Ilhan Sajgili, Ambasador Turske: "Ne radimo na destabilizaciji Balkana već na izgradnji mira i blagostanja"

"Naša polazna tačka u odnosima sa Balkanom oličena je u konceptu vlasništva nad regionom, takozvanog 'regional ownership'. Posmatramo naše odnose u svetlu tog principa i ne radimo na destabilizaiji Balkana već na izgradnji mira i blagostanja", kaže u ntervjuu za Telegraf.rs Ilhan Sajgili, ambasador Turske u Srbiji i nastavlja:

"Takođe, Turska je vrlo posvećena radu na nastavku dijaloga Beograda i Prištine i na jačanju saradnje u okviru bilateralnih, ali i mulilateralnih platformi kao što je Balkanska mirovna platforma".

Preporučujemo

• Kako komentarišete odnose između Turske i Srbije u svetlu najnovijih dešavanja, tj. slanja dronova privremenim institucijama u Prištini?

"Kao što vam je poznato naš predsednik Redžep Tajip Erdogan je bio u poseti Srbiji 2024. godine, isto tako naš ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je u maju ove godine posetio Srbiju, a s druge strane ministar spoljnih poslova Srbije gospodin Đurić je bio na četrtom po redu diplomatskom forumu u Antaliji kao i na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Balkanske mirovne platforme održane u Istanbulu".

Istakao bih da opseg, sadržaj i vid naše bilateralne saradnje sa Kosovom ne targetira bilo koju treću stranu niti joj preti. Nećemo dopustiti da teme vezane za Kosovo oko kojih se ne slažemo, a kojih ima, bace senku na odličnu saradnju koju naša zemlja ima sa Srbijom. Smatrajući da nije korisno fokusirati se na nesporazume već na pozitivnu agendu i na različite domene saradnje, nastavljamo da delujemo u tom pravcu. Spremni smo da sarađujemo sa Srbijom na svim poljima, uključujući i polje odbrambene industrije".

Ostvarena je i velika turistička razmena poslednjih godina

• Da li po Vama politička saradnja i bliateralni odnosi Ankare i Beograda mogu da se ojačaju? Već godinama je Turska u vrhu liste zemalja koje srpski turisti najviše posećuju...

"Rastojanje koje su Turska i Srbija prešli u bilateralnim odnosima u poslednjih 10 godina može se okarakterisati kao uspešna priča. Kao što naši predsednici kažu, mi sada prolazimo kroz zlatno doba naših odnosa. Naravno, svi odnosi beleže uspone i padove, tako i naši. Kao što predsednik Vučić često govori, i o temama oko kojih se ne slažemo možemo pregovarati na najvišem nivou, što, rekao bih, ukazuje na zrelost i prisustvo uzajamnog poštovanja u našim odnosima.

Sa srpske strane, samom posetom ministra Đurića, odnosno posetom na najvišem nivo Balkanskoj mirovnoj platformi, koja je održana u organizaciji Turske, ukazuje na to interesovanje da se unaprede odnosi. Ostvarena je i velika turistička razmena poslednjih godina. Pre pet godina Srbiju je posetilo 25.000 posetilaca iz Turske, a prošle godine ih je bilo preko 230.000. Tako da su turisti iz Turske najbrojnijih od svih stranih turista koji posećuju Srbiju. I očekujemo da će ta cifra ove godine biti premašena i da će biti postignut novi rekord.

Taj rast možemo da primetimo i kada je reč o srpskim turistima koji posećuju Tursku. Tako je 2020. godine 129.000 turista iz Srbije posetilo Tursku, a prošle godine ih je bilo 350.000. Turska je druga destinacija koju po masovnosti posećuju srpski turisti. Na liniji Beograd Istanbul 2020. godıne imali smo 25 redovnih letova nedeljno. A ove godine broj redovnih letova iz Beograda, Kraljeva i Niša za Istanbul, Ankaru i Izmir dostigao 66 nedeljno.

Postoje dva faktora koja su doprinela tome. S jedne strane to je politička volja naših lidera, a s druge nastojanje naroda da se zbliži".

Foto: Nikola Tomić

• Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle godine je izjavio da turske firme u Srbiji zapošljavaju 9.600 radnika i da imaju prihod veći od milijardu dolara. Koje su to oblasti najnteresantnij turskim investitorima i zbog čega?

