Ovo je ukrajinski plan za pobedu u ratu: "Funkcionalni poraz" već nanosi veliki udarac Rusiji

Pošto primirje izgleda malo verovatno, Ukrajina je predložila plan za nanošenje "funkcionalnog poraza" ruskim snagama na kopnu, moru i u vazduhu.

Poricanje, pregovaranje, bes, depresija. Evropski lideri su prošli kroz čitav spektar emocija pre nego što su prošle nedelje konačno prihvatili sumornu istinu: Rat u Ukrajini se neće završiti ove godine, prenosi britanski The Telegraph.

Predsednik SAD Donald Tramp je sada došao do istog zaključka. U ponedeljak je obećao da će poslati dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot kako bi pomogao u odbijanju velikih ruskih vazdušnih napada, pa čak i da će isporučiti rakete dugog dometa.

Navodno je zatražio od Volodimira Zelenskog da napadne Moskvu, kako bi primorao Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto.

"Mislio sam da smo četiri puta već postigli dogovor, a onda se vratiš kući i vidiš da je Putin upravo napao starački dom ili nešto u Kijevu,“ rekao je Tramp, postavivši rok od 50 dana za ruskog predsednika da pristane na mir.

To je "veliki trenutak", kako je primetio generalni sekretar NATO Mark Rute. Ali ukrajinski i evropski zvaničnici znaju da se na promenu raspoloženja u Vašingtonu ne može bezrezervno osloniti.

Samo nedelju dana ranije, Pentagon je suspendovao isporuke ključne municije, navodeći da su mu vlastite zalihe pri kraju. Američka podrška bi mogla ponovo biti povučena u bilo kom trenutku. Dakle, šta bi Ukrajina trebalo da uradi ako Putin ignoriše Trampov ultimatum?

Jedan kijevski odbrambeni think tank veruje da je pronašao odgovor.

Andrij Zagorodnjuk i Alina Frolova, dvoje bivših ministara odbrane koji vode Centar za odbrambene strategije (CDS), proteklih nekoliko nedelja lobirali su kod zapadnih zvaničnika za primenu onoga što nazivaju "strateškom neutralizacijom".

Zagorodnjuk rado priznaje da je termin sam izmislio jer "dobro zvuči". To znači da Rusi mogu da nastave da se bore koliko god žele, ali bez mogućnosti da ostvare napredak. Predefinisanje pobede kao ukrajinskog opstanka i funkcionisanja, bez obzira na to koliko dugo rat potraje.

"Svi planovi za obnovu koje sada imamo u Evropskoj uniji, na primer, povezani su s mirom: da nešto radimo nakon primirja,“ rekla je Frolova i dodala:

"Dakle, ako nemamo formalno primirje, ili ako uopšte nemamo primirje, da li ćemo jednostavno ekonomski propadati i umreti u ratu iscrpljivanja, ili moramo da stvorimo neku vrstu više-manje stabilne bezbednosne situacije u kojoj ne samo da možemo živeti, već i da povećavamo svoje kapacitete?".

Ruski "funkcionalni poraz", još jedan termin koji su skovale Frolova i Zagorodnjuk, omogućio bi Ukrajini da započne svoj ekonomski oporavak, vrati kući izbeglice i privuče investicije sa Zapada, sve dok rat traje.

Crno more

Model počinje sa posmatranjem onoga što je Ukrajina dobro uradila, "čak i bez poraza Rusije na konvencionalan, klasičan način", kaže Frolova.

Sjajan primer je pomorsko područje, gde je Ukrajina efikasno neutralisala ali ne i uništila rusku Crnomorsku flotu.

"Vidimo da ruska flota i dalje postoji dakle, tehnički imaju brodove, imaju osoblje, imaju sisteme komandovanja i kontrole, imaju baze, imaju kapacitete ali ne mogu da sprovedu glavne zadatke za koje su stvorene. Ne mogu da naprave ekonomsku blokadu i ne mogu da izvode amfibijske operacije".

Ukrajina je pobedila Crnomorsku flotu ne mornaricom, ona je zapravo nema, već kreativnom upotrebom bespilotnih sistema, uključujući inovativne dronove i protivbrodske rakete dugog dometa. Kao rezultat toga, pomorski rat, iako još uvek postoji, efikasno je onemogućen.

Kopnena bitka

Ponavljanje tog uspeha na kopnu biće značajan izazov. Linija fronta je dugačka 1.200 km. Obe strane imaju izazov da koncentrišu snage duž nje, ali Rusija ima ogromnu prednost u ljudstvu koja joj omogućava da kontinuirano nadoknađuje čak i užasne gubitke.

Studija časopisa The Economist ove nedelje otkrila je da je trenutni tempo napredovanja Rusije, iako je i dalje spor, najbrži u poslednje dve godine. Pa ipak, Rusija je bila primorana da se koncentriše na nekoliko tačaka na frontu kako bi stvorila dovoljno napetosti za zauzimanje terena.

