Serijski ubica priznao zločine posle 30 godina: Oblačio se kao žrtve, policiji slao jeziva pisma i fotografije

Dok su se braća i sestre Otero vraćali kući iz škole u Kanzasu u januaru 1974. godine, nisu ni slutili da će im se za nekoliko minuta život promeniti iz korena.

Njih troje pronašli su oca Džozefa i majku Džuli, devetogodišnjeg brata Džozefa mlađeg i 11- godišnju sestru Džozefinu mrtve u njihovoj kući. Njihov ubica ugušio ih je telefonskom žicom.

I dok su svi u ovom kraju bili duboko potreseni sudbinom ove porodice, nisu bili svesni da je ovo prvi u nizu jezivih zločina koji će počiniti Denis Reder.

U ovom gradu Denis je važio za uzornog građanina, dobrog prijatelja i porodičnog čoveka koji je živeo normalnim, svakodnevnim životom radeći u crkvi.

Međutim, iza maske uzornog oca i muža, Denis je živeo dvostruki život serijskog ubice, koji je ubio desetoro nevinih ljudi.

Decenija krvoprolića

Nakon ovog jezivog ubistva sredinom sedamdesetih godina Denis je nastavio da ubija ljude. Dva meseca nakon ovog zločina ubio je Ketrin Brajt i njenog brata Kevina.

Oni su po povratku u svoju kuću zatekli ubicu kako sedi sa pištoljem u rukama. On je prvo pucao Kevinu u glavu, ali je on tada na sreću uspeo da preživi.

Kevin nije uspeo da spase svoju sestru koju je Denis nožem izbo nasmrt. Kevin je kasnije takođe preminuo od zadobijenih povreda.

On se naredne tri godine primirio, tačnije sve do 1977. godine, kada je ponovo nastavio sa napadima.

Denis je u martu te godine iskoristio petogodišnjeg dečaka kako bi na prevaru ušao u njegovu kuću. Odmah ga je zaključao u kupatilo sa braćom i sestrama, a zatim je zadavio njihovu majku Širli Vivijan, piše Mirror.

Do kraja te godine ubio je još jednu nedužnu devojku Nensi Foks, koja je pronađena zadavljena.

 Ruganje policiji

Želeći pažnju, Denis je više puta anonimno zvao policiju kako bi ih zadirkivao. Nakon što su trojica muškaraca lažno priznala da su ubili porodicu Otero, on je poslao pismo uredniku lokalnih novina.

U pismu je izneo niz šokantnih detalja o ovom jezivom zločinu koje jue mogao samo on da zna, a pismo je potpisao imenom koje ima seksualnu konotaciju. Odmah je dobio nadimak BTK (bind, torture, kill) što u prevodu znači vezati, mučiti, ubiti.

Nakon ovoga Denis je želeo još veću pažnju medija i policije, pa je kako je vreme odmicalo nastavio sa slanjem pisama i pesama policiji u kojima je pisao o svojim žrtvama i želji da ponovo ubija.

Jednom prilikom je pisao jednom TV mreži žaleći se da nisu dovoljno izveštavali o njegovim zločinima.

- Koliko ljudi treba da ubijem da bih dobio pažnju cele nacije - napisao im je on, a u pismu je navodno i sugerisao novinarima koji bi nadimak mogli da mu dodele.

Jedan od nadimaka bio je "BTK davitelj", a u pismu je upozorio da će nastaviti da ubija.

Ubistva blizu kuće

Nakon što policija više od deset godina nije uspela da ga pronađe, Denis je postao hrabriji, pa je žrtve tražio u svojoj neposrednoj blizini.

On je nakon jedne partije Binga kidnapovao svoju komšinicu Marin. Osam dana kasnije ona je pronađena zadavljena, međutim policija ni tada nije uspela njega da poveže sa ovim zločinom.

Sledeće godine Viki Vegerle, pronašao je mrtvu njen suprug Bil kada se vratio s posla kući. Pored nje bio je njihov dvogodišnji sin koji je još uvek bio živ.

Iako je nju ubio BTK, policija je kao glavnog osumnjičenog u nedostatku dokaza optužila njenog supruga Bila.

Svoju poslednju žrtvu ubio je 1991. godine, a u pitanju je bila Dolores Dejvis, koju je prvo oteo, a zatim i zadavio, a njeno telo ostavio pored mosta.

Nakon toga prestao je da ubija i ostao je neotkriven još 13 godina.

Misteriozna ubistva rešena posle 30 godina

Lokalni medij sa kojim se denis dopisivao ranije emitovao je 2004. godine prilog povodom 30. godišnjice od prvog ubistva koje je počinio tada misteriozni BTK.

U tekstu je navedeno da su njegovi zločini počeli da blede, pošto i posle toliko godina ubica nikada nije otkriven. Međutim, ovaj tekst ponovo je probudio želju za slavom i navela je Denisa da se ponovo aktivira.

Dva meseca nakon ovog priloga medij je dobio pismo od BTK-a u kojoj je dostavljena kopija vozačke dozvole Viki Vegerle, fotografija njenog tela i njegov prepoznatljiv potpis.

Narednih godina ostavljao je tragove o svojim žrtvama pored osakaćenih Barbi lutki na različitim lokacijama u gradu, odajući informacije za kojima je policija tragala.

On je 2005. godine kontaktirao policiju sa veoma čudnim zahtevom. Želeo je da zna da li može da komunicira sa njima preko kompakt diska. U pismu je naveo da ukoliko policija prihvata njegov predlog treba da objavi oglas u novinama u kom će pisati "Reks, biće u redu".

Policija se složila sa njegovim zahtevima, međutim, prećutali su mu da diskovi sadrže meta podatke koji se mogu pratiti.

Nakon što je poslao prvu disketu, policija je vrlo lako otkrila o kome se radi i ubrzo su došli do crkve u kojoj je radio. Odmah su uporedili DNK rezultate sa mesta zločina sa brisem njegove ćerke, koja je nekoliko dana ranije dala bris iz grla u obližnjoj bolnici.

Hapšenje i priznanje

U februaru 2005. godine dok se vozio kući iz kancelarije na ručak sa suprugom, Denisa je zaustavila policija i uhapsila. Nakon što je suočen sa svim dokazima i DNK analizama, priznao je deset ubistava.

Posle njegovog hapšenja, policija je u kompijuteru pronašla jezive fotografije na kojima se oblačio kao žrtva, pokušavajući na jtaj način da zadovolji svoje seksualne fantazije.

Na suđenju, sudija je bio užasnut jezivim detaljima koje je Denis rekao o svakom od svojih zločina, uključujući i naćin kako je uhodio svoje žrtve pre nego što ih je ubio.

U avgustu iste godine osuđen je na deset doživotnih kazni, odnosno na ukupno 175 godina zatvora.

On se na suđenju obratio porodicama žrtava tražeći od njih oproštaj za svoja dela. On i danas služi kaznu u zatvoru El Dorado u samici zbog prirode svojih zločina.

Nekoliko puta se oglašavao iz zatvora navodeći da je postao ljubimac zatvora, kao i da se stražari prema njemu dobro ophode.

(Telegraf.rs)