Tramp pred najtežom odlukom do sada: Da li će odvesti Ameriku u rat na Bliskom istoku?

Predsednik Donald Tramp našao se pred najtežom spoljno-političkom odlukom u svom drugom mandatu - da li da ostane po strani dok Izrael ratuje s Iranom ili da, uprkos sopstvenim principima, uvuče Sjedinjene Američke Države u još jedan rat na Bliskom istoku. Sukob koji preti da preraste u globalni, testira granice njegove doktrine "Amerika na prvom mestu" i podršku unutar podeljene republikanske baze.

Snažni argumenti nacionalne bezbednosti i unutrašnjopolitički razlozi idu u prilog tome da se ne krene u direktne američke ofanzivne operacije u dugo strahovanom sukobu koji Izrael opisuje kao pitanje opstanka.

Preporučujemo

Ipak, snažne sile mogle bi Ameriku da uvuku dublje u sukob od njene trenutne uloge pomaganja Izraelu da se zaštiti od smrtonosne kiše iranskih raketa i dronova.

CNN je izvestio da je Tramp tokom vikenda odbio izraelski plan za ubistvo vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hameneija, prema navodima dva izvora, piše CNN.

Međutim, na neke stvari Tramp ne može da utiče. Ako režim u Iranu, već ozbiljno uzdrman, odluči da više nema šta da izgubi i napadne američke baze i osoblje u regionu, ili mete širom sveta, Vašington će biti primoran da reaguje snažno kako bi sačuvao kredibilitet i moć odvraćanja. Druga mogućnost je da Teheran pokuša da izvrši pritisak na Trampa da obuzda Izrael, napadima na međunarodnu plovidbu u Persijskom zalivu ili Crvenom moru, što bi moglo da izazove globalnu energetsku krizu.

Rastu i pritisci iznutra

Rastu i unutrašnji pritisci na Trampa da preduzme akciju koju samo SAD mogu da izvedu — misiju uništenja iranskog podzemnog postrojenja Fordo, za koje se veruje da je van domašaja izraelskih vazdušnih snaga. Logika takvog napada bila bi da je Iran trenutno posebno ranjiv i da se možda nikad više neće ukazati bolja prilika da SAD unište potencijal za nuklearno oružje te zemlje.

Zašto bi Tramp ipak mogao da se uključi u sukob?

Tramp je, prema izveštaju Bele kuće koji prenosi CNN, duboko skeptičan prema ulasku SAD u rat. Takav potez nosio bi ogromne rizike — mogao bi da proširi sukob i dovede do iscrpljujućeg, beskonačnog rata bez jasnog kraja.

Ako je neka lekcija naučena u ranom 21. veku, to je da ciljevi rata i strategije u vezi s Bliskim istokom koje poteknu iz Vašingtona gotovo uvek pođu po zlu. Ideja o padu brutalnog iranskog režima možda deluje primamljivo, ali primeri Sadama Huseina i građanskog rata u Siriji pokazuju da takvi režimi kada padnu – često ostavljaju za sobom haos.

Američka intervencija bi takođe oslabila podršku Trampovoj bazi i potkopala ključni princip njegovog pokreta „Amerika na prvom mestu“ – da se SAD drže podalje od stranih konflikata nakon godina ratova u Iraku i Avganistanu.

Samo nekoliko nedelja ranije, Tramp je predstavio novu viziju za Bliski istok.

Foto: Tanjug/AP

"Takozvani graditelji nacija uništili su više nacija nego što su izgradili – a intervencionisti su se mešali u složena društva koja nisu ni razumeli“, rekao je Tramp u Saudijskoj Arabiji u maju.

"Nova generacija lidera prevazilazi drevne sukobe i stare podele i gradi budućnost u kojoj Bliski istok definišu trgovina, a ne haos; gde izvozi tehnologiju, a ne terorizam; gde ljudi različitih nacija i vera zajedno grade gradove – a ne bombarduju jedni druge", dodao je.

Novi američki rat bio bi potpuna suprotnost toj viziji. Ipak, jastrebovi u Vašingtonu mogli bi tvrditi da Tramp ima jedinstvenu priliku da ukloni glavnu prepreku toj viziji – uništavanjem puta Irana ka nuklearnom oružju ili doprinosom padu teokratskog režima.

