Snimak Sarinog javnog mučenja i ubistva postao je viralan i šokirao zemlju: Teška zlodela nisu na tome stala

Upozorenja je bilo nemoguće ignorisati. Više od godinu dana, naoružane grupe na severu Kolumbije delile su letke u kojima su najavljivale nasilne kampanje protiv pripadnika LGBTQ zajednice.

"Svi će biti vojni ciljevi. Nećemo poštovati starosnu dob. Već smo ostvarili napredak u obaveštajnom radu i mnogi su identifikovani", stajalo je u jednom letku iz priobalnog regiona Gvahira, datiranom na mart 2024, koji je sadržao spisak za likvidaciju sa imenima konkretnih osoba. Upozoravao je na širi napad koji dolazi protiv "seksualnih izopačenosti u regionu: homoseksualaca, lezbejki, silovatelja, trans osoba", piše CNN.

Ovo nisu bile prazne pretnje. Čak i usred krvoprolića višedecenijskog građanskog rata u Kolumbiji, ponovljena ubistva kvir osoba izdvajala su se po svojoj planskoj brutalnosti.

Viralni snimak Sarinog javnog mučenja i ubistva šokirao je zemlju

Ovog aprila, trans žena Sara Milerej postala je poznata u čitavoj zemlji nakon što je mobilnim telefonom snimljeno kako se drži za obalu reke u uzburkanoj vodi, na periferiji Medeljina.

Udovi 32-godišnjakinje bili su polomljeni pre nego što je bačena u vodu, i činilo se da se grči u bolovima. Bilo je to usred dana, u prometnom kraju, ali lokalne vlasti navode da su njeni napadači uputili prolaznike da ne intervenišu. Preminula je od zadobijenih povreda narednog dana.

Viralni snimak Sarinog javnog mučenja i ubistva šokirao je zemlju.

Huan Karlos "Tito" Buelvas se priseća kako je gledao snimak sa svojom bliskom prijateljicom i koleginicom aktivistkinjom Navar Himenes.

"Dana kada smo svi saznali za Saru, bilo je svuda po društvenim mrežama i na televiziji", rekao je Buelvas za CNN. "Navar me odmah pozvala, plakala je... rekla mi je da je veoma uplašena nakon tog ubistva."

Nisu se krile. Na jednoj fotografiji iz aprila vidi se 30-godišnja Himenes na ulici u svom rodnom gradu Karmen de Bolivar, na protestu za Milerej. Ali iza sunčanih naočara Himenesove bile su suze, prema rečima Buelvasa. "Na tom protestu je mnogo plakala, bojala se za svoj život."

Teška zlodela se tu nisu zaustavila

Nacionalne politike Kolumbije i priznanje rodnih i seksualnih manjina spadaju među najprogresivnije u regionu. Ipak, ubistva, često sistematska i duboko ukorenjena u nasilnoj istoriji zemlje, i dalje se dešavaju - i to bez značajnih posledica.

Prošle godine, samo 3 od 155 krivičnih istraga vezanih za ubistva LGBTQ osoba dobile su presudu, prema podacima organizacije za ljudska prava Caribe Afirmativo. To je oko 2%, u poređenju s ukupnom stopom osuđujućih presuda za ubistva u Kolumbiji od 9% za istu godinu. Ali, teška zlodela se tu nisu zaustavila.

Do sada ove godine, gotovo 50 kvir i trans osoba je ubijeno - što je otprilike dvoje nedeljno.

Ubistvo Milerej, 5. aprila, bilo je 24. smrt koju je organizacija zabeležila.

Dana 22. maja, Himenes je postala 43.

Mračna istorija "društvenog čišćenja"

Takozvane kampanje "društvenog čišćenja" usmerene protiv manjinskih grupa imaju dugu istoriju u Kolumbiji, s lokalnim osvetnicima koji su sejali smrt i raseljavanje u ime reda i zakona.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, eskadroni smrti su zloglasno ciljali decu s ulice - viđenu kao smetnju i korisnike droge - pored osumnjičenih prostitutki, lopova i drugih koji su smatrani nepoželjnima ili "potrošnima", kao i aktivista i branilaca ljudskih prava.

Stručnjaci navode da su ovakvi napadi služili kao moralno poziranje i omogućavali su suparničkim naoružanim grupama da demonstriraju moć u oblastima koje su želele da kontrolišu - čineći zastrašujuće primere od društvenih autsajdera.

Gej muškarci i trans žene danas su posebno ranjivi jer su već marginalizovani u velikom delu Kolumbije, ističe Kristal Dauning, direktorka projekta "Rod i sukob" u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Članovi bandi nameću svoju verziju društvenog reda

"Dakle, ako ih ubiju, niko neće doći da ih zaštiti - i to onda plaši ostale članove zajednice i primorava ih na pokornost."

