Ruske komšije vraćaju se jednom od najopasnijih oružja na svetu, aktivisti užasnuti: "Moskva sve više preti"

Mine raznih vrsta smatraju se jednim od najopasnijih i najneselektivnijih oružja na svetu, ali bez obzira na to pet evropskih zemalja najavilo je istupanje iz međunarodnog sporazuma o upotrebi nagaznih mina zbog, kako su rekli, sve veće ruske pretnje.

Finska, Poljska, Letonija, Estonija i Litvanija - koje sve graniče s Rusijom - počele su proces povlačenja iz Otavskog sporazuma kojim se zabranjuje upotreba protivpešadijskih nagaznih mina, piše CNN.

Preporučujemo

Aktivisti su uznemireni zbog ponovnog uvođenja oružja koje je širom sveta ubilo ili unakazilo desetine hiljada civila i koje može kontaminirati neko područje i decenijama nakon završetka sukoba. Sporazum, koji takođe zabranjuje proizvodnju i skladištenje mina, potpisan je 1997. godine i bio je jedan od niza sporazuma o razoružanju nakon završetka Hladnog rata. Broj žrtava se nakon Otavskog sporazuma značajno smanjio.

"Vrlo različite filozofije dizajna"

Nevladina organizacija za ljudska prava Amnesty International upozorila je da Finska svojom odlukom ugrožava živote civila te kako se radi o ‘uznemirujućem koraku unazad‘, piše Jutarnji.

Početkom ove godine u Sporazumu je učestvovalo 165 država, no velike sile, uključujući Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan i SAD, nikada ga nisu potpisale. U zajedničkoj izjavi iz marta, Poljska i tri baltičke države najavile su svoje povlačenje te su kazale kako je potrebno ponovno preispitati koje oružje jeste, a koje nije prihvatljivo s obzirom na rusku agresiju.

Zemlje su rekle da njihove oružane snage trebaju veću ‘fleksibilnost i slobodu izbora‘ kako bi ojačale odbranu istočnog boka NATO-a. Letonijski parlament u aprilu je podržao povlačenje iz Sporazuma što znači da će Riga ponovno moći početi prikupljati nagazne mine.

Istog meseca i Finska je predstavila planove za pridruživanje Letoniji. Finski premijer Peteri Orpo rekao je da Rusija predstavlja dugoročnu opasnost za celu Evropu. ‘Povlačenje iz Otavskog sporazuma daće nam mogućnost da se na raznolikiji način pripremimo za promene u sigurnosnom okruženju‘, rekao je.

Ovakva odluka pet zemalja stiže u trenutku kad je američki predsednik Donald Tramp pojačao svoja nastojanja da okonča rat u Ukrajini pa je u zemljama koje graniče s Rusijom zavladao strah da bi se Moskva sad mogla okomiti na njih. Keir Giles, viši konzultant programa Rusija i Evroazija u think-tanku Chatham House i autor knjige ‘Ko će braniti Evropu?‘, veruje da će Moskva nakon Ukrajine naciljati svoju sledeću metu.

‘Rusija bez sumnje traži daljnja sredstva kako bi postigla svoje ciljeve u Evropi‘, rekao je Giles.

Vojne koristi od nagaznih mina za Gilesa su jasne jer mogu usporiti invaziju i preusmeriti neprijateljske trupe na područja koja je lakše braniti. Takođe, mine su naročito korisne za zemlje koje se brane od vojske s brojnijim ljudstvom.

One su vrlo efikasno sredstvo za jačanje odbrambenih snaga zemlje koja će biti brojčano nadjačana‘, rekao je.

Ipak, Giles naglašava kako zapadne zemlje neće koristiti nagazne mine na isti način kao ruske snage, rekavši da postoje ‘vrlo različite filozofije dizajna‘ u zemljama koje ne brinu o civilnim žrtvama ili ih čak namerno pokušavaju uzrokovati i u zemljama koje broj žrtava pokušavaju smanjiti.

Ukrajina je najminiranija zemlja na svetu

Rusi su postavili mine duž južnih ukrajinskih linija fronta što je značajno usporilo ljetnu protuofenzivu koju je Ukrajina pokrenula 2023. godine.

Ujedinjene nacije smatraju Ukrajinu najminiranijom zemljom na svetu. Ukrajinska vlada procenjuje da su ruske snage 174.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije zagadile minama i eksplozivnim ostacima. To znači da su ukrajinski civili u stalnom riziku od pogibije - pogotovo oni koji su se vratili na područja koja su ranije bila na prvoj liniji borbe.

Humanity & Inclusion, međunarodna dobrotvorna organizacija koja pomaže onima pogođenima siromaštvom, sukobima i katastrofama upozorila je da je ‘velika kontaminacija zemljišta eksplozivnim sredstvima stvorila nevidljivu pretnju u svesti ljudi‘.

Foto: Tanjug/AP

Rezultat toga je, kažu, ‘izuzetno smanjeno ili ograničeno kretanje ljudi koji više ne mogu obrađivati ​​svoju zemlju, a njihove društvene, ekonomske ili profesionalne aktivnosti su otežane.‘

Prema nalazima Human Rights Watcha objavljenim 2023., Ukrajina je takođe koristila protivpešadijske mine tokom sukoba i primila ih je od SAD-a, uprkos tome što je Kijev potpisnik zabrane iz 1997. godine.

No Finska, Poljska i baltičke zemlje kažu da bi ostale predane svojim humanitarnim načelima pri korištenju mina, uprkos povlačenju iz Sporazuma. Helsinki je naglasio da će oružje koristiti na human način, a predsednik zemlje Aleksandar Stub napisao je na Iksu: ‘Finska je predana svojim međunarodnim obavezama o odgovornoj upotrebi mina.‘

Mere za smanjenje civilnih žrtava mogu uključivati ​​preciznu evidenciju minskih polja i njihovih lokacija, edukaciju stanovništva o njihovim opasnostima te uklanjanje ili neutralizaciju oružja nakon završetka sukoba.

Uprkos takvim obećanjima, povlačenje iz Otavskog sporazuma užasnulo je aktiviste. U svom izveštaju iz 2024., Monitor za mine i klastersku municiju otkrio je da je najmanje 5757 ljudi ubijeno i ranjeno minama i eksplozivnim ostacima rata širom sveta u 2023., od čega je 84 posto civila.

(Telegraf.rs)