"Spoljnotrgovinska razmena između Turske i Srbije prošle godina je dostigla svoj rekord dostigavši tri milijarde dolara. U Srbiji trenuto aktivno posluje 1.250 turskih kompanija i to je rekord. Mi kroz turske investicije i poslovanje turskih firmi zapošljavamo preko 10.000 radnika. Što se tiče turskih investicija ulaganja u Srbiju pre 13 godina to je bilo 1 milion dolara, a to je povećano 530 puta i sad iznosi 530 miliona dolara.

Spomenuo sam rekord koji smo ostvarili u trgovinskoj razmeni i želim da istaknem da su dva faktora zaslužna za to. Prvi je sporazum o slobodnoj trgovini koji je uklonio carinske prepreke i koji je potpisan 2009. godine, a što se tiče drugog to su već spomenute investicije koje su u velikoj meri uvećane u odnosu na raniji period".

Srbija poseduje veoma važan i dobar strateški položaj

Naše firme uglavnom posluju u sektoru tekstilne industrije, proizvodnje rezervnih delova za autoindustriju, izvođenja radova u građevinarstvu, maloprodaje i veleprodaje, bankarstva i turizma. Ako se pitate zbog čega Turska toliko ulaže u Srbiju, to se može objasniti time što Srbija poseduje vema važan i dobar strateški položaj. Nalazi se blizu Evropske unije i predstavlja svojevrsna vrata ka Evropi. Zbog tog strateškog položaja je izuzetno dobro da se ovde napravi centar odakle bi se naši proizvodi slali dalje ka Evropi.

Moram istaći da postoji i veliko ulaganje u Srbiji u infrastrukturu što otvara mogućnost za učešće i rad turskih firmi, a takođe postoje i veliki podsticaji za ulaganje. Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava da roba lako dođe na ovo tržište. Cena radne snage je vrlo konkurentna u Srbiji, jeste da je porasla poslednjih godina, ali ovo podneblje je i dalje povoljno za zapošljavanje radne snage.

Kao što znate svet se nalazi na svojevrsnoj prekretnici, dešava se transformacija u digitalnom smislu i Srbija je država sa veoma razvijenom informatičkom industrijom i industrijom novih informacionih tehnologija, tako da je nama u stvari cilj da stvorimo sinergiju kroz koju bi Srbija i Turska imale koristi u ostvarivanju rezultata u ovoj oblasti.

Naglasio bih i EXPO 2027 koji organizuje Srbija kao jedan važan projekat koji će otvoriti brojne mogućnosi ne samo u Srbiji već i u zemljama u regionu i mi ćemo se učestvovati na EXPO na način kako dolikuje našem prijateljstvu sa Srbijom".

• Raška oblast u Srbiji gde živi veliki broj muslimana tradicionalno je jedna od najbližih Turskoj. Istovremeno to je jedna od najslabije razvijenih oblasti u Srbiji. Da li su u planu nove investicije iz Turske u ovom regionu?

"Turska odgovara na pozive muslimanskih zajednica iz svih krajeva sveta i, svesna svojih odgovornosti i u koordinaciji sa vladama zemalja u kojima te zajednice postoje, uvek se trudi da odgovori na njihova očekivanja. Što se tiče Raške oblasti, koju mi istorijski nazivamo Sandžak, ona je posebno važna za naše odnose sa Srbijom i mi je vidimo kao most prijateljstva između naše dve zemlje. U regionu Sandžaka u kojem živi brojna muslimanska zajednica sprovodimo različite projekte na polju ekonomskog razvoja, razvoja infrastrukture i podrške lokalnom preduzetništvu. Posebno bih želeo da istaknem da politika koju naša zemlja sprovodi u ovoj oblasti ni na koji način ne podrazumeva nečije favorizovanje.

Recimo, kroz aktivnosti državne agencije TIKA (Turska agencija za saradnju i koordinaciju, prim. aut) sprovodimo brojne projekte koji su usmereni na pružanje podrške različitim sektorima kroz nabavku opreme. Vodimo razne projekte koji se tiču obnove kulturno-istorijskog nasleđa, podrške poljoprivredi i stočarstvu (nabavka staklenika, opreme ze mužu itd.), obnove škola, nabavke ambulantnih vozila, kao i poboljšanja položaja ranjivih grupa kao što su žene i mladi.