U bogatom Medeljinu, prodavci su pretvorili nekadašnjeg lokalnog narko-bosa Pabla Eskobara u maskotu za turističke suvenire. Ali naoružane grupe koje su ga nasledile i dalje kontrolišu ogromne delove okolnih brda, gde se jaruga Garsija - u kojoj je nastradala Sara Milerej - provlači između prašnjavih stambenih blokova.

Ovde, članovi bandi koji nameću svoju verziju društvenog reda često sebe nazivaju "ispravljačima", reklo je za CNN više stanovnika Medeljina.

Jedan član lokalne bande, Kamilo, rekao je za CNN da njegova grupa nije bila direktno uključena u ubistvo Milerej, ali je objasnio da su sve bande u Medeljinu pod kontrolom saveza poznatog kao "Kancelarija".

Malo toga se dešava bez znanja Kancelarije; vođe bandi na vrhu dele teritoriju između raznih grupa koje preprodaju drogu, iznuđuju novac od lokalnih firmi i upravljaju svojim kvartovima - od kažnjavanja sitnog kriminala do mešanja u porodične sukobe i izbacivanja gej i trans stanovnika.

Dva upozorenja, pa - smrt!

Bande obično daju dva upozorenja pre nego što ubistvo postane "opravdano", rekao je.

"Njihovo mesto mora uvek biti odvojeno. Zašto? Zato što mi, banditi, ne želimo njih", dodao je Kamilo, govoreći pod uslovom anonimnosti. "Dođu ovde da rade svoje, i ovde nađu nevolju. Mi im damo dva upozorenja, treći put više nije upozorenje."

Dva muškarca su uhapšena i optužena u slučaju Milerej. Lokalni zvaničnici tvrde da su je počinioci mučili sa ciljem da "nelegalno uspostave društvenu kontrolu" i da nisu dozvolili prolaznicima da je izvuku iz vode.

Bila je u reci više od sat vremena pre nego što su je spasioci izvukli, izjavila je ranije njena majka za lokalne medije.

"Živiš u mom kraju i ako progovoriš..."

Kamilo - koji kaže da je u naoružanim grupama od svoje 14. godine - smatra da je saučesništvo u ubistvu bilo mnogo šire od pojedinačnih počinilaca.

"Niko ništa nije rekao. Zbog straha. Jer te poznajem. Jer živiš u mom kraju i ako progovoriš, ja gledam oko tebe", rekao je Kamilo.

Prema Gregoriju Enrikezu, antropologu i istraživaču sukoba s Univerziteta Bolivarijana u Medeljinu, mnoge kvartovske bande u Kolumbiji mogu da prate svoje ideološke korene unazad do ultrakonzervativnih paravojnih grupa koje su nastale uz prećutnu saglasnost vlasti, a kasnije su se otele kontroli.

Šok-efekat je oduvek bio deo svrhe njihovog nasilja, dodaje. "Grotesknost zločina odgovara meri u kojoj žele da prenesu poruku - to je zločin koji ljudi neće zaboraviti. Zato muče i zlostavljaju; jer to izaziva strah, a strah je jedno od najvećih oruđa kontrole."

Ubistvo i dalje nerešeno

Daleko na severu, u regionu Montes de Marija gde je odrasla Navar Himenes, strah koji nameću naoružane grupe takođe je duboko ukorenjen. Ovo područje je bilo razoreno sukobima tokom 1990-ih i 2000-ih, i sve više je pod kontrolom Clan del Golfo, moćnog kriminalnog sindikata koji se formirao početkom 2000-ih od demobilisanih paravojnih grupa.

Njena majka se seća lokalnog fudbalskog terena u Karmen de Bolivaru kao "svetog" za tada sportom opsednutu Himenes. Izrazita aktivistkinja i neukrotiva ličnost koja je volela da pleše, Himenes je svoj izlazak iz ormara najavila dramatično, pojavivši se na maturskoj ceremoniji svoje srednje stručne škole u cipelama na štiklu i šminki, prema rečima njenog prijatelja Buelvasa.

Po hladnoj kalkulaciji "društvenog čišćenja", bila je očigledna meta - siromašna, rodna manjina, zarađivala je za život kao seksualna radnica.

"Niko ne želi da radi taj posao, Navar je sanjala o profesionalnoj karijeri da bi otišla s ulice", rekao je Buelvas za CNN. "Sanjala je da postane advokat, na primer - ali je taj san održavala živim, pokušavala je da izađe iz posla na ulici."

Smrt Himenesove

Dana 22. maja, padala je kiša danima, i Himenes se mučila da zaradi novac.

Izlazila je na ulice oko 22:00, ali nije našla klijente. Iako bi se obično kući vraćala oko pola dva, prijatelji kažu da je odlučila da nastavi da pokušava, dok konačno u mračnim ranim jutarnjim satima nije otišla do kružnog toka tik izvan grada.

Njeno telo je pronađeno u obližnjem jarku sledećeg jutra.

