Stvari koje radimo svakodnevno mogu nam oštetiti bubrege, upozorava nefrolog sa VMA! Sve 4 su alarmantne

Nedovoljan unos vode, nelečena hipertenzija, nekontrolisana upotreba suplemenata koji se koriste tokom treninga, kao i lekovi protiv bolova, loše utiču na bubrege. Prof. dr Marijana Petrović, nefrolog sa VMA, objasnila je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" da zdravi bubrezi neko vreme to mogu da podnesu, ali na duže staze stvar se menja, što može dovesti do oštećenja, naročito ako se javi povišen kreatinin koji je alarm da nešto ozbiljno nije u redu.

Voda je neophodna bubrezima

"Bubrezima je neophodna voda. Sva naša krv, otprilike u toku 24 časa, 300 puta prođe kroz bubreg i on stvori prvo primarni urin, oko 180 litara, i na kraju on svojim finim mehanizmima izluči svega oko dva litra tog definitivnog urina i kroz ta dva litra izbaci iz našeg organizma sve što mu nije potrebno. Voda mu upravo pomaže u tome, jer kada nema dovoljno vode, onda je krv koncentrisana, te toksične supstance se zadržavaju u organizmu, jednim delom se talože u bubregu, a drugim delom se talože u nekim drugim organima u kojima se i proizvode, odnosno sintetišu. Tako da bubreg bez vode ne može.", objasnila je profesorka u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Preporučujemo

Kada nema dovoljno tečnosti, onda je manja količina urina koji se izluči i ti mokraćni kanali se sporije ispiraju, što nije dobro.

"Bakterije se zadržavaju na ureteru, u mokraćnoj bešici, u mokraćnoj cevi i infekcija se lakše razvija. S druge strane, određene druge supstance, kalcijum, fosfor, se talože u bubregu, stvaraju se kamenčići koji mogu biti mali i beznačajni, ali mogu i porasti do određenih dimenzija kada zapuše određeni izvodni sistem bubrega i onda mogu da stvaraju velike probleme.", istakla je profesorka.

Suplementi i lekovi protiv bolova

Povišene vrednosti kreatinina ukazuju da bubrezi ne rade svoj posao kako treba. Zdrava osoba ne sme imati povišen kreatinin, ali ako se to desi, razlog može biti dehidratacija, ali i suplementi koji se nekontrolisano koriste za brže stvaranje mišića.

"Kada je kreatinin već blizu gornje granice, pacijent ima sniženu jačinu glomerulske filtracije, što već govori o izvesnom stepenu bubrežne slabosti koju delimo na nekih pet nivoa. Zato treba biti oprezan i skrenuti pažnju, ako već vežbate, umereno unosite te suplemente, manje pijte lekove za bolove i uzimajte dovoljnu količinu tečnosti. Šta je tu problem? Mnogi se često u početku intenzivno bave vežbanjem, dobiju upalu mišića i onda dođu kući, popiju naravno nekoliko lekova za bolove, nisu se dovoljno hidrirali i kreatinin poraste. Često im porastu i enzimi jetre u tom nekom ranom periodu.", istakla je profesorka gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Nelečena hipertenzija

Hipertenzija i dijabetes usko su povezani sa radom bubrega, zato je važno redovno kontrolisati krvnu sliku, ali i lečiti hipertenziju.

"To je jedan začarani krug. I ono što mi uvek potenciramo je da i potpuno zdrava osoba s vremena na vreme izmeri pritisak, jer mnogi i ne znaju da imaju hipertenziju. Svi mi povremeno imamo glavobolju, pa svi mi povremeno nešto kao slabije vidimo, pa to pripisujemo umoru, nervozi, stresu, a onda osoba izmeri pritisak i vidi da su to već neke prilično visoke vrednosti. Ono isto na šta apelujemo i što treba ozbiljno shvatiti, da i blago povišen pritisak treba da se leči, jer blago povišen pritisak ako je nelečen, vrlo brzo će postati loše regulisan pritisak koji ćemo posle teško lečiti. Znači, bubreg ne mora uopšte da bude bolestan, odnosno da ima neko svoje jasno oboljenje, dugotrajna hipertenzija koja nije dobro regulisana će oštetiti bubreg.", objasnila je profesorka u podcastu – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Kompletnu emisiju možete pogledati u videu koji se nalazi u tekstu.

(Telegraf.rs)