Da ne bude zabune, TIKA ne realizuje projekte samo u Sandžaku već radi na području cele Srbije. TIKA radi na principu unapređenja života ljudi, a ne pojedinih oblasti. I što se više ljudi obuhvati akcijama to se projekti smatraju uspešnijim. TIKA postoji u Srbiji od 2010. godine i sada je realizovala oko 400 projekata od kojih je samo 119 realizovano u Sandžaku. Za agenciju TIKA su prioret humanitarni projekti i projekti usmereni na ekonomski razvoj".

• Da li imate podatak koliko turskih državljana živi u Srbiji, kakav je njihov položaj i da li su zadovoljni? Videli smo poslednjih nedelja porast napetosti u odnosima između Turske i Crne Gore, posle incidenata u Podogorici. Da li je tako nešto moguće da se dogodi u Srbiji?

"Prema podacima kojima rapsolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, 5.377 turskih državljana trenutno ima boravak u Srbiji. Zbog nepostojanja viznog režima, dosta Turaka dolazi i posećuje Srbiju po različitim osnovama. Neki od njih ostvaruju privremeni boravak ovde i zbog toga ne mogu da preciziram koliko tačno turskih državljana živi ovde, ali uzimajući u obzir one koji kratkotočno ostaju ima ih oko 10.000.

Naše konzularno odeljenje intenzivno radi, ali skoro su zanemarljivi i gotovo da nema pritužbi turskih državljana na rad srpskih organa ili na srpske državljane. Ukratko, naši državljani se ovde osećaju dobro i ne osećaju se nepoželjnima. Srbija je mnogo lepa zemlja i ja sam oduševljen Beogradom pre svega. Svi moji prijatelji koji su došli da me posete ovde vratili su se sa pozitivnim utiscima. To što se dogodilo u Crnoj Gori doživljavamo kao lošu sreću i pojedinačni događaj. Tamo je, rekao bih, došlo i do greške i nesporazuma u komunikaciji, jer postoji neusaglašenost onoga što se dogodilo i kako je to predstavljeno u štampi. Mislim da se taj događaj nije odrazio na Srbiju niti da će se odraziti".

SRBIJA JE MNOGO LEPA ZEMLJA, ODUŠEVLJEN SAM BEOGRADOM

* Kako komentarišete saradnju naše dve zemlje u oblasti kulture, šta je tu dosad urađeno, a šta sve može još da se uradi?

"Prijateljstvo između Turske i Srbije nije novo, ono je duboko ukorenjeno u prošlost. Kada posmatramo naš humor, zatim jezik, kuhinju, možemo videti mnogo toga sličnog. Često u prolazu sretnem mlade koji govore turski i pitam ih gde ste naučili jezik, a oni mi kažu uz serije. Što se tiče serija, Turska je posle Sjedinjenih Američkih Država druga zemlja u svetu po plasmanu svojih serija. Naše serije se gledaju u 200 zemalja i gleda ih više od 750 miliona ljudi širom sveta. Gledanost je ogromna, a te serije dosta utiču i na turizam. Ljudi vide predele ili neke znamenitosti pa požele da otputuju i vide ta mesta uživo.

Još jedna posledica popularnosti serija je interesovanje za učenje turskog jezika. U Institutu Junus Emre, kao i u organizaciji Kancelarije savetnika za obrazovanje do sada smo imali preko 9.000 polaznika koji su učili turski. Takođe imamo i Fondaciju Marif, koja je u Srbiji otvorila pet škola, već sam spomenuo projekte koje organizuje TIKA, a smatram da su i turske i srpske aviokompanije na čelu sa Turkiš erlajnsom i Er Srbijom takođe doprinele jačanju veza između naših dveju zemalja.

Jedan od pokazatelja koliko posedujemo duboko ukorenjenu zajedničku istoriju i kulturu življenja pokazuje i više hiljada zajedničkih reči, koje nisu nužno turskog ili srpskog porekla, neke su arapskog, persijskog ili ruskog, ali mi ih podjednako kao i ljudi u Srbiji koristimo u svakodnevnom životu. Diplomata sam i samim tim sam veći deo života proveo u različitim zemljama i kada ispričam neku šalu ili anegdotu ovdašnji ljudi se smeju, kao i ja kada oni meni ispričaju nešto smešno. To dodatno pokazuje koliko smo bliski po mentalitetu".