Kao i kod većine zločina iz mržnje u Kolumbiji, niko nije uhapšen zbog njenog ubistva, uprkos talasu besa izazvanom nasiljem nad LGBTQ osobama pokrenutim ubistvom Milerej samo nekoliko nedelja ranije.

"Naši detektivi i tužioci rade na ovom slučaju kao na visokom prioritetu", rekao je potporučnik Alehandro Rejes iz Kolumbijske nacionalne policije za CNN. "Ali još nismo uspeli da identifikujemo i uhvatimo počinioca."

Ministarstvo jednakosti i ravnopravnosti Kolumbije uputilo je ubistvo Himenes u specijalizovanu kancelariju koja istražuje nasilje zasnovano na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

Progresivnost na papiru

Ubrzo nakon smrti Milerej - koje je kolumbijski predsednik Gustavo Petro snažno osudio - zakonodavci su predložili zakon po njenom imenu, dizajniran da podstakne tužioce da bolje istražuju zločine protiv LGBTQ osoba, između ostalog.

Bar na papiru, to bi bio impresivan dodatak postojećim zaštitama za LGBTQ zajednicu u Kolumbiji, koje već uključuju istopolne brakove i usvajanje, kao i pravo da promene rodni identitet u zvaničnim dokumentima.

Ali oštar kontrast između onoga što kolumbijska vlada tvrdi i onoga što se dešava u mestima kao što su Karmen de Bolivar i getima Medeljina postao je kliše u procenama organizacija za ljudska prava - jedan stručnjak UN je u maju opisao kao "uporno odstupanje Kolumbije između ustavnih težnji i stvarnih iskustava".

Van Bogote - prvog glavnog grada u Latinskoj Americi koji je izabrao gej gradonačelnika - mnogi Kolumbijci i dalje otvoreno osuđuju netradicionalne rodne uloge.

"Milerej je nekako to i tražila", rekao je jedan 60-godišnji konzervativni glasač u Medeljinu za CNN dok je šetao sa porodicom.

"Moderno društvo uvek pokušava da pronađe strategije da prihvati ovakva ponašanja, da umiljava ovaj način razmišljanja... ali je to pogrešan i zabludeli način razmišljanja u očima Boga", dodao je.

Ovo mišljenje su delimično delili i drugi u Medeljinu, srcu konzervativne regije Antiohija u Kolumbiji, koja je jedno od najsmrtonosnijih mesta za LGBTQ stanovnike, prema Caribe Afirmativo.

Duboko ukorenjeni konzervativizam

Duboko ukorenjeni konzervatizam u delovima Kolumbije dodatno je pojačan nedavnim protivljenjem vidljivosti LGBTQ osoba u kulturi i društvu - ono što istaknuti glasovi globalne desnice, od kolumbijskih influensera na društvenim mrežama do Bele kuće SAD, sada nazivaju "rodnom ideologijom".

Džonatan Silva, desničarski kolumbijski podkaster sa više od 85.000 pratilaca na društvenim mrežama, snažno se zalagao protiv novog zakona o zaštiti trans osoba. Tvrdio je da bi vlada trebalo da se fokusira na nerešive probleme bezbednosti u Kolumbiji, umesto na zaštitu LGBTQ zajednice.

"Kolumbija je veoma teška zemlja. Kolumbija je zemlja koja mora da bude izlečena od temelja i mora postojati pravi mir za sve ljude. I to je naš stav. Da svi ljudi imaju pravdu. Jer nije samo u pitanju šta se desilo Sari", rekao je za CNN.

Haos u zemlji

Kolumbijci su u poslednjim mesecima svedoci sve većeg broja teritorijalnih sukoba, eksplozija, raseljavanja, ciljanih ubistava i nestanaka ljudi. Prema Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, prošla godina bila je najgora za mir u zemlji od kada je 2016. postignut sporazum između FARK-a, najveće pobunjeničke grupe u Kolumbiji, i države.

Ali u haosu, najviše marginalizovani članovi društva često su prvi ciljevi. U čitavoj Americi - najubilačkijem regionu na svetu - prosečna životna dob trans žene je svega 35 godina, prema Interameričkoj komisiji za ljudska prava, koja učestalost prerane smrti pripisuje kombinaciji nasilja, siromaštva i društvene isključenosti.

Jednog nedeljnog popodneva na ovogodišnjoj letnjoj Paradi ponosa u Bogoti, nebo je bilo oblačno i pretilo kišom dok su desetine hiljada ljudi izlazile na ulice. Neki su marširali sa tamnim transparentima na kojima su bila imena Navar, Sare i drugih ubijenih ove godine. Većina je plesala uz muziku sa pokretnih šarenih vozila dok su se kretali kroz sumornu gradsku svetlost.

Iznova i iznova, tihi slogan je ponavljan nesigurnim bojama i markerima po goloj koži, domaćim natpisima i majicama: "nuestra existencia es resistencia" - tj, "samo postojati je oblik otpora".

(Telegraf.rs)