Povukla je snage iz Sumija na severoistoku, gde je napad nedavno zastao, kako bi se koncentrisala na Pokrovsk u južnom Donjeckom regionu. Napori protiv Kostjantinovke, dela "pojasa tvrđava" gradova u centru Donjecka, takođe izgleda da su premešteni sa istočnih gradova Časiv Jar i Toreck, gde je postignut mali napredak za godinu dana napada, na istureno područje blizu Pokrovska. U međuvremenu, Siversko istureno područje, duž najistočnijeg ukrajinskog uporišta, nastavlja da prkosi ruskim pokušajima da ga slome.

Ti odbrambeni uspesi kriju trag za "stratešku neutralizaciju" na kopnu.

"Imamo primere onih brigada koje su stvorile manje-više stabilne zone na liniji fronta. Uglavnom se to radi pomoću takozvane zone uništenja. To je zona koju kontrolišu, na primer, dronovi sa pogledom iz prvog lica (FPV). Oni se koriste za eliminisanje pešadije i opreme. Dakle, ne treba vam pešadija da se suočite sa pešadijom; jednostavno ih ubijate u zoni od 10, 15, 20 kilometara", kaže Frolova.

Na neki način, ovo je jednostavno artikulacija trenutne prakse obe strane. U proseku, "siva zona" smrtonosne aktivnosti dronova iza fronta je oko 10 km sa obe strane linije kontakta. Većina ruskih i ukrajinskih trupa već mora da maršira u malim grupama i do desetak milja da bi ušla u borbu jer je previše opasno za vozila.

"Mađarske ptice", jedna od najistaknutijih ukrajinskih jedinica za dronove, zaslužna je za usporavanje ruskog napredovanja na Pokrovsk tako što je zaustavljala trupe i linije snabdevanja do 20 km iza fronta.

Nekoliko ukrajinskih brigada pokazalo se veoma uspešnim u pionirstvu i usavršavanju onoga što ukrajinski strateški planeri sada nazivaju "zidom dronova". 13. Hartijska, 12. Azovska i 3. jurišna brigada za koje Zagorodnjuk kaže da su bile posebno dobre u proširenju zone ubijanja dublje u teritoriju koju drže Rusi sada vode svoje korpuse od pet drugih brigada kao deo eksperimenta u širenju ove prakse.

Zagorodnjuk i Frolova žele da pomere zonu smrti na 80 ili čak 150 km duž cele linije fronta, dubinu na kojoj je nepraktično da pešadija uđe u bitku, i koja bi svu poljsku artiljeriju stavila van dometa. Kopneni sukobi bi efikasno bili eliminisani, ruska prednost u ljudstvu neutralisana, a rat bi, donekle, automatizovan.

Igra dronova

Ovaj izazov je delimično logističke prirode. Ukrajina i njeni saveznici će morati da proizvode (i plaćaju) dronove u još većem broju nego što trenutno rade. Postoji i tehnički problem. Trenutna maksimalna dubina zone srti je ograničena na oko 40 km, što je maksimalni domet FPV napadnog drona. Pomeranje unazad zahtevalo bi veće dronove i rešavanje komunikacionih problema koje predstavljaju masivne ruske kontramere za elektronsko ratovanje.

Jedno rešenje, koje su kao pioniri osmislili Rusi, a kasnije usvojili Ukrajinci, jeste korišćenje optičkog kabla za kontrolu drona, ali to trenutno i dalje ograničava domet na oko 40 km.

Veštačka inteligencija koja koristi vizuelno navođenje u kojem se unapred programirane slike terena koriste za navigaciju do cilja može precizno da vodi dronove do ciljanog područja od nekoliko stotina kvadratnih metara, ali još uvek nije u stanju da pronađe preciznu metu, na primer otvor tenka, koji je prečnika oko metar.

"Ali ovo nije oprema koja ne postoji. Ona postoji. Sada je potrebno čišćenje tehnologije i proizvodnje, a zatim i skaliranje. Iz onoga što čujem kada razgovaram sa proizvođačima ovih vrsta bespilotnih letelica, oni kažu da bi apsolutno trebalo da imaju rešenje za domet od 150 km do kraja godine", kaže Frolova

Vazdušni rat

Ovde, kao i na kopnu, Rusija ima jasnu prednost u broju. Prošlog utorka uveče pokrenula je svoj najveći vazdušni napad na Ukrajinu ikada, u kojem je učestvovalo 728 dronova i 13 raketa, oborivši sopstveni rekord po treći put za dve nedelje.

Ukrajina tvrdi da je većina presretnuta, ali su masovni napadi ovog leta ubili više civila nego ikada od početka rata. Šteta na civilnoj infrastrukturi, a posebno na stambenim objektima, je značajna.

Ukrajina već uspešno eksperimentiše sa malim dronovima presretačima dizajniranim da se približe ruskim kamikaza bespilotnim letelicama i unište ih po ceni koja je znatno niža od cene raketa presretača koje ispaljuju američki sistemi Patriot.

Frolova ponovo sa samopouzdanjem tvrdi da će odgovor na ruske droove kamikaze koji se sporo kreću biti pronađen "do kraja godine".

