Vlada Libana odlučila da razoruža Hezbolah, militantna grupa to odbija: Preti li novi rat na Bliskom istoku?

Ministri Hezbolaha, koje podržava Iran, i njihovi šiitski saveznici u libanskoj vladi povukli su se sa sednice vlade u četvrtak u znak protesta zbog razmatranja predloga o razoružanju Hezbolaha, rekla su za Reuters tri libanska politička izvora. 

Vlada Libana je u utorak naložila vojsci da izradi plan za uspostavljanje državnog monopola nad oružjem, što predstavlja izazov Hezbolahu, koji odbacuje pozive na razoružanje. Nakod odlaska predstavnika Hezbolaha i njihovih saveznika u vladi, ta odluka je i usvojena.

Izrael ga desetkovao, ali Hezbolah odbija da se razoruža

Izrael je prošle godine žestoko napao Hezbolah u ratu izazvanom sukobom u Gazi, ubivši mnoge njegove visoke komandante i 5.000 boraca pre nego što je u novembru postignuto primirje uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Taj sporazum obavezuje Liban da ograniči oružje na šest konkretnih državnih bezbednosnih snaga, i dodatno nalaže da se konfiskuje neovlašćeno oružje i spreči ponovno naoružavanje nedržavnih grupa. Ali, Hezbolah odbija da se razoruža.

U mesecima nakon toga, nova libanska vlada obavezala se da će oružje u celoj zemlji biti pod državnom kontrolom. Glavna ruta za snabdevanje oružjem Hezbolaha presečena je kada je njegov sirijski saveznik Bašar al-Asad svrgnut u decembru, a Izrael je u junu napao njegovog sponzora Iran.

Vlada je pod pritiskom iz Vašingtona i domaćih rivala Hezbolaha da brzo deluje zbog straha da bi Izrael mogao pojačati vazdušne napade na Liban.

Uprkos novembarskom primirju, Izrael je nastavio da sprovodi napade na ono što označava kao skladišta oružja i borce Hezbolaha, uglavnom na jugu Libana, piše Reuters.

Vlada Libana odlučila da razoruža Hezbolah - koja je uloga SAD?

Činjenica je da je Liban pod pritiskom. U junu je američki izaslanik Tomas Barak predložio libanskim zvaničnicima plan za potpuno razoružavanje Hezbolaha u zamenu za to da Izrael obustavi napade na Liban i povuče trupe sa pet tačaka koje još drži na jugu zemlje.

Međutim, Hezbolah i njegov glavni šiitski saveznik, pokret Amal, koji predvodi predsednik parlamenta Nabeh Beri, tvrde da redosled treba biti obrnut: da Izrael prvo treba da se povuče i obustavi napade, pre nego što se uopšte razgovara o oružju Hezbolaha.

Vašington gubi strpljenje, zahtevajući od vlade u Bejrutu da prvi korak bude formalna obaveza razoružavanja Hezbolaha.

Hezbolah odbija da se razoruža - kakav je plan SAD?

Predlog Sjedinjenih Američkih Država o razoružanju Hezbolaha, o kojem se danas raspravljalo na sednici libanske vlade, predviđa potpuno razoružanje te militantne grupe do kraja godine, kao i postepeno povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana, navedeno je u dokumentu libanske vlade u koji je Reuters imao uvid.

Predlog, koji uključuje četiri faze, ima za cilj produženje i stabilizaciju prekida vatre postignutog u novembru između Libana i Izraela, preneo je Reuters.

Prva faza predviđa da libanska vlada u roku od 15 dana izda dekret kojim se obavezuje na razoružanje Hezbolaha do 31. decembra, a u istom periodu Izrael bi obustavio sve vojne operacije.

Druga faza predviđa početak sprovođenja plana razoružanja u roku od 60 dana i raspoređivanje libanske vojske, dok bi se Izrael povukao sa pojedinih položaja i oslobodio libanske zatvorenike uz nadzor Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

U trećoj fazi, u roku od 90 dana, Izrael bi se povukao sa preostalih tačaka, a započela bi obnova infrastrukture u Libanu.

