, svesno ili nesvesno, posebno osetljivi na visoke temperature - mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa...)

Kod hidratacije je ključno da u pitanju bude negazirana voda, a po potrebi i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera jer sve ostale tečnosti mogu doprineti dehidrataciji. Obroke treba jesti češće, ali da oni budu manji i lagani. Telu tokom visokih temperatura je potrebnija voda nego hrana. Zapravo, tokom vrućina preporučuje se pet manjih obroka dnevno, izbegavanje teške i brze hrane, kao i jela sa sirovim jajima. Higijena hrane je ključna - sve treba čuvati u frižideru.

Takođe, važno je da ne načinimo grešku koju mnogi prave i zagrejani popijemo hladnu vodu. O toj temi dr Drašković je detaljno govorila u podcastu "Zdravo sa Ivanom" što možete pogledati u video snimku ispod ili pročitati u odvojenoj vesti.

- Ukoliko se znojite i više ste izloženi, potrebno je da se uzima i veća količina vode i, naravno, ne izlagati se direktno suncu i ne izlaziti na najveće vrućine. Svest o hidrataciji i nadoknadi elektrolita mora postojati, a to su pre svega kalijum i magnezijum, ali opet nemojte na svoju ruku to raditi - konsultujte lekara - objasnila je svojevremeno u drugoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom" kardiolog dr Dragana Košević.

Tom prilikom ona je napomenula da je minimalna količina unosa vode tokom visokih temperatura oko litar i po dnevno. To, ipak, nije norma i tokom toplotnog talasa poput ovog koji je trenutno zahvatio Srbiju, nije na odmet uzimati i više, a prema preporukama institucija - dva do tri litara dnevno.

Nagli prelazak iz toplog u hladno i obrnuto

Kao što konzumiranje hladne vode zagrejanom telu može izazvati više poteškoća, tako i sam prelazak iz prostora čije se temperature drastično razlikuju nikako nije dobar i posledice ne moraju biti samo privremena nalagoda, već i srčani udar.

"Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela, ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve, a gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu. Boravak na visokim temperaturama i posledično znojenje može brzo iscrpiti telesne tečnosti, što dovodi do dehidracije. Simptomi dehidracije uključuju žeđ, suva usta, slabost, umor, vrtoglavicu i poteškoće u koncentraciji, a teška dehidracija zahteva medicinsku pomoć", svojevremeno je upozoreno iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Dakle, neophodno je paziti da rashlađivanje ne bude drastično, a ako ne možete da utičete na temperaturu nekih prostorija u koje treba da uđete, preporuka je da sam ulazak učinite što sporije dozvoljavajući telu adaptaciju.

Svaki porast i pad temperature dovodi do poremećaja, jer dolazi do sužavanja i širenja krvnih sudova, kada krvni pritisak pada ili naglo raste.

Pokušajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe starije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni u toku dana, odnosno 24 u toku noći. Ukoliko se koriste klima-uređaji, temperatura ne treba da bude niža od 7 stepeni u odnosu na spoljnu.

Šta ako je boravak napolju nemoguće izbeći?

Nakon unosa tečnosti i hidratacije organizma, druga glavna preporuka jeste izbegavanje boravka napolju. Međutim, ako morate izaći, zaštitite se nošenjem lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape, naočara za sunce i kremom sa zaštitnim faktorom (30+), koju treba naneti pola sata pre izlaska i ponovo na svaka dva sata.

Ako radite fizičke poslove ili trenirate, radite to u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru. Bebe i mala deca ne bi trebalo da budu napolju u najtoplijem periodu, a trudnice bi trebalo da izbegavaju duži boravak na suncu.

Starije osobe treba da ostanu u zatvorenom kada su temperature ekstremne. Važno je održavati prostor rashlađen, idealno ispod 32 °C danju i 24 °C noću, provetravanjem ujutru i zatvaranjem prozora tokom dana. Isključite nepotrebne uređaje i izbegavajte kuvanje. Ako koristite klima-uređaj, podesite ga na 27 °C uz ventilator.

Hronični bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa lekarom oko terapije, jer lekovi mogu uticati na termoregulaciju. Srčani bolesnici treba redovno da prate krvni pritisak, a dijabetičari nivo glukoze i da izbegavaju hodanje bosonogi. Takođe, važno je održavati kontakt sa bližnjima i nositi mobilni telefon i karticu sa ličnim podacima.

Kada su ovako visoke temperature, a izlazak napolje nije moguće izbeći, nipošto ne treba izlaziti bez vode, šešira, lagane garderobe, slane grickalice koja privremeno može povratiti organizam, nekog sredstva za rashlađivanje, naočara za sunce, maramice koju možete nakvasiti da biste se rashladili po potrebi, ali i kreme sa zaštitnim faktorom. Boravak napolju čak i tada treba svesti na minimum i po mogućstvu tako da niste direktno izloženi suncu.

Sunčanica ili toplotni udar?

Neke od najvećih pretnji tokom toplotnog talasa svakako su i sunčanica i toplotni udar, ali važno je napraviti razliku da biste mogli blagovremeno da reagujete.

Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.

Ukoliko posumnjate na sunčanicu postoje koraci koje je potrebno primeniti. Prvo osobu je potrebno odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju), a potom je istuširati mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat). Treba joj dati da polako pije tečnost (idealno običnu vodu), ali nikako odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje gutljaje. Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu. Ukoliko se ne vidi boljitak, glavni savet je javiti se lekaru.

Foto: Shutterstock/Pearl PhotoPix

Kada je u pitanju toplotni udar, on nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha - pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti (što može biti i prvi znak).

Ukoliko posumnjate na toplotni udar, imajte u vidu da je to ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć, pa bi trebalo odmah pozvati Hitnu pomoć ili se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu. Postoje jasne smernice šta je potrebno učiniti koliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, a više o tome saznajte u odvojenoj vesti.

Sve o zdravlju možete saznati u našem podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Možemo li očekivati zahlađenje uskoro?

Prema trenutnim prognozama, čini se da je odgovor odričan.

Iako nas oko 8. avgusta očekuje manja promena vremena, toplotni talas bi se zadržao bar čak do sredine avgusta i za sada nema na vidiku da će doći do značajnijeg pada temperature vazduha i ozbiljnih padavina.

(Telegraf.rs)