Očekivalo se da se uključe u rat i budu "tas na vagi", ali to toga nije došlo: "Zasluge" snose i SAD i Iran!

Šestog dana rata SAD i Izraela protiv Irana, predsednik SAD Donald Tramp odgovarao je na pitanja o izveštajima o predstojećoj kopnenoj invaziji kurdskih snaga na Islamsku Republiku. Tramp je rekao da misli da bi napad iranskih Kurda baziranih u Iraku bio "divan".

Do osmog dana rata, promenio je ploču. "Ne planiramo ulazak Kurda", rekao je u avionu Air Force One. "To sam isključio."

Izveštavanje Reutersa sa iransko-iračke granice pokazuje kako su se nade SAD i Izraela da će im kurdski borci priteći u pomoć srušile pod dva pritiska: pomešanih signala iz Vašingtona i Jerusalima, i nemilosrdne kampanje vojnih udara i pretnji protiv Kurda s obe strane granice od strane iranskog elitnog Korpusa čuvara islamske revolucije, poznatog i kao Iranska revolucionarna garda (IRGC), piše Reuters.

Tramp je 7. aprila najavio dvonedeljno primirje, otvorivši prozor za pregovore i povećavši mogućnost za okončanje rata. To neće okončati kampanju iranskih kurdskih prognanika koji su utočište pronašli u Iraku i koji su godine svog života posvetili rušenju svoje vlade.

U prvim danima rata sa Iranom, iranske obaveštajne službe preplavile su kurdske građane svoje zemlje SMS porukama upozoravajući ih da ne sarađuju sa plaćenicima koje šalju SAD i Izrael. Drugi talas poruka pretio je iranskim Kurdima koji su pristupali stranim veb-sajtovima.

Do kraja marta, vladina vozila opremljena skenerima krstarila su ulicama, tražeći signale sa krijumčarenih satelitskih veza, rekli su stanovnici. Ove digitalne racije u etnički kurdskim gradovima pratili su upadi u kuće od strane oficira IRGC.

U susednom Iraku, IRGC je započeo kampanju pritiska telefonskim pozivom autonomnoj kurdskoj regionalnoj vladi, koja ima svoju vojsku i pruža utočište iranskim kurdskim milicijama. Pozivaoci iz IRGC-a zapretili su napadom na iračke kurdske trupe blizu granice ako se ne povuku u roku od jednog sata, prema rečima dvojice kurdskih zvaničnika.

Irački Kurdi su se povukli sa granice i eksplicitno rekli da ne žele da budu uvučeni u rat, ali su ipak pogođeni smrtonosnim napadima iranskih dronova. U međuvremenu, dronovi i rakete IRGC-a precizno su gađali iranske kurdske borce u Iraku, ubivši petoricu i uništivši baze za koje se mislilo da su bezbedne, rekli su militanti.

Reuters je proveo osam nedelja u iračkom kurdskom autonomnom regionu, razgovarajući sa prognanim kurdskim iranskim borcima i visokim iračkim zvaničnicima, analizirajući američko-izraelske udare u Iranu i iranske napade na Kurde, i razgovarajući telefonom sa stanovnicima pretežno kurdskih oblasti u Iranu.

Svaka grupa je imala svoju agendu i iskustvo rata: prognani iranski kurdski borci želeli su da svrgnu vladu u Teheranu, irački Kurdi su želeli da očuvaju stabilnost i sopstvenu autonomiju, a mnogi od onih unutar Irana su se jednostavno nadali da će izbeći zatvor.

Sve do proglašenja primirja, Iran je uspevao da odvrati kurdske snage u Iraku od pridruživanja ratu. Njegove metode uključivale su korišćenje doušnika i precizno gađanje iranskih kurdskih kancelarija i objekata u Iraku - poslednji put u ponedeljak. Irački kurdski lideri rekli su da je većina napada na njih došla od milicija koje podržava Iran unutar Iraka. Na iranskoj strani granice, lokalno stanovništvo je reklo Reutersu da je IRGC poslao pune autobuse pojačanja kako bi sprečio ustanak.

