Kardiolog dr Marko Dinčić objašnjava zašto se više SRČANIH UDARA dešava zimi, na OVO obratite pažnju

Srčana oboljenja i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti, a promenu godišnjih doba mnogi pacijenti osete kroz nagle promenljive vrednosti krvnog pritiska. Stezanje u grudima, skokovi pritiska bez uobičajene glavobolje ili zujanja u ušima, kao i noćno buđenje sa ubrzanim pulsiranjem, mogu biti ozbiljni upozoravajući znaci da srce i krvni sudovi trpe ogroman pritisak.

O tome kako vremenske prilike i skriveni simptomi utiču na naše zdravlje, zašto ne treba ignorisati signale koje nam telo šalje, ali i o zabludama u vezi sa terapijom i prevencijom, govorio je dr Marko Dinčić, kardiolog i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

Preporučujemo

Kada se govori o uticaju vremenskih prilika na kardiovaskularni sistem, u narodu često postoji uverenje da su letnje vrućine daleko opasnije. Međutim, medicinski podaci i studije pokazuju znatno drugačiju i ozbiljniju sliku tokom hladnijih meseci.

- Iako mislimo da su nekako ovi letnji meseci opasniji za naše srce, studije su pokazale da je zimsko vreme mnogo opasnije i pokazano je da, na primer, u januaru i februaru broj infarkta miokarda, broj disekcija kao i broj šlogova raste za čak 30% - rekao je dr Dinčić.

Objašnjavajući fiziološke razloge za ovakav skok kardiovaskularnih događaja, dr Dinčić navodi da je čovek homeotermni organizam koji održava stalnu unutrašnju temperaturu između 36,5 i 37 stepeni.

- Kad su u pitanju zimski meseci, naš organizam - naravno, sve to kontroliše mozak i to jedan mali deo koji se naziva hipotalamus - pokušava da izreguliše da mi manje odamo tu toplotu. Kako mi manje odamo toplotu? Tako što skuplja krvne sudove. I kako skuplja krvne sudove, tako krvni pritisak raste i generalno u zimskim mesecima jeste krvni pritisak viši. I verovatno je to jedan od razloga zašto su akutni kardiovaskularni događaji - znači akutni infarkt miokarda, disekcija aorte, raslojavanje te aorte koja je jedno od najsmrtonosnijih oboljenja u kardiovaskularnoj medicini uopšte - češći rekao je dr Dinčić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Govoreći o faktorima rizika za nastanak ateroskleroze i koronarne bolesti, dr Dinčić ističe da genetiku i pol ne možemo promeniti, ali da na ostale faktore možemo direktno uticati. Među njima, pušenje se izdvaja kao jedan od najopasnijih navika, ali i kao navika koje se pacijenti najteže odriču.

- Ja imam najveći problem da ubedim pacijente da prestanu sa pušenjem. Obično mi dođu pacijenti uplašeni kad imaju hipertenziju, to ih plaši, a pušenje ih ne plaši. A neke studije su pokazale da je pušenje mnogo bitniji faktor rizika za nastanak ateroskleroze i uopšte za začepljenje krvnih sudova srca, mozga, ekstremiteta, odnosno nogu. Tako da se jako, jako teško odvikavaju od pušenja. To je najteže - objasnio je dr Dinčić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kardiolog je skrenuo pažnju i na čest problem u praksi, da mnogi ljudi godinama žive sa hipertenzijom a da to i ne znaju jer nemaju nikakve simptome. Međutim, odsustvo simptoma ne znači da šteta ne nastaje. Pregledom i ultrazvukom jasne se vidi zadebljanje zidova leve komore, što je znak da se srce godinama adaptiralo i patilo pod povišenim pritiskom. Zbog toga dr Dinčić apeluje da se bar jednom godišnje izmeri pritisak, pri čemu su optimalne vrednosti u kućnim uslovima ispod 135/85. Kada je reč o borbi sa svakodnevnim stresom, lekar naglašava važnost socijalizacije, razgovora sa bliskim osobama i umerene fizičke aktivnosti.

- Preporuke kažu 150 minuta u toku nedelju dana intenzivnog vežbanja. Brzi hod, biciklizam, plivanje... Šetnja je po meni lek koji nema neželjene efekte. To je jedini lek koji nema neželjene efekte. Tako da ukoliko oni šetaju, to je za njih terapija i te kako značajna. Ali moraju to da rade stalno. Znači 150 minuta u toku nedelju dana moraju da odvoje za tu šetnju, za svoj kardiovaskularni sistem, za svoje srce i krvne sudove - poručio je dr Dinčić.

Pored fizičke aktivnosti, za zdravlje kardiovaskularnog sistema ključne su pravilna hidratacija i mediteranska ishrana bogata povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem, uz drastično smanjenje soli i šećera. Dr Dinčić je uputio savet građanima koji samoinicijativno uzimaju lekove, sa posebnim naglaskom na aspirin.

- Ni slučajno na svoju ruku. Aspirin nije vitamin, aspirin je jako ozbiljan lek. Spasio je mnoge živote, ali nije za svakog - to lekar mora da proceni. Aspirin je lek koji sprečava zgrušavanje krvi, tako da smo kada pijemo aspirin skloni krvarenju i mogu nastati ozbiljna krvarenja u mozgu, u crevima, u želucu. Jedna velika multicentrična studija pokazala je čak da je aspirin kod starijih povećao stopu umiranja od karcinoma. Ukoliko pacijent nema dokazanu koronarnu bolest i aterosklerozu, takav pacijent svakako nije za aspirin. Ni slučajno na svoju ruku ne uzimati terapiju koja može biti i te kako životno ugrožavajuća - zaključio je dr Dinčić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kada je telo osetljivije u letnjem ili zimskom periodu, kakav je stav kardiologa po pitanju uzimanja lekova poput aspirina (acetilsalicilne kiseline) na svoju ruku i koliko vam to može naneti štetu, kao i to koja hrana pogoduje srcu, saznajte u novoj epizodi zdravstvenog podcasta. Video se nalazi na početku teksta, dok sve ostale epizode možete pogledati na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)