I Turskoj i Srbiji strateški cilj Evropska unija

• Da li nas istorija spaja ili razdvaja i da li je zajednička budućnost Srbije i Turske u Evropskoj uniji?

"Rekao bih da smo mi ti koji treba da odluče koliko će i u kojoj meri istorija uticati na našu sadašnjost ili budućnost. Mi kao Turska, kao što sam na početku rekao, želimo da se fokusiramo na pozitivnu agendu kada su u pitanju odnosi sa Srbijom. Iskreno govoreći, ono što mi vidimo jeste postojanje političke volje na najvišem nivou na obe strane. Turska je isto kao i Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Obema zemljama je to strateški cilj. Tokom posete Srbiji ministra spoljnih poslova Hakana Fidana u maju postignut je dogovor oko razmene iskustva i saradnje na polju procesa priključenja Evropskoj uniji. I mi ovde u ambasadi vrlo pomno pratimo dešavanja i sve poteškoće koje Srbija ima na tom putu ka Evropi. Taj teški proces nama nije stran jer prolazimo kroz njega.

Vidimo da je Evropskoj uniji potreban jači strateški ugao gledanja. Trebalo bi da uvidi da bi članstvo Turske i Srbije u Evropskoj uniji znatno ojačalo EU ne samo regionalno već i na globalnom nivou. S druge strane, jedan od principa u koji verujemo jeste regionalno vlasništvo. Pod tim podrazumevamo da zemlje regiona imaju vlasništvo nad procesima u regionu u kome žive i odgovorost da ih rešavaju. Mi smo države sa ukorenjenim vrednostima i jakim tradicijama koje nas vode na našem putu ka budućnosti. U svetlu te perspektive, možemo reći da, i bez dodatne poluge oličene u Evropskoji uniji, postoji bezbroj činilaca koji nas spajaju".

Simpatično je rivalstvo Jokića i Šenguna

• Poslednjih godina sportski rivlaitet Srbije i Turske, pre svega u košarci je na vrhuncu. Ko je bolji, Alperen Šengun ili Nikola Jokić?

"Od rivalstva je mnogo važnije da su i jedna i druga zemlja uspele da iznedre tako kvalitetne igrače na svetskoj košarkaškoj sceni. Mi sa velikim uživanjem pratimo igru obojice košarkaša. Jokić je izvanredan igrač i ne može se poreći da je na samom vrhu svetske košarke. S druge strane, mi se ponosimo Alperenom Šengunom. Mlad je, talentovan, iz godine u godinu sve je bolji. Nedavno je u NBA ligi postigao 5.000-ti poen u karijeri. Najvažnije je da se igra dobra i kvalitetna košarka gde će postojati to simpatično rivalstvo".

Ali fudbal je ipak, najvažnija sporedna stvar na svetu...

• Ali fudbal je ipak, najvažnija sporedna stvar na svetu...

"Vatreni sam navijač Fenerbahčea i ovde u ambasadi imamo navijače Galatasaraja pa je to jedna slatka konkurencija. Zajedno gledamo utakmice i baš pre neko veče bio je derbi, ne mogu reći da sam bio zadovoljan rezultatom budući da je bilo nerešeno. Nažalost, davnih dana, pre 11 godina, bili smo šampioni i ovaj dres sa potpisima igrača je poklon od tog tima. A pored je dres šampionskog tima u paraolimpijskom streljaštvu koji sam dobio kada sam bio generalni konzul u Frankfurtu 2010. godine. Oba dresa su mi vrlo važna".

Najviše mi nedostaje doner iz ankare

• Šta vam ovde u Srbiji najviše nedostaje iz Turske? Jesu li ćevapi, mantije i ratluk bolji u novom Pazaru ili u Istanbulu?

"Najviše mi nedostaje doner iz restorana Mutlu u Ankari. To je skromno mesto, ništa posebno, ali imaju najbolji doner. Sva sreća uskoro idem u Ankaru pa ću tu svoju želju zadovoljiti. Na drugo pitanje odgovoriću diplomatski: nikoga ne bih izdvajao, i jedni i drugi prave dobre  specijalitete. Isto tako, ono što se ovde zove ćevap nije isto kao naš ćevap. Znači, ovdašnji ćevap je nešto kao naše ćufte iz Inegola, ali se razlikuje po sastavu. Zbog toga što su nam ćevapi različiti, ne možemo da ih poredimo".

(Telegraf.rs)