Amir Karimi, iranski kurdski komandant u Iraku, rekao je da su njegovi obaveštajni podaci ukazivali na to da je IRGC rasporedio ljude ljudi u šumama, džamijama, školama, pa čak i u jednoj bolnici. Komandant IRGC-a je 22. marta javno posetio region.

Karimi, koji je razgovarao sa Reutersom krajem marta, rekao je da mu u to vreme nije bilo jasno šta Amerikanci "pokušavaju da urade".

Kurdi, narod sa posebnim jezikom i kulturom rasprostranjen po Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku, jedna su od najvećih svetskih etničkih grupa bez države. Istorijski proganjani od strane vlada, formalnu autonomiju su dobili samo u Iraku. Mnogi Kurdi iz Irana, gde čine oko 10% iranske populacije od otprilike 90 miliona, potražili su utočište među svojom braćom u severnom Iraku.

U Iraku, kao i u Siriji, Kurdi su se godinama uglavnom povezivali sa SAD, samo da bi videli kako se njihove nade u istinsku domovinu više puta ruše. Kurdska regionalna vlada deluje autonomno od glavne vlade u Bagdadu i irački Kurdi žele da zadrže tu nezavisnost. Grupa iranskih Kurda koja najaktivnije želi da sruši vladu pronašla je utočište u susednom Iraku, gde neki žive decenijama.

Mnogi Kurdi u Iranu takođe se nadaju autonomiji i česta su meta vladine represije. Tokom rata, smatrani su najverovatnijim vojnim saveznicima Izraela i SAD unutar Irana.

Od početka rata do kraja marta, Iran i njegovi saveznici lansirali su najmanje 388 projektila i dronova protiv kurdskog regiona Iraka, prema Reutersovoj analizi podataka monitora konflikata ACLED. Skoro polovina je ciljala kurdske političke grupe i borce. Zajednički udari SAD i Izraela pogodili su 140 puta delove severozapadnog Irana u kojima dominiraju Kurdi, prema analizi Reutersa.

Analiza je konzervativan broj udara koje je potvrdio ACLED, a koji se zasniva na pregledima lokalnih, nacionalnih i međunarodnih izvora.

Izraelska vlada nije komentarisala šta je predviđala za kurdske snage. Ali prvog dana rata, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je Irance na pobunu. "Građani Irana: Persijanci, Kurdi, Azeri, Abhazi i Beludži. Ovo je vaše vreme da udružite snage, srušite režim i osigurate svoju budućnost."

Bela kuća i izraelska vlada odbile su da komentarišu svoje planove za Kurde, a Pentagon je zahteve za komentar uputio Centralnoj komandi SAD, koja je odbila da komentariše. Iranska vlada nije odgovorila na zahteve za komentar o svom tretmanu građana u regionima sa kurdskom većinom ili o svojim napadima u Iraku.

U saopštenju Reutersu poslatom uoči primirja, regionalna vlada iračkog Kurdistana bila je jasna da nema nameru da bude uvučena u rat. „Ni pod kojim okolnostima neće biti dozvoljeno da se teritorija regiona Kurdistana koristi kao poligon za napade, pretnje ili neprijateljske akcije protiv bilo kojih susednih zemalja“, navodi se u saopštenju.

Bombardovanja Irana i njegovih saveznika bila su konstantna - samo 19. marta ispaljeno je više od 20 dronova i projektila na kurdske grupe, prema analizi Reutersa. Ipak, iranski kurdski borci, sa kojima je Reuters razgovarao pre primirja, rekli su da su spremni za pravi trenutak da marširaju nazad u severozapadni Iran. U to vreme, neki su bili u tunelima prokopanim u planinama pograničnih oblasti.

