Zašto migranti hrle u Evropu, a ne u bogate muslimanske zemlje: Neće da budu robovi, u EU ih čekaju

Šatori u Saudijskoj Arabiji u kojima niko ne boravi Foto: FAYEZ NURELDINE / AFP / Profimedia

Dоk sе еvrоpskim zеmlјаmа prigоvаrа kаkо nisu učinilе dоvоlјnо dа primе brојnе migrаntе kојi bеžе sа Bliskоg Istоkа, Sаudiјskа Аrаbiја - kоја niје udоmilа niјеdnu јеdinu izbеglicu - imа 100.000 klimаtizоvаnih šаtоrа kојi mоgu prеdstаvlјаti dоm zа čаk tri miliоnа lјudi, prenosi Istokrs.com.

Preporučujemo

Dа cеlа situаciја budе јоš intеrеsаntniја, svi ti šаtоri su prаzni.

Šаtоri su vеličinе osam sа osam mеtаrа, а izgrаdilа ih је Vlаdа Sаudiјskе Аrаbiје 90-ih gоdinа prоšlоg vеkа. U sеbi sаdržе kuhinju i kupаtilо.

Kаkо nаvоdi "Аmusing Plаnеt", šаtоri bi mоgli da pruže utоčištе zа skоrо svih čеtiri miliоnа siriјskih izbeglicа kоје su rаsеlјеnе zbоg rаtnih dеšаvаnjа u tој zеmlјi.

Prеmа pisаnju Vаšingtоn Pоstа, bоgаtе zеmlје Zаlivа, kао štо su Sаudiјskа Аrаbiја, Kаtаr i Kuvајt, nisu primilе niјеdnu siriјsku izbеglicu.

Dоk istоvrеmеnо оdbiја dа primi izbеglicе, Sаudiјskа Аrаbiја pоnudilа sе dа izgrаdi 200 džаmiја zа pоlа miliоnа izbеglicа kоје sе оčеkuјu dа ćе dоći u Nеmаčku.

Ashraf Amra / Zuma Press / Profimedia

Меđutim, istоvrеmеnо еvrоpskе zеmlје suоčićе sе sа miliоnimа izbеglicа - lјudimа sа kојimа Еvrоplјаni nе dеlе ni kulturu ni rеligiјu.

Da podsetimo, desetina hiljada migranata na putu je od Turske ka Evropi nakon što je Turska otvorila vrata za izbeglice iz Sirije.

Izbeglice veruju da ih bolji život čeka na Zapadu?

Analitičari smatraju da postoje zaista mnogi motivi koji izbeglice podstiču da krenu put zapada. Ono što se često može primetiti kod prosečnog evropskog stanovnika jeste verovanje da su arapske zemlje izrazito bogate, prenosi stav.cenzura.hr. Činjenica je da zemlje poput Saudijske Arabije, UAE-a i Katara jesu bogate, ali njihovo bogatstvo drži jedna izrazito sićušna elita povezana većinom uz vladajuće monarhije i iskorišćavanje prirodnih energenata. Bogatstvo tih elita dovoljno je da bi celu zemlju prikazalo dobrostojećom, dok je istina zapravo dosta drugačija.

Sledeći problem koji sasvim sigurno deluje odbojno gotovo svim izbeglicama jeste odnos arapskih vlasti i migrantskih radnika. Organizacije za ljudska prava gotovo na godišnjoj bazi objavljuju izveštaje u kojima se kritikuju nehumani uslovi u kojima nekvalifikovana i slabo kvalifikovana radna snaga deluje unutar tih država.

Pridevi poput “kvazi-feudalno” i “robovsko” preovladavaju u istraživanjima odnosa između radnika (najpre stranih) i poslodavaca unutar one skupine država gde prevladava tzv. Kafala sistem. Radi se o sistemu koji u zemljama Bliskog Istoka reguliše odnos vlasti i migrantskih radnika, odnosno daje pravo poslodavcima da na temelju “sponzorskog ugovora” kontrolišu život radnika, onemogućujući im tako npr. promenu poslodavca, davanje otkaza ili čak napuštanje zemlje.

Mnogi hrle ka Evropi jer ih tamo neko njihov čeka; Foto: Tanjug/AP

Činjenica je međutim da Kafala nema u svim državama ista pravila. Tako u Saudijskoj Arabiji i Kataru taj sistem ne dopušta odlazak iz zemlje migrantskim radnicima bez posebne dozvole koju im vlasti zbog sukoba s poslodavcima neretko odbijaju da izdaju. S druge strane, u Bahreinu i UAE-a radnici mogu npr. (u teoriji) jednostavnije da promene posao, iako i u tim zemljama stvari ne idu baš toliko jednostavno.

Takođe, još jedan razlog koji udaljava migrante od traženja posla u arapskim zemljama jeste činjenica da im poslodavci vrlo često oduzimaju dokumente i tako im onemogućuju da napuste zemlju. Iako je takav pristup prema pravilima Kafale zabranjen, takvi se slučajevi često događaju.

Zatim, treba imati na umu da u arapskim zemljama većina imigrantskih radnika do svojih poslova dolaze najčešće nakon procesa plaćanja visokih “regrutnih taksi” u njihovim rodnim zemljama. Takva se praksa odvija legalnim i ilegalnim putem i gotovo uvek uz otvorenu ili prećutnu potporu tih država (npr. Nepala, Bangladeša itd.). Činjenica da takav sistem za Evropu ne postoji sasvim sigurno utiče na odabir Starog kontinenta kao prikladnijeg odredišta.

Religija isto bitan faktor

Još jedan veoma važan razlog zašto imigranti ne odlaze u zemlje Arapskog poluostrva vezan je za pitanje religije. Široj javnosti je relativno dobro poznato koliko je u tim zemljama vera važan činilac kada govorimo o svakidašnjem životu, od zakonodavnih do sudskih pitanja.

Međutim, ono što često mnogima promiče jeste to da izbeglice koje hrle preko Balkana prema Evropi često ne dolaze iz zemalja gde prevladava (ili je prevladavao) Šerijatski zakon ili stroga religijska država. Primera radi, izbeglice iz Sirije dolaze iz zemlje koja je uprkos diktaturi bila strogo sekularna i u kojoj su sve religije uživale kakvu-takvu slobodu postojanja. Nisu svi pripadnici islamske vere fanatici ili ekstremisti koji su zbog vere spremni da odustanu od sopstvenih sloboda. Heterogenost islamske vere ne dopušta da se sve muslimane percipira kao kompaktnu skupinu i zato je vrlo površno i neodgovorno na njih gledati iz takve religijske perspektive.

Na Zapadu ih neko čeka

Na kraju, ne treba zanemariti i činjenicu da veliki broj onih koji se odluče na put prema Evropi to rade jer ih neko tamo čeka. U trenucima velike krize i ugroženog preživljavanja, dovoljno je imati negde samo nekog poznanika da bi određeno odredište postalo vrlo primamljivo. Takođe, kada talas emigracije pogađa toliko veliki broj ljudi, humano je i razumljivo očekivati da će se mase kretati zajedno, imajući tako barem prividni osećaj sigurnosti i “doma”.

(Telegraf.rs)