Ipak ukinuta smrtna kazna čoveku koji nikoga nije ubio: Neverovatan kraj neverovatnog pravnog slučaja!

Guvernerka Alabame,epublikanka Kej Ivi, u utorak je ukinula smrtnu kaznu 75-godišnjem muškarcu koji, prema sopstvenom priznanju vlade, nikada nije nikoga ubio.

Čarls "Soni" Barton, saučesnik u pljački iz 1991. koja je završila smrtonosnim pucnjem, trebalo je da bude pogubljen metodom azotne hipoksije u četvrtak. Ivi je njegovu kaznu smanjila na doživotni zatvor bez prava na pomilovanje, što je tek drugi put od kako je na funkciji od 2017. da je nekome ukinula smrtnu kaznu.

Da je pogubljenje izvršeno, Barton bi se suočio sa strožom kaznom nego čovek koji je zapravo pucao na žrtvu. Šest od osam živih porotnika napisalo je pisma Ivijevoj, navodeći da nemaju protivljenje da se ukine smrtna kazna Bartonu, dok su troje posebno zatražili da mu se kazna smanji. I ćerka žrtve zamolila je guvernerku za milost.

Barton, koji se izvinio zbog svoje uloge u zločinu, trenutno je lošeg zdravstvenog stanja. Koristi invalidska kolica i nosi zaštitnu kacigu zbog čestih padova.

"Ne mogu, u dobroj savesti, pristupiti izvršenju egzekucije Bartona pod tako različitim okolnostima. Verujem da bi bilo nepravedno da jedan učesnik ovog zločina bude pogubljen dok učesnik koji je povukao okidač nije", rekla je Ivi, koja je dozvolila više od 25 izvršenja smrtnih kazni, u saopštenju.

Kao i većina ljudi osuđenih na smrt, Barton je bio izložen ekstremnom nasilju pre nego što je počinio zločin zbog kojeg je završio na smrtnoj kazni.

Barton je rođen u Montgomeriju, Alabama, 1950. godine, a njegovi roditelji su se rano razveli. Otišao je da živi sa ocem, koji ga je "stalno zlostavljao", rekla je mlađa sestra Šila Ford u videu pripremljenom za zahtev za pomilovanje. Nakon posebno brutalnog prebijanja, Barton se tri dana krio u ormaru, dodala je Ford. Barton je počeo samostalno da živi sa 15 godina, a veći deo života proveo je naizmenično u zatvoru i na slobodi. Dok je bio u zatvoru zbog presude nevezane za pljačku koja ga je odvela na smrtnu kaznu, njegova supruga i njena prijateljica su ubijene nožem.

Tokom leta 1991, Barton, još četvorica muškaraca i 16-godišnji dečak opljačkali su AutoZone u Taladegi. Nakon što je Barton izašao iz prodavnice, jedan od muškaraca, Derik DeBrus, ubio je čoveka po imenu Dag Betl.

Prema državnom zakonu o tzv. ubistvu u toku izvršenja krivičnog dela, svako ko učestvuje u krivičnom delu - poput pljačke - koja dovede do smrti, može biti krivično odgovoran za tu smrt, bez obzira na nameru ili učešće u ubistvu. Gotovo sve države, kao i savezna vlada, primenjuju pravilo o ubistvu u toku krivičnog dela, a 21 država, uključujući Alabamu, dozvoljava da za takvo delo bude dosuđena smrtna kazna.

Svi učesnici pljačke optuženi su za teško ubistvo, mada su četvorica sklopila nagodbu da izbegnu smrtnu kaznu. Samo Barton i DeBrus su osuđeni na smrt. Tokom suđenja, tužioci su tvrdili da je DeBrus povukao okidač, ali da je Barton bio vođa zavere. Kasnije je apelacioni sud utvrdio da DeBrus nije imao efikasnog advokata na suđenju i preinačio mu ke kaznu u doživotni zatvor bez prava na pomilovanje. Umro je u zatvoru 2020.

Barton je izneo dokaze da je i njemu suđenje bilo nepravedno.

U Alabami, osuda za ubistvo u toku krivičnog dela može se kažnjavati smrtnom kaznom samo ako je optuženi "imao nameru da ubije". Tužioci nikada nisu dokazali da je Barton planirao da ubije bilo koga. Umesto toga, tvrdili su da je kao saučesnik u pljački jednako kriv po zakonu - što je pogrešno tumačenje zakona koje Bartonov advokat nije ispravio.

Tokom faze izricanja kazne, Barton je želeo da pozove dvojicu svojih saučesnika kao svedoke. Njegov advokat je odbio, ali je sudija naredio da se pozovu. U pokušaju da pomognu Bartonu, oni su svedočili da ga ne poznaju, što je lako opovrgnuto.

"To je, naravno, razbesnelo porotu i verovatno je značajno doprinelo njegovoj smrtnoj kazni", rekao je federalni javni branilac Met Šulc, koji zastupa Bartona od 2008, u intervjuu.