Kurdi se pripremaju, Iran vrši represiju

Rebaz Šarifi, komandant jedne od iranskih kurdskih milicija, proveo je prve mesece zime na močvarnoj padini brda u severnom Iraku, obučavajući mlade borce i razvijajući mrežu informatora, aktivista i krijumčara preko granice u severozapadnom Iranu.

Milicija koju on pomaže da vodi, poznata kao PAK, jedna je od nekoliko iranskih kurdskih frakcija sa sedištem u Iraku koje žele da sruše iransku teokratsku vladu i stvore samoupravni kurdski region. Ukupno broje nekoliko hiljada boraca. Šarifi, obrijani 38-godišnjak koji je skoro uvek obučen u borbenu uniformu, u Iraku je 22 godine. U egzilu otkako se pridružio opoziciji, bio je ohrabren rastućim unutrašnjim otporom Islamskoj Republici koji je kulminirao masovnim protestima ovog januara.

"Ranije smo morali da tražimo regrute. Sada oni dolaze kod nas", rekao je u intervjuu za Reuters u februaru, pre nego što je rat počeo.

Pre rata, rekao je, PAK je plaćao 300 dolara krijumčarima i iranskim graničarima za svakog borca prokrijumčarenog u Irak.

Šarifija je takođe ohrabrila Trampova spremnost da preduzme vojnu akciju protiv Irana nakon što su ga SAD i Izrael napali iz vazduha prošlog juna. Uživao je u komentarima koje je Tramp davao ohrabrujući unutrašnji iranski ustanak, kako tokom januarskih protesta, tako i na početku rata.

Ali, Šarifi se brinuo da Amerika potcenjuje snagu iranske vlade. Njegova grupa je godinama bila meta iranskih vazdušnih napada preko granice. Kaže da su pogođeni raketama i dronovima prošlog jula i u januaru tokom protesta.

"Kada je Tramp rekao Irancima da preuzmu svoje institucije, svi su mislili da je režim već oslabio. Ali Iran ima velike snage spremne da ubijaju", rekao je on. Što se tiče izraelskog ohrabrivanja ustanka u januaru, dodao je da kada je Mosad tvitovao da je na ulicama sa Irancima i spreman da im pomogne, "nismo videli nikakav znak toga".

Da bi se zabuna povećala, Tramp je u nedelju rekao da su SAD preko Kurda dopremale oružje namenjeno protivvladinim demonstrantima. "I mislim da su Kurdi uzeli puške", rekao je on za Fox News. Komandanti dve najveće milicije rekli su Reutersu da njihovi borci nisu primili nikakvo američko oružje.

Garet Stansfild, profesor bliskoistočne politike na Univerzitetu Egziter koji je savetovao britansku i regionalne vlade, rekao je da je prognanih boraca premalo da bi zauzeli i zadržali značajnu teritoriju. Ali su dovoljno vešti da bi uz spoljnu podršku mogli da zauzmu dovoljno teritorije u Iranu kako bi šira iranska opozicija mogla da deluje, stvarajući "neku vrstu efekta grudve snega", rekao je on.

Amerika šalje signale, Iran udara

Dok su izraelske i američke bombe padale na iranske gradove prvog dana rata, Šarifi je poslao Reutersu uzbuđenu poruku. "Idemo u Iran", rekao je. Zatim je dodao ogradu: "Ali ne još - moramo da vidimo kakav je plan, kakav će efekat imati američki vazdušni udari." Ni tog dana, ni nedeljama kasnije, rekao je, nije bilo nikakvog nagoveštaja o tome kakav bi mogao biti američko-izraelski plan.

Iz Vašingtona, prvog dana, Tramp je pozvao Masuda Barzanija, šefa stranke koja dominira kurdskim regionom, prema izvoru koji je imao uvid u dnevni red poziva.

