Ove plaćenike iz SAD veoma poštuju u Kini i njihovi potomci će biti rado viđeni gosti na Sijevoj vojnoj paradi

Jednogodišnji ugovor da živite i radite u Kini, letite, popravljate i pravite avione. Plata je i do 16.725 dolara mesečno, uz 30 slobodnih dana godišnje. Smeštaj je obezbeđen, a dobijali biste i dodatnih 700 dolara mesečno za hranu. I još 11.000 dolara za svaki japanski avion koji uništite - bez ograničenja.

Ovako je glasila ponuda, preračunata u današnju vrednost dolara, prilagođenu inflaciji, a koju je nekoliko stotina Amerikanaca prihvatilo 1941. godine da bi postali heroji, a neki bi rekli čak i spasioci Kine, prenosi CNN.

Ovi američki piloti, mehaničari i pomoćno osoblje postali su članovi Američke dobrovoljačke grupe (AVG), kasnije poznate kao "Leteći tigrovi".

Ratni avioni te grupe imali su na nosu naslikane čeljusti ajkule, zastrašujući simbol koji se i danas koristi na nekim američkim vojnim letelicama.

Ovaj simbolično opak izgled potvrđen je i u borbi. Pilotima AVG se pripisuje uništenje čak 497 japanskih aviona, dok su izgubili samo 73. Danas, uprkos rastućim tenzijama između SAD i Kine, ovi američki plaćenici i dalje se poštuju u Kini.

"Kina se uvek seća doprinosa i žrtve koje su joj pružili Sjedinjene Države i američki narod tokom Drugog svetskog rata", stoji u zapisu na memorijalnoj stranici "Letećih tigrova" na portalu državnih novina "People’s Daily Online".

Veza je toliko jaka da su ćerka i unuka osnivača "Letećih tigrova" među retkim Amerikancima pozvanim na vojnu paradu u Pekingu u sredu, kojom se obeležava kraj Drugog svetskog rata.

Formiranje "Letećih tigrova"

Krajem 1930-ih, Kinu su okupirale armije Japanskog carstva, a zemlja se borila da izdrži protiv bolje opremljenog i ujedinjenog neprijatelja. Japan je praktično bio bez protivnika u vazduhu, u stanju da bombarduje kineske gradove po sopstvenoj volji.

Vođa Čang Kaj Šek, koji je uspeo da donekle ujedini kineske ratne gospodare pod centralnom vlašću, kasnije je angažovao Amerikanca Klera Šenola, penzionisanog kapetana američke vojske, da formira vazduhoplovstvo.

Prema zvaničnom sajtu "Letećih tigrova", Šenol je najpre proveo nekoliko godina sastavljajući mrežu za uzbunu od vazdušnih napada i gradeći vojne aerodrome širom Kine. On je 1940. poslat je u Sjedinjene Države, koje su tada još bile neutralna strana, da pronađe pilote i avione koji bi mogli da brane Kinu od Japana.

Zahvaljujući dobrim vezama u administraciji američkog predsednika Frenklina Ruzvelta i budžetu kojim je Amerikancima mogao da ponudi čak tri puta veću platu nego što su mogli da zarade u američkoj vojsci, Šenol je uspeo da obezbedi pilote koji su mu bili potrebni.

Postignut je dogovor da se stotinu lovaca aviona "Curtiss P-40B", koji su bili namenjeni Velikoj Britaniji, umesto toga pošalju u Kinu.

U svojim memoarima, Šenol je zapisao da ovi avioni koje je dobio nisu imali moderan nišan. Njegovi piloti su, kako je napisao, "nišanili svojim mitraljezima kroz grubi, improvizovani nišan u obliku prstena i stuba, umesto kroz preciznije optičke nišane koje su koristili Vazduhoplovni korpus i Kraljevsko vazduhoplovstvo".

