Drugi ključan moreuz za svetski transport uskoro bi mogao da opravda svoje ime - Kapija suza

Ako nikada pre 28. februara niste čuli za Ormuski moreuz, verovatno jeste do sada, kada se rat na Bliskom istoku odvija već petu nedelju.

Efektivno zatvaranje ovog plovnog puta od strane Irana, kojim inače prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa, izvršilo je snažan pritisak na globalnu ekonomiju i dovelo do rasta cena na svetskim berzama.

Sada sve više analitičara upozorava da bi mogla da se pojavi nova tačka napetosti - moreuz Bab el-Mandab, navodi se u analizi The Conversation, koju prenosimo:

To je zato što su 28. marta Huti, vojna grupa koja kontroliše velike delove severnog Jemena i koja je saveznik Irana, ušli u rat, lansirajući rakete ka Izraelu po prvi put otkako je počeo rat protiv Irana.

Jemen se nalazi sa jedne strane moreuza, a Huti su ranije napadali brodove u Crvenom moru, izazivajući velike poremećaje krajem 2023. i tokom 2024. godine. Bloomberg sada izveštava da je Iran kontaktirao Hute kako bi se pripremili za sličnu kampanju.

Evo zašto će pažnja ponovo biti usmerena na Hute, Bab el-Mandeb i Crveno more, i šta bi poremećaj drugog velikog uskog grla mogao da znači za svetsku ekonomiju.

Šta je moreuz Bab el-Mandeb?

Moreuz Bab el-Mandeb širok je oko 30 kilometara na svom najužem delu. Nalazi se između Jemena na Arapskom poluostrvu na severoistoku i Eritreje i Džibutija u Africi na zapadu.

Njegovo ime doslovno znači "Kapija suza" na arapskom jeziku, zbog njegovih ozloglašenih i opasnih uslova za plovidbu.

Postao je toliko važan jer, zajedno sa Sueckim kanalom u Egiptu, omogućava brodovima da direktno prelaze između Sredozemnog mora i Indijskog okeana prolaskom kroz Crveno more i Adenski zaliv.

Pre otvaranja Sueckog kanala u 19. veku, brodovi su morali da plove sve oko južnog vrha Afrike kako bi povezali ove dve tačke.

Na primer, tanker sa naftom koji polazi iz Saudijske Arabije ka Holandiji mora da pređe samo 12.000 kilometara ako ide preko Crvenog mora, u poređenju sa više od 20.000 kilometara ako ide južno oko Afrike.

Kao što se može pretpostaviti, to je i znatno brže. Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), putovanje između Arapskog mora i Holandije koje traje 34 dana dužom rutom skraćuje se na svega 19 dana.

Šta sve prolazi kroz ovaj moreuz?

U normalnim vremenima, čak 14 odsto globalne pomorske trgovine prolazi kroz moreuz Bab el-Mandeb. Detaljni podaci o tome šta prolazi kroz moreuz Bab el-Mandeb su donekle ograničeni. Ali fosilna goriva su glavna komponenta.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da je 2025. godine oko 4,2 miliona barela sirove nafte i naftnih tečnosti prešlo moreuz Bab el-Mandeb dnevno. To je oko 5% globalne proizvodnje.

S obzirom da većina brodova takođe koristi Suecki kanal, zvanični podaci Uprave Sueckog kanala nam omogućavaju da steknemo detaljnu sliku brodarstva Crvenim morem.

U poslednjem kvartalu 2025. godine, oko 40 odsto od 3.426 brodova koji su prošli kroz Suecki kanal prevozilo je fosilna goriva: (1.330 tankera za naftu, 88 brodova za tečni prirodni gas (LNG)).

Rasuti i generalni teret činio je dodatnih 40 odsto (1.339 brodova), obično prevozeći poljoprivredne proizvode kao što su kukuruz, pšenica i soja, a takođe i ugalj i gvozdena ruda. Kontejnerski brodovi su činili oko 13 odsto saobraćaja (459 brodova).

Primetno je da je ukupan saobraćaj kroz Crveno more znatno opao od napada Huta na brodove krajem 2023. i 2024. godine, iako su ovi napadi uglavnom prestali.

Da li se moreuz može zatvoriti?

Moreuz Bab el-Mandeb ne može se potpuno „zatvoriti“. Njegova najuža tačka je i dalje znatno širok plovni put. I za razliku od Ormuskog moreuza, moreuz Bab el-Mandeb nije „ćorsokak“, gde je prolaz zatvoren na jednom kraju sa samo jednim izlazom. Brodovi i dalje mogu da izađu u Sredozemno more preko Sueckog kanala.

To je mala uteha za one koji se kreću ka Aziji, koji bi tada morali da zaobiđu Afriku da bi to uradili, dodajući nedelje putovanju.

Primetno je da je Saudijska Arabija već izgradila „Plan B“ da bi izbegla Ormuski moreuz, nazvan cevovod Istok-Zapad. Ovaj cevovod povezuje Abkaik na severu sa Janbuom na Crvenom moru i već je počeo da pumpa naftu skoro punim kapacitetom kao odgovor na sukob.

Ali nafta koja ide ka Aziji sa ove nove izlazne tačke i dalje mora da prođe kroz Bab el-Mandeb kako bi se izbegao dugačak obilazni put, što znači da bi mogao biti prekinut.

Već e bila slična situacija

Da bi se stekao utisak o tome kako bi Huti mogli ponovo da poremete plovidbu, potrebno je osvrnuti se na najnoviju krizu u Crvenom moru.

Prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), između novembra 2023. i septembra 2024. godine zabeleženo je 67 incidenata. Neki brodovi su pretrpeli samo manju štetu na opremi. Ali drugi su se suočili sa ozbiljnim požarima, poplavama i strukturnim oštećenjima nakon što su ih pogodili rakete ili dronovi.

Međutim, od 2024. godine bilo je relativno malo napada. A moreuz nikada nije bio potpuno "zatvoren" sam po sebi: neki brodovi su nastavili da prolaze tokom cele krize.

Oretnja napadima

Iste taktike bi se verovatno primenile i danas. Ali za brodarske kompanije, sama pretnja napadima može biti dovoljna da uspori ili ograniči plovidbu. Postoje značajni rizici za civilnu posadu, koja se suočava sa pretnjom po život.

Uz to, troškovi osiguranja bi mogli postati dovoljno previsoki da praktično zatvore rutu. Još 2024. godine, troškovi osiguranja su iznosili oko 0,6 odsto vrednosti tereta na brodu. Nakon krize u Crvenom moru, taj broj je porastao i na 2 odsto.

Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza i moreuza Bab el-Mandeb istovremeno bi ozbiljno poremetilo globalne lance snabdevanja i globalnu ekonomiju.

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)