Završna faza, u roku od 120 dana, predviđa demontažu preostalog teškog naoružanja Hezbolaha, uključujući rakete i dronove.

Istovremeno, planom je predviđena međunarodna konferencija pod pokroviteljstvom SAD, Saudijske Arabije, Francuske, Katara i drugih zemalja radi podrške libanskoj ekonomiji i obnovi.

Zašto je Hezbolah tako dobro naoružan?

Nakon što je 15-godišnji libanski građanski rat okončan 1990. godine, Hezbolah, koji je osnovala Iranska revolucionarna garda 1982. godine, bio je jedina grupa kojoj je dozvoljeno da zadrži oružje pod izgovorom da se bori protiv izraelske okupacije juga Libana.

Nakon što se Izrael povukao 2000. godine, grupa nije predala oružje, tvrdeći da je sposobnost borbe i dalje ključna za nacionalnu odbranu u slučaju buduće izraelske agresije.

Primirje nakon rata između Hezbolaha i Izraela 2006. godine bilo je potkrepljeno rezolucijom UN koja je zahtevala razoružanje svih naoružanih grupa - ali Hezbolah je ponovo zadržao oružje, optužujući Izrael da je prekršio druge tačke sporazuma, što Izrael poriče.

Hezbolah je 2008. godine zauzeo delove Bejruta tokom sukoba izazvanog pokušajem vlade da ukine vojnu telekomunikacionu mrežu grupe - što je ukazalo na njegovu dominaciju. Tokom narednih godina, Hezbolah je imao odlučujući uticaj na državne poslove dok je njegova moć rasla.

Preti li novi rat na Bliskom istoku?

Hezbolah je odluku vlade da od vojske zatraži plan za njegovo razoružanje nazvao "teškim grehom" koji "u potpunosti služi izraelskim interesima".

Vođa Hezbolaha, Na'im Kasim, odbacio je svaku tačku Barakovog plana, a dok je govorio u utorak, desetine motocikala sa muškarcima koji su nosili zastave Hezbolaha kružilo je oko uporišta grupe u južnim predgrađima Bejruta - što je bio pokazatelj njene i dalje snažne pozicije.

Iznad svakog pokušaja da se Hezbolah natera na razoružanje nadvija se senka prethodnih epizoda građanskih nemira, uključujući i borbe iz 2008. godine, izazvane pokušajem vlade da ukine vojnu telekomunikacionu mrežu grupe - što je bila važna, ali manje centralna infrastruktura od njenog oružja.

Kakve su političke komplikacije?

Libanski sistem raspodele vlasti dodeljuje javne funkcije - uključujući mesta u parlamentu, vladi i drugim institucijama - različitim verskim sektama prema unapred određenim kvotama.

Sistem je zamišljen da nijedna sekta ne bude isključena iz odlučivanja, ali kritičari tvrde da dovodi do političke paralize.

Šiitska predstavnička mesta u parlamentu i vladi dominantno drže Hezbolah i njegov saveznik Amal.

Dva šiitska ministra bila su na putu tokom sednice vlade u utorak, dok su preostala dvojica napustila sastanak u završnim trenucima kada se donosila odluka. Kasim je izjavio da svaka odluka vlade mora imati nacionalni konsenzus i doveo je u pitanje legitimitet odluka donesenih bez prisustva šiita.

Šta dalje očekivati?

Vladina odluka dala je vojsci rok do kraja avgusta da dostavi plan za razoružanje vladi. Sledeća sednica, zakazana za četvrtak, baviće se Barakovim predlogom.

Neke libanske stranke možda će pokušati da pronađu kompromisno rešenje kojim bi se izbegao direktni sukob između Hezbolaha i države, a istovremeno sprečili još intenzivniji izraelski napadi.

(Telegraf.rs)