Ono što je ovim letelicama nedostajalo, Šenol je nadoknadio taktikom. Piloti AVG napadali bi obrušavanjem sa visine i otvarali vatru iz svojih teških mitraljeza na strukturno slabije, ali okretnije japanske avione. U niskim, uvijajućim i zaokretnim vazdušnim bitkama, "P-40" bi izgubio.

Šarolika grupa pilota

Piloti koje je Šenol regrutovao bili su daleko od onih najboljih. Ukupono 29 pilota, zajedno sa pomoćnim osobljem, otputovalo je u Kinu u jesen 1941. godine, prema podacima iz istorije američkog Ministarstva odbrane.

Neki su tek izašli iz pilotske škole, drugi su upravljali sporim hidroavionima ili su bili piloti transportnih letova za velike bombardere. Prijavili su se za avanturu na Dalekom istoku da bi zaradili mnogo novca ili jednostavno zato što im je bilo dosadno.

Možda najpoznatiji među "Letećim tigrovima", američki marinac Greg Bojington, oko koga je kasnije, sedamdesetih godina, snimljena TV serija "Crna ovca", pridružio se iz finansijskih razloga.

"Nakon bolnog razvoda i obaveza prema bivšoj supruzi i nekoliko male dece, uništio je svoj kreditni rejting i nagomilao znatne dugove, pa mu je Korpus marinaca naložio da svom komandantu svakog meseca podnosi izveštaj o tome kako troši platu na izmirivanje tih dugova", navodi se u istorijskom zapisu američkog Ministarstva odbrane o toj grupi.

Šenol je morao da nauči svoju raznoliku grupu kako da budu piloti lovaca i da se bore kao grupa, u suštini od nule. Obuka je bila rigorozna i smrtonosna. Tri pilota su poginula u samom početku u nesrećama.

Tokom jednog dana obuke, koji je postao poznat kao "Dan cirkusa", ​​osam letelica "P-40" je oštećeno jer su piloti preoštro sleteli ili je zemaljska posada prebrzo rulirala, što je izazvalo sudare.

Šenol je izrazio razočaranje prvom borbenom misijom svoje grupe protiv japanskih bombardera koji su napali bazu AVG u Kunmingu, Kina, 20. decembra 1941. Mislio je da su piloti izgubili disciplinu.

"Pokušali su sa gotovo nemogućim udarcima i kasnije su se složili da ih je samo sreća sprečila da se sudare jedni sa drugima ili da se međusobno obore", kaže se u istoriji Ministarstva odbrane.

Ipak, oborili su tri japanska bombardera, izgubivši samo jednog lovca koji je ostao bez goriva i srušio se.

Stvaranje legende

Nekoliko dana nakon Kunminga, piloti su raspoređeni u Rangun, glavni grad britanske kolonijalne Burme i vitalnu luku za snabdevanje koja je dopremala saveznički ratni materijal kineskim trupama suočenim sa japanskom vojskom.

Japanski bombarderi su dolazili na grad u talasima tokom 11 dana tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Leteći tigrovi su napravili rupe kroz japanske formacije i učvrstili svoju slavu.

"AVG je zvanično oborio 75 neprijateljskih aviona sa neodređenim brojem verovatnih obaranja", navodi se na veb stranici grupe. Gubici AVG bili su dva pilota i šest aviona. Leteći tigrovi su proveli ukupno 10 nedelja u Rangunu, nikada nisu imali više od 25 "P-40".

"Ova mala snaga susrela se sa ukupno hiljadu i nešto više japanskih aviona iznad južne Burme i Tajlanda. U 31 susretu uništili su 217 neprijateljskih aviona. Naši gubici u borbi bili su četiri pilota poginula u vazduhu, jedan poginuo tokom mitraljiranja i jedan zarobljen. Šesnaest P-40 je uništeno", napisao je Šenol u svojim memoarima.

Uprkos herojstvu "Letećih tigrova" u vazduhu, savezničke kopnene snage u Burmi nisu mogle da zadrže Japance. Rangun je pao u martu, a oni su se povukli na sever u unutrašnjost Burme.