Uprkos dugom procesu žalbi u slučajevima kaznenog postupka za izvršenje smrtne kazne, proceduralne prepreke čine izuzetno teškim mogućnost ispravljanja problema sa suđenjem. "Ovaj slučaj je tipičan primer za korišćenje izvršne mogućnosti pomilovanja", napisao je Šulc u peticiji za pomilovanje. "To je slučaj koji je, slično kao nekoliko drugih iz drugih država, promakao kroz pukotine sistema."

Ljudi osuđeni na smrt pod sličnim okolnostima kao Barton često su dobijali pomilovanje, čak i od guvernera koji redovno dozvoljavaju izvršenja najteže kazne. U najnovijem slučaju, guverner Oklahome Kevin Stit je u novembru ukinuo smrtnu kaznu Tremanu Vudu, koji je bio na ivici pogubljenja zbog smrti muškarca tokom neuspele pljačke - iako je njegov stariji brat, koji je priznao ubistvo, dobio doživotni zatvor.

U decembru, Tori Betl, ćerka žrtve, napisala je članak protiv egzekucije Bartona: "Moje protivljenje ovom pogubljenju nije izdaja mog oca. To je potvrda vrednosti po kojima je živeo i koje sam pokušala da usadim svojoj deci", napisala je. "Pravda se meri našom posvećenošću istini i spremnošću da pokažemo milost."

Tori Betl je takođe pisala Ivi, moleći je za pomilovanje: "Želim da vas podsetim na čoveka zbog koga se sve ovo navodno radi. Moj otac, Dag Betl, bio je mnogo stvari. Bio je snažan, ali je cenio mir. Nije verovao u osvetu. I u tom smislu, ja sam zaista njegova ćerka."

Šest od osam živih porotnika koji su osudili Bartona na smrt sada se ne protivi da mu se kazna promeni u doživotni zatvor, dok su troje zatražili od Ivi da mu ukine smrtnu kaznu, pozivajući se na presudu ubici.

"Nema smisla da gospodin Barton ostane na smrtnoj kazni zbog učešća u pljački, dok je čovek koji je ubio žrtvu proveo ostatak života u zatvoru", napisala je porotnica Bobi Džekson u pismu Ivi. "Nema smisla, i nije pravedno."

U još jednom primeru arbitrarne primene smrtnog kaznenog postupka, čovek koji je ubio Bartonovu suprugu i njenu prijateljicu dobio je doživotni zatvor. Vremenom, Barton je oprostio čoveku koji je ubio njegovu suprugu i ohrabrio svoju decu da učine isto, rekao je Šulc. Bartonova ćerka, Kerolin Amanda Šejvers, pronašla je telo majke. "Nikada nećete znati šta mi je učinilo da vidim mamu u takvom stanju", napisala je u pismu Ivi. "Nisam mogla da jedem i spavam. Stalno sam videla kosu moje mame, zalepljenu za pod. A ako i moj otac bude pogubljen, ne znam šta će se desiti sa mnom."

Barton se izvinio porodici Betl za svoju ulogu u pljački. "Poslednjih 25 godina moje učešće je jako opteretilo moju savest", napisao je u pismu porodici Betl. "Nikada nisam očekivao da će pljačka završiti tako da Dag Betl izgubi život i bio sam užasnut kada sam saznao da jeste."

"Iskreno se izvinjavam što sam učestvovao u pljački koja je dovela do ubistva gospodina Betla. Voleo bih da mogu više da učinim, ali nadam se da možda možete pronaći utehu u ovom izvinjenju", napisao je Barton.

Barton je u lošem zdravstvenom stanju, a porodica se brine da mu nije preostalo mnogo života čak i da nije suočen sa neposrednim izvršenjem smrtne kazne. Međutim, ne žele da mu država oduzme njegove poslednje dane. Šulc pokušava da zakaže posete odmah nakon što Barton dobije nedeljnu injekciju za reumatoidni artritis, kada je bol najpodnošljiviji. Barton nosi zaštitnu kacigu da bi smanjio povrede od čestih padova.

"Osećam se kao da neko uzima nož i pokušava da mi razdvoji zglobove", rekao je Barton nezavisnom novinaru Li Hedžpet, opisujući bol od artritisa.

Pre nego što je Ivi ukinula smrtnu kaznu Bartonu, država je planirala da ga ubije gušenjem azotnim gasom, novom metodom pogubljenja koju Američka veterinarska medicinska asocijacija ne preporučuje zbog "panike i stresa" primećenih pre smrti. Kada je Alabama prvi put koristila azot za pogubljenje Keneta Smita 2024, Smit je "delovao kao da se trese i vrti na nosilima, ponekad vukući veze kojima je bio vezan", najmanje dva minuta pre smrti, izveštavao je AP.

Od tada je Šulc gledao dva pogubljenja azotom. "Možeš da vidiš da znaju kada se promenio protok vazduha. Izgledaju u panici. Jasno je da su svesni da ne dišu dovoljno kiseonika", rekao je Šulc.

"U panici su, udaraju se i gledaju oko sebe, a oči im izgledaju uplašeno. Prolaze kroz ono što biste mislili da bi neko prolazio kada se guši."

(Telegraf.rs)