Si Đinping pokušava da bude mirotovorac u ratu u Iranu: Da li će njegova misija uspeti?

Dok rat na Bliskom istoku ulazi u drugi mesec, gušeći svetsko snabdevanje energijom i podižući cene nafte, Kina pokušava da se uključi kao posrednik za mir.

To se dešava u trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp kaže da bi američka vojna akcija u Iranu mogla da se završi za "dve do tri nedelje", ali još uvek nema jasne predstave o tome kako će se to dogoditi niti šta sledi nakon toga, prenosi BBC.

Kina se pridružuje Pakistanu, koji se pojavio kao neočekivani posrednik u američko-izraelskom ratu protiv Irana. Zvaničnici u Pekingu i Islamabadu predstavili su plan od pet tačaka sa ciljem postizanja primirja i ponovnog otvaranja ključnog Ormuskog moreuza.

Pakistan, koji je ranije bio saveznik SAD, izgleda da je pridobio Trampa da posreduje u ovom sukobu. Peking, međutim, ulazi u ovu situaciju kao rival Vašingtonu, uoči ključnih trgovinskih pregovora između kineskog lidera Si Đinpinga i Trampa sledećeg meseca.

"Podrška Kine u ovom pitanju je veoma važna", kaže Cu Jongbiao, stručnjak za Bliski istok i direktor Centra za studije Avganistana na Univerzitetu u Landžouu.

"Moralno, politički i diplomatski, Kina pruža sveobuhvatnu podršku u nadi da Pakistan može da odigra značajniju ulogu".

Ovo je ujedno i zaokret za Peking, čiji je zvanični odgovor na rat do sada bio prilično uzdržan. Pa zašto se Kina uključuje baš sada?

Mirovni plan je izrađen nakon što je ministar spoljnih poslova Pakistana otputovao u Peking kako bi zatražio kinesku podršku naporima svoje zemlje da pregovorima okonča ovaj sukob.

Izgleda da su njegovi napori urodili plodom. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da obe strane ulažu "nove napore u zagovaranju mira".

U zajedničkom saopštenju složili su se da su dijalog i diplomatija "jedina održiva opcija za rešavanje sukoba", i pozvali na zaštitu plovnih puteva, uključujući i blokirani moreuz.

Nije samo stvar u nafti, iako će to biti zabrinjavajuće. Kina, najveći uvoznik sirove nafte na svetu, ima dovoljne zalihe da preživi narednih nekoliko meseci.

Peking će verovatno odlučiti da igra ulogu mirotvorca jer rat u Iranu ugrožava nešto što Si želi - stabilnost. Kini je potrebna stabilna globalna ekonomija jer je u velikoj meri zavisna od prodaje robe širom sveta dok pokušava da oživi posrnulu domaću ekonomiju.

"Ako ostatak sveta počne ekonomski da usporava zbog energetskog šoka, to će biti teško za kineske fabrike i izvoznike", kaže Met Potinger, predsednik Kineskog programa Fondacije za odbranu demokratije.

"Zato mislim da kada vidim kineskog ministra spoljnih poslova baš ove nedelje kako savetuje Iranu da moramo pronaći način da okončamo ovaj rat, mislim da postoji izvesna iskrenost u tome. Mislim da je Peking malo zabrinut kuda bi ovo moglo da odvede ako se pretvori u pravi energetski šok koji je dugotrajan".

Već postoje strahovi da će industrijsko srce Kine, koje služi kao fabrika sveta, biti pogođeno na duži rok ako se ova kriza nastavi.

Plaćanje veće cene za naftu utiče na ceo lanac snabdevanja, od plastike potrebne za proizvodnju igračaka i igara, preko sirovina za moderne sintetičke tkanine, do stotina komponenti koje se koriste u telefonima, električnim automobilima i poluprovodnicima.

Trgovinski rat SAD sa Kinom tokom Trampovog prvog mandata naveo je mnoge vlasnike preduzeća širom zemlje da traže nova tržišta širom sveta.

Kao rezultat toga, kineski izvoz na Bliski istok je prošle godine porastao skoro dvostruko brže od izvoza u ostatak sveta. Region je postao najbrže rastuće tržište za električne automobile, a Kina je takođe najveći investitor u desalinizaciju na Bliskom istoku, gde je pijaća voda oskudna.

