Kako je pukla ljubav između Rusije i Azerbejdžana i da li može doći do rata? Situacija se sve više pogoršava

U poslednjih nekoliko meseci došlo je do pogoršanja odnosa između Ruske Federacije i Azerbejdžana.

Iako je neposredni povod bila smrt azerbejdžanskih državljana tokom istražnih radnji u Jekaterinburgu, tenzije između Bakua i Moskve traju već neko vreme.

Baku ne priznaje autoritet Kremlja

Predsednik Abejdžana Ilham Alijev nije otvoreno vodio neprijateljsku politiku prema Kremlju, ali je s vremena na vreme jasno stavljao do znanja da više ne priznaje autoritet Moskve u regionu.

Na primer, prošle godine je oštro kritikovao Rusiju zbog obaranja azerbejdžanskog putničkog aviona. Iako se često lično sastajao sa ruskim predsednikom, odlučio se na javni istup - što se može tumačiti kao promena stava, piše Index.hr.

Vraćajući se unazad, Azerbejdžan je 2023. godine, posle trideset godina, ponovo uspostavio kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah pobedivši oslabljenu jermensku vojsku. Ta akcija je direktno išla protiv interesa Rusije, jer je izvedena uprkos prisustvu ruskih mirovnih snaga koje su bile garant prethodnih sporazuma o prekidu vatre.

Uticajna dijaspora

Unutar Rusije postoji brojna azerbejdžanska dijaspora. Deo kriminala povezan je upravo s Azerbejdžancima iz Rusije, a postoji i mreža bogatih i uticajnih azerbejdžanskih biznismena.

Kada se to poveže sa pogoršavanjem odnosa između Bakua i Moskve, može se pretpostaviti da Kremlj pokušava da iskoristi tu dijasporu kao sredstvo pritiska na Baku - s ciljem da promeni svoju politiku. To je i signal dijaspori da izvrši uticaj na matičnu državu.

Tališka manjina

Osim toga, Rusija podržava nacionalni pokret Tališa - jedne od najvećih manjina u Azerbejdžanu, koja traži autonomiju.

Poslednji slučaj u Jekaterinburgu povezan je sa nestankom lidera tog pokreta, Zahiradina Ibragimova, koji već 20 godina živi u Rusiji i ima ruski pasoš. Nestanak je odmah doveden u vezu sa kriminalnim grupama iz dijaspore i sa azerbejdžanskim bezbednosnim službama.

Nakon toga, ruske službe su počele represivne mere prema Azerbejdžancima u Rusiji, što je kulminiralo smrću više njih u pritvoru.

Geopolitička slika

Rusija bi želela da preko Tališa utiče na Baku, slično kao što koristi Osete i Abhaze da utiče na Gruziju.

Međutim, posle preuzimanja Karabaha, Azerbejdžan više nema takvu "slabu tačku".

Baku sada želi da proširi svoj uticaj na čitav Kavkaz i zemlje Centralne Azije - odnosno na bivše sovjetske republike.

Glavni saveznik Azerbejdžana u tome je Turska, koja se smatra geopolitičkim pobednikom rata u Ukrajini.

Pošto je Rusija angažovana u ratu i napala je do juče blisku zemlju, države Centralne Azije se sve više udaljavaju od nje. Ovaj vakuum koriste Turska i Azerbejdžan. Iako su te zemlje bivše sovjetske republike, u kojima se govori ruski i koristi ćirilica, reč je o turkijskim narodima.

Rat u Ukrajini je dodatno ojačao ideju panturkizma - povezivanja svih turkijskih naroda i država.

I Evropi odgovara slabljenje ruskog uticaja, jer traži nova energetska čvorišta. Baku se tu pozicionira kao ključna tačka za izvoz gasa i nafte iz Centralne Azije - zaobilazeći Rusiju. To direktno ugrožava interese Kremlja.

Zangezurski koridor

Važno pitanje je i Zangezurski koridor, koji se nalazi na teritoriji Jermenije, na granici s Iranom, i koji bi spojio Azerbejdžan sa enklavom Nahčivan - koja ima granicu s Turskom. Za Baku je to "žila kucavica". Zbog toga se često spominje mogućnost novog sukoba s Jermenijom.

Međutim, direktni vojni udar nosi velike rizike - narušava odnose s Evropom i ne garantuje brzu pobedu, jer jermenska vojska više nije toliko slaba, a i Moskva i Teheran bi mogli pomoći Jermeniji. Zato su Baku i Ankara odlučili da diplomatski utiču na premijera Nikola Pašinjana.

Jermenija pritisnuta sa svih strana

U tom sukobu, Jermenija je u najnepovoljnijoj poziciji. Turska i Azerbejdžan insistiraju na otvaranju koridora pod svojom kontrolom i ne isključuju vojnu intervenciju. I Rusija želi da kontroliše koridor, dok Iran zahteva da on ide kroz njegovu teritoriju.

Iako je Jermenija bila saveznik Moskve, Pašinjan se poslednjih godina sve više distancira. Rusija nije sprečila gubitak Karabaha, što je izazvalo ogorčenje u Jerevanu.

Pašinjan sada vodi pragmatičnu politiku prema Bakuu, što koristi opozicija - koju on optužuje da je proruska. U tome učestvuju i predstavnici Jermenske apostolske crkve.

O dubini političke krize svedoči i činjenica da su crkveni krugovi širili glasine da je Pašinjan "obrezan" - navodno kao znak prelaska u islam zbog ustupaka Turskoj. Kao odgovor, Pašinjan je ponudio da "pokaže polni organ patrijarhu" - što svedoči o ozbiljnosti unutrašnjih sukoba.

Dodatni problem za Pašinjana je to što se jermenska dijaspora nalazi uglavnom na liniji Kremlja, za razliku od azerbejdžanske - koja je više samostalna i uticajna.

Da li je rat realna opcija?

Pitanje je da li bi ovaj tihi sukob mogao prerasti u rat. Iako se šire glasine o oružanom sukobu, teško je zamisliti otvoreni konflikt, jer bi to bio posredni rat između Rusije i Turske - što Erdogan teško da bi prihvatio.

Ipak, i Moskva i Baku imaju mogućnosti da jedna drugoj stvaraju ozbiljne probleme.

Kremlj se zasad drži rezervisano - izjave su pažljivo formulisane. Iako bi mogao da pritisne Baku preko dijaspore, to ne bi bilo bez rizika - jer je ona brojna, uticajna i razgranata po celoj Rusiji.

Koji je sledeći potez Alijeva?

Dalji razvoj događaja zavisi od poteza koje će povući Baku. On može da uzvrati merama prema ruskim državljanima u Azerbejdžanu i da dodatno pritisne Moskvu - možda čak i da podstakne etničke grupe u Rusiji na nemire, uz pomoć Turske.

Druga mogućnost je smirivanje tenzija i nastavak diplomatskog pritiska na Jermeniju, kako bi se otvorio Zangezurski koridor. To ne bi odgovaralo Moskvi ni Teheranu, ali bi ruske službe bile primorane da fokus prebace sa Azerbejdžana na Jermeniju.

U svakom slučaju - bitka za Kavkaz se nastavlja, a sledeći potezi su u rukama Azerbejdžana i Turske.

(Telegraf.rs)