Ali su kupili vitalno vreme za savezničke ratne napore, vezujući japanske avione koji su mogli biti korišćeni u Indiji ili negde drugde u Kini i Pacifiku.

Put do slave

Iako se vesti nisu brzo širile 1941-42, Sjedinjene Države, koje su se još oporavljale od razornog japanskog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, bile su željne heroja. A "Leteći tigrovi" su ispunjavali uslove.

Studio "Republic Pictures" je 1942. godine angažovao Džona Vejna za glavnu ulogu u filmu "Leteći tigrovi". Posteri za film prikazivali su "P-40" sa ajkulinim zubima kako ponire u napadu. U međuvremenu, sponzori AVG u Vašingtonu zamolili su kompaniju Volt Dizni da napravi logo.

Diznijevi umetnici su smislili "krilatog bengalskog tigra koji skače kroz stilizovani simbol 'V za pobedu'", kaže američka istorija. Logo nije uključivao kultna ajkulina usta koja se nalaze na avionima "Letećih tigrova".

Šenol je napisao da ajkulina usta nisu potekla od njegove grupe, već su kopirana sa britanskih lovaca "P-40" u Severnoj Africi, koji su ih zauzvrat mogli kopirati iz nemačkog Luftvafea.

"Kako je termin Leteći tigrovi izveden od P-40 sa ajkulinim nosom, nikada neću znati", napisao je.

Za koju zemlju da se bore?

Kada su SAD ušle u rat, američki vojni lideri su želeli da se "Leteći tigrovi" asimiluju u Vazduhoplovni korpus američke vojske.

Ali sami piloti su ili želeli da se vrate svojim prvobitnim službama, mnogi su došli iz Mornarice ili Marinskog korpusa ili su želeli da ostanu kao civilni izvođači radova kineske vlade, gde je plata bila mnogo bolja.

Većina je rekla Šenolu da će pre dati otkaz nego da urade ono što je Vašington želeo. Kada je vojska zapretila da će ih regrutovati kao redove ako se ne prijave dobrovoljno, oni koji su razmatrali da se prijave odustali su.

Šenol je postavljen za brigadnog generala u američkoj vojsci i složio se da "Leteći tigrovi" postanu američka vojna jedinica 4. jula 1942.

Iako su "Leteći tigrovi" nastavili da prave pustoš među Japancima u proleće 1942. napadajući kopnene ciljeve i avione od Kine do Burme i Vijetnama, bilo je jasno da oni broje svoje poslednje dane, prema američkoj vojnoj istoriji. "Leteći tigrovi" su izveli svoju poslednju misiju na dan kada će prestati da postoje, 4. jula.

Četiri "Leteća tigra" P-40 suočila su se sa 12 japanskih lovaca iznad Hengjanga u Kini. Amerikanci su oborili šest Japanaca bez sopstvenih gubitaka.

Doprinos koji nikada neće biti zaboravljen

Uprkos hladnim odnosima sa Vašingtonom poslednjih godina, veza koju su američki plaćenici uspostavili sa Kinom pre 80 godina ostaje neokaljana.

Postoji najmanje pola tuceta muzeja posvećenih ili koji sadrže izložbe o "Letećim tigrovima" u Kini, a oni su bili tema savremenih filmova i crtanih filmova.

Park nasleđa "Letećih tigrova" nalazi se na mestu starog aerodroma u Guilinu gde je Šenol nekada imao svoj komandni položaj u pećini.

U SAD, veb stranica muzeja Luizijane koji nosi Šenolovo ime sumira ono što se on nadao da će njegovo nasleđe biti na vrhu svoje glavne stranice, koristeći poslednje redove generalovih memoara:

"Najiskrenije se nadam da će znak Letećeg tigra ostati u vazduhu koliko god bude potreban i da će ga se uvek pamtiti na obe obale Pacifika kao simbol dva velika naroda koji rade na zajedničkom cilju u ratu i miru".

(Telegraf.rs)