Krstareće rakete, ruski Kalibar i H-101, takođe su relativno spore i mogu ih presresti sistemi PVO koje je obezbedila Evropa. Prošlog četvrtka, Angela Rejner, zamenica premijera, potpisala je ugovor o isporuci Ukrajini više od 5.000 raketa protivvazdušne odbrane koje je proizveo francuski odbrambeni gigant Tales.

Međutim, najveći problem u vazduhu, a verovatno i u celoj teoriji Frolove i Zagorodnjuka, jeste pretnja balističkih raketa. Ruska balistička raketa Iskander, lansirana sa zemlje, putuje brzinom od 6 ili 7 mahova (oko 7.460 km/h). Kinžal, lansirana iz vazduha, teoretski može dostići 10 mahova (12.200 km/h).

One su visokotehnološka pretnja koja zahteva visokotehnološko rešenje, a Ukrajina sama neće moći da ga izgradi. Iako sistemi Patriot mogu dapresretnu ova ova projektila, proizvodnja se bori da zadovolji potražnju iz Ukrajine, Izraela, Evrope, Istočne Azije i same Amerike.

Francusko-italijanski SAMP/T NG, ekvivalentan sistemu Patriot, raspoređen je u Ukrajinu i uspešno se koristi. Ali i njemu ponestaje raketa Aster 30 koje ispaljuje, a koje se proizvode u još manjim serijama od raketa PAC za sistem Patriot.

Dakle, iako će Trampova odluka da preokrene pauzu i pošalje još Patriota biti dobrodošla, nema garancije da će moći da obezbedi dovoljno raketa da bi dugoročno pratio rastuću rusku proizvodnju balističkih sistema. Možda će se osećati primoranim da ponovo obustavi isporuke ako oseti da pretnja raste negde drugde.

Prošle nedelje, Pentagon je obustavio isporuku 30 raketa Patriot Ukrajini, navodeći smanjenje zaliha, koje su navodno pale na samo 25 procenata minimalnog referentnog broja nakon 12-dnevnog rata sa Iranom prošlog meseca.

Nije slučajno što je Rusija pokrenula masovni vazdušni napad noći kada su SAD prošle nedelje otkazale isporuke Patriota, tvrdi Frolova. Stoga se u Evropi mnogo diskutuje o povećanju proizvodnje raketa Aster i prenameni brodskih presretača u međuvremenu.

Može li ovaj plan da uspe?

Ništa od ovoga, za sada, nije zvanična politika ukrajinske vlade. Međutim, njegovi autori veruju da će plan strateške neutralizacije verovatno zaživeti, uglavnom zato što formalizuje stvari koje se već dešavaju.

"Zona ubijanja nije nešto što je izmišljeno u kancelariji, a zatim primenjeno na kopnu. Zapravo se pojavila na bojnom polju, počela da se koristi kao najbolja praksa, vidljiva praksa, a sada izgleda da je odgovor na glavno pitanje. Isto je bilo i u Crnom moru: nije bilo složene strategije. Radilo se o tome da se pronađe šta funkcioniše", kaže Frolova.

Zagorodnjuk i Frolova tvrde i snažno govore i evropskim zvaničnicima i ukrajinskim ministrima da se sve ovo može proširiti kako bi se izazvalo "funkcionalni poraz" Rusije ili "strateška neutralizacija", što bi zauzvrat omogućilo Ukrajini da se obnovi kao ekonomija. A između redova je moguće videti još jedan, udaljeniji cilj.

"Ono na šta se zapravo klade jeste stagnacija bojnog polja za Rusiju, naspram prihvatljivih gubitaka za Ukrajinu", kaže Ed Stringer, bivši maršal RAF koji je proučavao predloge.

"To tera rusku ekonomiju da eksplodira kako bi prevazišla zastoj na bojnom polju. To je implicitni, ako ne i eksplicitno artikulisani, cilj ovde".

Za Stringera, ključno će biti rešavanje "butičkog" pristupa evropskoj proizvodnji oružja koji trenutno ometa povećanje proizvodnje stvari poput antibalističkih raketa.

"I neprijatelj uvek ima pravo glasa", upozorava on.

Za Frolovu, postoji vrednost u jednostavnom posedovanju realne strategije na koju se može ukazati. Nepouzdanost Amerike, veruje ona, proizilazi iz verovanja u Vašingtonu da Ukrajina ne može pobediti, što je zauzvrat proisteklo iz neuspeha Zapada da artikuliše teoriju pobede izvan mantre "koliko god je potrebno".

"Oni ovo ne vide kao strategiju. Ne vide zadatke, ciljeve i verovatnoću da se ti ciljevi postignu", kaže ona.

"Misle da je 'U redu, u ovoj situaciji, Rusija veća, oni su jači, imaju neke napretke na kopnu, to znači da će pobediti'. Dakle, možemo li ih ubediti drugačijim gledištem? Barem možemo pokušati".

(Telegraf.rs)