Koja je prava cena rata u Ukrajini koji je ušao u 5. godinu? Stravične posledice 1.461 dana sukoba

U ranim jutarnjim satima 24. februara pre četiri godine, ruski tenkovi su probili ukrajinsku granicu i krenuli ka Kijevu dok su krstareće rakete pogađale ciljeve širom Ukrajine.

Ovim munjevitim napadom na suseda, Vladimir Putin započeo je najkrvaviji rat u Evropi od 1945. godine. Njegov plan bio je da zauzme prestonicu i svrgne predsednika Volodimira Zelenskog trećeg dana ofanzive, pre nego što osvoji ostatak Ukrajine, prenosi britanski The Telegraph.

Ipak, Putinov napad se ubrzo pretvorio u fijasko. Umesto brze pobede, "specijalna vojna operacija" pretvorila se u rat iscrpljivanja, koji traje duže od Velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza protiv nacista i sada se približava trajanju Prvog svetskog rata.

Ako se početak sukoba datira u mart 2014. godine, kada je Putin anektirao Krim pre nego što je izvršio invaziju na istočnu Ukrajinu, to bi bio najduži neprekidni konflikt u Evropi još od Napoleonovih ratova 1803–1815.

Danas je vlada predsednika Zelenskog odolela svakoj granati, metku i raketi i uspela da zadrži oko 80 odsto teritorije Ukrajine, dok se ostatak zemlje nalazi pod brutalnom ruskom okupacijom. Na četvrtu godišnjicu rata monumentalna cena Putinove borbe da pokori svog suseda može se izračunati na sledeći način:

Nijedan evropski rat od 1945. godine ne može se porediti sa danakom koji je uzela ova ofanziva. Rat manevara iz 2022. godine, kada je Putin najpre zauzeo 40 odsto Ukrajine, samo da bi bio potisnut sa oko polovine te teritorije, usledio je krvavi i u velikoj meri statični sukob duž linije fronta duge oko 1.200 kilometara.

Oko 325.000 ruskih vojnika poginulo je u Ukrajini između februara 2022. i decembra 2025. godine, dok je još 875.000 ranjeno ili se vode kao nestali, čime se ukupni gubici napadača penju na oko 1,2 miliona, prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), vašingtonskog istraživačkog centra.

"Ovi brojevi su izuzetni. Nijedna velika sila nije pretrpela ni približno ovakav broj žrtava ili poginulih u bilo kom ratu od Drugog svetskog rata", navodi CSIS.

Ukrajina je platila strašnu cenu braneći svoju teritoriju: pretrpela je između 500.000 i 600.000 vojnih gubitaka, uključujući do 140.000 poginulih, prema podacima CSIS (ove brojke su osporene u Kijevu, Zelenski je ranije ovog meseca rekao da broj poginulih ukrajinskih vojnika iznosi 55.000).

Oko 15.000 ukrajinskih civila takođe je ubijeno, prema podacima Posmatračke misije Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Gde god su Rusi potisnuti, iza sebe su ostavili razorenu pustoš ispunjenu dokazima o zločinima, uključujući masovne grobnice u kijevskim predgrađima Buča i Irpinj. Ukrajinska vlada je sastavila spisak od 19.500 nestale dece, za koju se veruje da ih je Rusija otela.

Ekonomski troškovi

Amerika i njeni saveznici odgovorili su na invaziju uvođenjem kaznenih sankcija Rusiji, usmerenih na izvoz energenata te zemlje. Evropske zemlje su smanjile kupovinu ruskog gasa, ograničile cenu njene nafte i zamrznule svu imovinu Kremlja koja se nalazila u njihovim bankama.

Ukupno, ove mere su lišile Putina najmanje 450 milijardi dolara od februara 2022. godine, što obuhvata 154 milijarde dolara izgubljenih poreskih prihoda i 285 milijardi dolara zamrznute državne imovine, prema objavljenoj proceni Ministarstva spoljnih poslova.

Putin je pokrio troškove svoje invazije udvostručivši ruski vojni budžet od 2022. godine, koji je prošle godine premašio 260 milijardi dolara, skoro polovinu svih vladinih rashoda i punih 10 procenata BDP, prema podacima koje je objavila nemačka spoljna obaveštajna agencija BND.

