EU prima nove članice, ali one ne bi imale puno pravo glasa? Evo kako izbeći novog Orbana u Briselu

Evropska unija bi mogla da primi nove zemlje u svoje članstvo, ali one ne bi imale puno pravo glasa, što se tumači kao potez koji bi mogao da učini lidere poput mađarskog premijera Viktora Orbana otvorenijim prema mogućnosti da Ukrajina postane deo bloka.

Predlog za promenu pravila članstva u EU je još u ranoj fazi i morao bi biti odobren od strane svih postojećih zemalja, navode trojica evropskih diplomata i jedan zvaničnik EU upoznat sa razgovorima, prenosi portal Politico.

Preporučujemo

Ideja je da nove članice dobiju puna prava tek kada EU reorganizuje način svog funkcionisanja kako bi pojedinačne zemlje mogle teže da stavljaju veto na politiku bloka.

Ovo je najnoviji pokušaj vlada koje podržavaju proširenje EU da ožive proces širenja, koji je trenutno blokiran od strane Budimpešte i još nekoliko prestonica zbog straha da bi mogao doneti neželjenu konkurenciju na lokalnim tržištima ili ugroziti bezbednosne interese. Evropska komisija, nordijske i baltičke zemlje, kao i zemlje centralne Evrope, tradicionalno su naklonjene proširenju.

EU je učinila proširenje strateškim prioritetom usred ekspanzionističke agende ruskog predsednika Vladimira Putina, iako pokušaj da se broj članica poveća sa sadašnjih 27 na čak 30 u narednoj deceniji otkriva unutrašnje podele unutar bloka.

"Buduće članice trebalo bi da se obavežu da odustanu od svog prava veta dok se ključne institucionalne reforme, kao što je uvođenje kvalifikovane većine u većini oblasti politike, ne sprovedu", rekao je Anton Hofrajter, predsednik Odbora nemačkog Bundestaga za evropska pitanja.

"Proširenje ne sme biti usporeno zbog pojedinačnih članica EU koje blokiraju reforme", dodao je on.

Ova inicijativa omogućila bi zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge benefite članstva u EU, ali bez prava veta, što su vlade EU oduvek smatrale ultimativnim sredstvom da spreče politike EU koje im se ne dopadaju.

Razmišljanje iza ovog predloga, koji se neformalno razmatra među zemljama EU i Komisijom, prema istim diplomatama i zvaničnicima, jeste da bi uključivanje novih zemalja bez prava veta, barem na početku članstva, omogućilo da se pridruže pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za temeljnom izmenom osnovnih ugovora EU, što nekoliko vlada smatra neprihvatljivim.

Ranije su lideri EU insistirali da je takva revizija potrebna pre nego što blok može da primi nove članice poput Ukrajine, ističući rizik od povećanja zastoja u Briselu. Međutim, pokušaji da se ukine pravo veta i za postojeće članice EU naišli su na čvrsto protivljenje, ne samo Mađarske, već i Francuske i Holandije.

Rastuća frustracija

"Plan da se nove članice pridruže bez punog prava glasa osigurao bi da ostanemo sposobni da delujemo čak i u proširenoj EU. Iz razgovora sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, dobijam jasne signale da se ovaj pristup smatra konstruktivnim i održivim. Zahtev da se novim zemljama ne dozvoli pridruživanje dok EU ne reformiše način na koji funkcioniše rizikuje da blok bude u mogućnosti da zaustavi proširenje kroz zadnja vrata", rekao je Hofrajter.

Ovaj pritisak se poklapa sa rastućom frustracijom u državama kandidatima iz istočne Evrope i Zapadnog Balkana koje su preduzele dalekosežne unutrašnje reforme, ali nisu bliže članstvu godinama nakon podnošenja zahteva. U slučaju Crne Gore, pregovori o pridruživanju EU počeli su 2012. godine.

"Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je Hrvatska pre više od 10 godina, a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo", rekao je crnogorski predsednik Jakov Milatović i dodao:

"Zato verujem da je sada vreme da se proces oživi, da se malo oživi i ideja EU kao kluba koji i dalje ima težinu prema njoj".

Zamenik premijera Ukrajine, Taras Kačka, ponovio je te zabrinutosti, pozivajući na "kreativna" rešenja za deblokiranje proširenja EU. Kandidatura Kijeva za pridruživanje EU trenutno je zaustavljena vetom Mađarske.

"Čekanje nije opcija", rekao je Kačka i nastavio:

"Dakle, ono što nam je potrebno jeste da imamo rešenje ovde i sada. Ovo je važno za Ukrajinu, ali i za Evropsku uniju... Mislim da, dok Rusija testira evropsku bezbednost dronovima, isto čini potkopavanjem jedinstva Evropske unije".

Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila proširenje u centar svoje strateške agende, naglašavajući potencijalno članstvo Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, zemlje EU su se do sada opirale naporima da se ubrza proces.

Ranije ovog meseca, zemlje EU su odbile pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, da nastavi sa proširenjem.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, sastaće se sa evropskim liderima u sredu u Londonu na samitu "Berlinskog procesa" usmerenom na jačanje integracije među tim zemljama kao prethodnicu proširenja EU.

Uoči predstojeće procene Komisije o stanju pregovora o proširenju sa različitim zemljama kandidatima, takozvanog paketa proširenja, jedan od diplomata EU je predložio da Komisija takođe pokuša da ubrza proces proširenja tako što će napredovati u pregovorima bez traženja formalnog odobrenja svih 27 zemalja EU u svakoj prilici. To bi takođe izbeglo davanje Orbanu prava veta u svakoj fazi pregovora.

Ključno je napomenuti da će Komisija, kao deo paketa proširenja, takođe izneti predlog za unutrašnje reforme EU kako bi se blok pripremio za prijem novih članica.

Ekspanzionistička Rusija

Odvojeno, rani nacrt zaključaka za okupljanje lidera EU u Briselu ne spominje proširenje na negodovanje zemalja koje se zalažu za proširenje. Članstvo u Evropskoj uniji se često navodi kao ključno geopolitičko sredstvo bloka protiv agresivne Rusije.

Buduće članstvo u EU bilo je ključno pitanje na nedavnim izborima u Moldaviji, na kojima je pobedila proevropska predsednica Maja Sandu, dok je članstvo u EU bilo ključna motivacija za Ukrajinu još od protesta na Majdanu 2014. godine protiv ruske vlasti.

"Ukrajinci se svakodnevno bore već tri i po godine da Rusiju drže podalje od Evrope“, rekla je Marta Kos, komesarka EU za proširenje.

"U Moldaviji je kredibilitet perspektive EU bio presudan. Uverena sam da države članice neće ugroziti ovo", dodala je ona.

Međutim, uprkos pritisku iz Brisela, lideri EU koji se suočavaju sa rastućom podrškom krajnje desničarskim strankama kod kuće, izgleda da ne žure da pokrenu širenje bloka na 30 članica i više.

Na konferenciji u julu, nemački kancelar Fridrih Merc je dobacio da ne očekuje da će se Ukrajina pridružiti EU u roku predstojećeg sedmogodišnjeg budžeta, koji traje do 2034.

Članstvo Ukrajine „verovatno ne bi imalo nikakav neposredni uticaj na srednjoročnu finansijsku perspektivu Evropske unije“, rekla je tada Merc.

(Telegraf.rs)