Kineska korporacija za izgradnju električne energije ima projekte u Saudijskoj Arabiji, Emiratima, Omanu i Iraku.

Kao rezultat svojih ekonomskih veza, Kina je negovala odnose širom regiona i sa američkim saveznicima, poput Saudijske Arabije, i sa neprijateljima, poput Irana.

Teheran i Peking imaju partnerstvo koje datira decenijama. Kina je vodeći trgovinski partner Irana i kupuje oko 80 odsto iranske nafte. Kineska vlada je i ranije igrala ulogu mirotvorca na Bliskom istoku, sa ograničenim uspehom.

Posredovala je 2023. godine u postizanju sporazuma između ogorčenih rivala Saudijske Arabije i Irana, koji su dugo stajali na suprotstavljenim stranama u posredničkim ratovima na Bliskom istoku. Prekinuli su veze 2016. godine kada je Saudijska Arabija pogubila istaknutog šiitskog muslimanskog učenjaka, što je izazvalo proteste u Iranu, a gomile su napale ambasadu Saudijske Arabije u Teheranu.

Nakon što je Kina preuzela ulogu posrednika, dve strane su se složile da ponovo uspostave diplomatske odnose. To je bilo u interesu Kine. Peking se verovatno nadao da će bolji diplomatski odnosi između Saudijske Arabije i Irana smanjiti verovatnoću regionalnih tenzija.

Godinu dana kasnije, Peking je bio domaćin liderima 14 palestinskih frakcija, uključujući Fatah i ​​Hamas. Razgovori su rezultirali vladom nacionalnog jedinstva za okupiranu Zapadnu obalu i Gazu.

Deklaracija je bila više izraz namere nego sveobuhvatni sporazum, ali je još jednom istakla ulogu koju Kina može igrati u regionu i njen interes za stabilnost na Bliskom istoku. Kineska partnerstva širom sveta dolaze bez bezbednosnih garancija ili vojne podrške.

Za Peking, njena ekonomija je na prvom mestu i upravo ta ekonomska međuzavisnost sa zemljama širom regiona daje mu prednost i pomaže mu da projektuje određeni uticaj.

"Kina je oprezna u pogledu uvlačenja u šire sukobe", kaže Cu.

"Njen prioritet, kako na domaćem tako i u spoljnoj politici, je ekonomski razvoj. Postoji širok konsenzus da Kina ne bi trebalo bezobzirno da se umeša u rat".

Ali ovaj pristup ima svoja ograničenja. Kina nema vojne kapacitete u regionu da se umeša čak i kada bi to želela.

SAD imaju baze u svakoj od zemalja Persijskog zaliva. Najbliža baza Kine je u Džibutiju u Istočnoj Africi i osnovana je tek 2017. godine. To je logističko središte za operacije protiv piraterije, a ne baza za projektovanje moći.

Tokom izraelsko-iranskog rata 2025. godine, Kina je ostala po strani i ponudila je minimalnu podršku, otkrivajući ograničenja svoje uloge kao partnera.

Što se tiče ovog najnovijeg mirovnog plana, ni SAD ni Iran još uvek nisu odgovorili, ali pokretanje ove inicijative omogućava Siju da igra ulogu neutralnog posrednika i mirotvorca i još jednom se suprotstavi lideru druge velike supersile, SAD.

Kredibilitet Pekinga da se predstavi kao pragmatičan međunarodni igrač dolazi sa mnoštvom ograničenja. Njegovo slaganje sa Rusijom stalno je izazivalo pitanja o njegovoj neutralnosti. Njegova sve veća kontrola nad Hong Kongom i njegove ponovljene pretnje da će silom preuzeti samoupravni Tajvan ako bude potrebno i dalje su velika briga.

A kineski autoritarni lideri izbegavaju svaku diskusiju o ljudskim pravima i nikada ne osuđuju režime zbog kršenja prava ili zloupotrebe moći. Sve ovo čini predsednika Sija malo verovatnim portparolom globalnog poretka zasnovanog na pravilima.

Ali Kina je moćan globalni igrač vođen strateškim interesima. Pokazala je da ima izvestan uticaj na Bliskom istoku i svakako ima ambicije da stekne veći uticaj u budućnosti.

Sve informacije o događajima na Bliskom istoku možete pronaći u našem SPECIJALNOM BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)