Ova investicija je podstakla naglo širenje ruske industrije oružja, omogućavajući ekonomiji da prkosi sankcijama i izbegne recesiju. Međutim, sektori van vojne industrije su ozbiljno pritisnuti, pa čak je i ogromna kejnzijanska injekcija državne potrošnje dovela do toga da se BDP Rusije poveća za samo 1 odsto u 2025. godini.

U Ukrajini, okupacija 20 odsto zemlje i stalni napadi dronovima i raketama na njene gradove i industrije izazvali su ogromnu ekonomsku cenu. Ukupni BDP je pao za skoro četvrtinu samo tokom 2022. godine, prema podacima Svetske banke. Od tada se ekonomija oporavila, čemu su doprineli veći rashodi za odbranu i uspeh Ukrajine u ponovnom otvaranju izvoznih ruta preko Crnog mora. Ali sa oko 190 milijardi dolara, ukrajinski BDP ostaje 5 odsto ispod nivoa pre invazije.

Ruske snage su praktično uništile gradove poput Mariupolja, dok gotovo svakodnevno napadaju Kijev. Do sada bi ukupan račun za sanaciju štete i obnovu Ukrajine iznosio 588 milijardi dolara, prema podacima UN.

Troškovi za životnu sredinu

Ukrajinska linija fronta useca 1.287 kilometara nenastanjive pustoši širom zemlje. Područje od najmanje 16 kilometara sa obe strane rovova i zemunica dva neprijatelja poznato je kao "mrtva zona", gde se ništa i niko ne može bezbedno kretati iz straha od napada dronova. Dalje iza linije fronta, minska polja i neeksplodirana municija prekrivaju ogromna područja.

Ukupno je oko 14.000 kvadratnih kilometara Ukrajine kontaminirano smrtonosnim ostacima rata, prema podacima Ujedinjenih nacija, područje veće od polovine veličine Ujedinjenog Kraljevstva. Razminiranje i obezbeđivanje ovog ogromnog prostranstva, uključujući i ono što se nekada smatralo jednim od najproduktivnijih poljoprivrednih zemljišta u Evropi, biće posao koji će trajati decenijama. UN su već dokumentovale 800 slučajeva smrti ili ranjavanja Ukrajinaca neeksplodiranom municijom.

Rusija je takođe odlučila da namerno pljačka regione Ukrajine. Godine 2023, eksplozija je uništila branu Kahovka, koju su tada držale ruske snage, poplavivši donji tok reke Dnjepar i proteravši hiljade ljudi iz svojih domova.

Pored toga, rusko zauzimanje nuklearne elektrane Zaporožje 2022. godine, najveće u Evropi, sa šest reaktora, trajno je povećalo rizik od katastrofalne nuklearne nesreće.

Politička cena

Putin je poslednje četiri godine proveo održavajući narodnu podršku svom režimu postajući još represivniji i autoritarniji. Uprkos tome, suočio se sa pobunom plaćenika iz Vagnerove grupe u junu 2023. godine, kada su se probili ka Moskvi, došavši na 90 minuta vožnje od Kremlja pre nego što je dogovor u poslednjem trenutku zaustavio njihov napredak.

Dva meseca kasnije, Jevgenij Prigožin, vodeći pobunjenik, poginuo je kada je bomba uništila njegov privatni avion u vazduhu severno od Moskve. U februaru 2024. godine, lider opozicije Aleksej Navaljni ubijen je u zatvoru. Ovim brutalnim metodama, Putin je blokirao svaki put za oružanu pobunu ili mirno neslaganje.

Zelenski je, u međuvremenu, bio primoran da odloži predsedničke izbore koji su trebali biti održani 2024. godine. Takođe se našao u situaciji sa Amerikom Donalda Trampa, koja je prestala da pruža finansijsku podršku Ukrajini i prodaje oružje samo pod komercijalnim uslovima.

Srećom po Zelenskog, EU je nadoknadila ovaj gubitak tako što je u decembru 2025. godine pristala da Ukrajini obezbedi 90 milijardi evra, rezervišući dve trećine ovog iznosa za kupovinu oružja.

Kako se Amerika povlačila, tako je Evropa istupila napred da pokrije skoro sve troškove podrške ukrajinskoj borbi. I, svakog dana, ljudska i finansijska cena otpora Putinovoj agresiji nastavlja da raste.

(Telegraf.rs)