Republikanci: SAD možda nemaju izbora

Pritisci na predsednika da se uključi već rastu, iako je jasno stavljeno do znanja da su izraelski napadi odluka Tel Aviva i da američke snage nisu uključene u ofanzivu.

Jedna od komplikacija za Trampa jeste to što, iako su izraelski napadi eliminisali neke vojne lidere i nuklearne naučnike, ostaje neizvesno da li Izrael uopšte može sam da uništi iranski nuklearni program.

Bivši potpredsednik Majk Pens izjavio je da SAD moraju biti spremne da se uključe ako Iran ne popusti.

Foto: Tanjug/AP

"Ako Izrael bude tražio našu pomoć kako bi uništio iranski nuklearni program, Sjedinjene Države moraju biti spremne da to učine", rekao je Pens.

Senator Lindzi Grejem smatra da bi najgori ishod sukoba bio da Iran zadrži nuklearne kapacitete.

"Ako diplomatija ne uspe, i jedina opcija bude sila, pozivam predsednika Trampa da ide do kraja. Ako to znači da damo bombe – dajmo ih. Ako to znači da letimo s Izraelom – letimo s njima", rekao je Grejem.

Tramp rizikuje političku štetu kod kuće

Tramp se suočava s političkim izazovima zbog toga što je transformisao Republikansku stranku u više izolacionističku. To mu sada otežava odluku o ulasku u rat.

Neki od najglasnijih desničara, poput Takera Karlsona i Čarlija Kirka, već su upozorili da bi rat na Bliskom istoku mogao da uništi poverenje MAGA baze. Tramp pažljivo balansira kako ne bi izazvao bes svojih glasača – kao što je učinio kada je obustavio deportacije radnika u poljoprivredi kako ne bi naljutio farmere.

Njegova zabrinutost političkom cenom vidi se i u intervjuu za The Atlantic:

"S obzirom na to da sam ja izmislio ‘Amerika na prvom mestu’, mislim da sam ja taj koji odlučuje šta to znači“, rekao je Tramp. „Ne možete imati mir ako Iran ima nuklearno oružje".

Izgleda da se Tramp sprema da obrazloži bazi potencijalnu odluku o ulasku u rat. Ipak, deluje da ni sam nije uverljiv u svoje argumente, što sugeriše njegovu unutrašnju dilemu.

Trampova spoljna politika se raspada

Ovo svakako nije pozicija u kojoj je Tramp želeo da se nađe. Samo pre nekoliko meseci, verovao je da će uspeti da natera Iran na novi nuklearni sporazum.

Ali pet meseci nakon početka drugog mandata, dva velika rata su se pogoršala, a opasan sukob s Iranom postao je najveći test njegove doktrine „Amerika na prvom mestu“.

Njegov autoritet potkopali su tri ključna lidera: Putin, Si i Netanjahu. Putin ignoriše Trampove pokušaje da okonča rat u Ukrajini. Si je dvaput naterao SAD da popuste u trgovinskom ratu. Netanjahu je pokrenuo rat s Iranom, uprkos protivljenju SAD, verujući da nijedan američki predsednik ne može sebi da priušti da ne brani Izrael.

Foto: STEFFEN KUGLER / AFP / Profimedia

Kod kuće, Tramp se suočava s niskim poverenjem javnosti. Upotreba vojske u Kaliforniji protiv protesta i najave sličnih akcija samo produbljuju jaz.

Trampov pokušaj da se predstavi kao mirotvorac propao je, piše CNN. Njegova inicijativa za Gazu nije uspela, dok se Izrael i dalje obračunava s Hamasom. U Ukrajini, rat se proširio, uključujući ruske napade na civile. A kad je Putin pozvao da mu čestita rođendan, Tramp je to dočekao s oduševljenjem – čime je dodatno razotkrio svoje pristrasnosti.

Krize koje se produbljuju razotkrivaju slabosti Trampove spoljne politike. Njegov politički legitimitet i međunarodni autoritet su ugroženi, a sukob s Iranom mogao bi postati definicija njegovog drugog mandata - upravo onakav međunarodni haos koji je izbegavao u prvom, zaključuje CNN.

(Telegraf.rs)