Druga dva iračka kurdska zvaničnika upoznata sa pozivom rekla su da je Tramp pohvalio iračke kurdske oružane snage, pokušavajući da ih privoli na svoju stranu za svoj rat. Irački kurdski zvaničnici i jedan američki zvaničnik rekli su da je Barzani jasno stavio do znanja da želi da ostane po strani, mada niko nije znao da li je Tramp uputio specifičan zahtev ili kako je odgovorio na Barzanijevu nespremnost da se pridruži borbi. Postojala je zabrinutost da će irački Kurdi "platiti cenu" za bilo kakav napad na Iran, rekao je jedan od zvaničnika.

U iranskom Kurdistanu, državna televizija je emitovala poruke u lokalnim programima upozoravajući ljude da ne sarađuju sa kurdskim "plaćenicima" ili Amerikom i Izraelom, rekli su Reutersu ljudi koji su još uvek u regionu.

Tokom tih prvih nekoliko dana, američke i izraelske snage izvele su najmanje 20 vazdušnih udara u kurdskim oblastima Irana, gađajući najmanje 12 garnizona IRGC-a, policijskih stanica, graničnih prelaza i drugih lokalnih bezbednosnih objekata, prema Reutersovoj analizi podataka ACLED. Napadi su izgledali usmereni ka slabljenju kontrole iranske vlade nad regionom.

"Još je rano", napisao je Šarifi u SMS poruci Reutersu trećeg dana.

U to vreme, zvaničnici u SAD, Izraelu, Iraku i među iranskim kurdskim grupama davali su Reutersu različite izveštaje o tome koliko je blizu kurdski napad na Iran, ko bi bio uključen i koliku podršku Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Izrael daju Kurdima za pripremu.

Iračka kurdska regionalna vlada, koja deluje poluatonomno od nacionalne vlade u Bagdadu, hitno je poslala trupe na iransko-iračku granicu četvrtog dana kako bi pokušala da spreči bilo kakav upad iranskih Kurda iz Iraka u Iran, rekli su jedan kurdski zvaničnik i visoki kurdski lider.

Skoro odmah, stigli su telefonski pozivi od IRGC-a iz Irana sa grubom porukom: Povucite se u roku od sat vremena, ili će na vas pasti rakete.

Iračka kurdska vlada je protestovala: njihove trupe su raspoređene da zaustave bilo kakvu prekograničnu aktivnost, a ne da prete Iranu, rekli su izvori koji su imali direktna saznanja o događajima tog dana. IRGC nije marila, rekla su dva kurdska izvora. Iranski komandanti rekli su da se nikakvo oružano prisustvo na granici neće tolerisati. Irački Kurdi su se povukli.

Sledećeg jutra, Šarifi je poslao potištenu poruku iz blizine. "Upravo su nas pogodile iranske balističke rakete, jedan borac je mrtav, trojica su ranjena", rekao je Reutersu. Napad je bio precizan, pogodio je kuću koju je njegova grupa koristila kao kancelariju, i gde je Šarifi razgovarao sa novinarima Reutersa dve nedelje ranije.

U narednim danima, Šarifijeva milicija i desetine drugih bili su na meti širom severnog Iraka. Ukupno, udari su ubili najmanje pet boraca iz različitih kurdskih milicija tokom nekoliko dana i oštetili baze za koje su mislili da su dobro kamuflirane u malim gradovima i na udaljenim planinskim padinama.

"Iranci su znali gde su naše baze. Oni imaju doušnike koji prate naše kretanje", rekao je Karim Parvizi, komandant druge grupe, Demokratske partije iranskog Kurdistana (PDKI).

Parvizi se sastao sa Reutersom ubrzo nakon što su iranski udari počeli, u objektu koji koriste borci grupe i njihove porodice. Porodice su iseljene radi njihove bezbednosti nakon iranskih udara, a Parvizi je ostao unutra pre, tokom i posle intervjua.

Između Trampa i Irana

Iranske pretnje protiv iračkih Kurda tu nisu prestale.

Dva izvora iz SAD upoznata sa komunikacijom sa Kurdima rekla su Reutersu da je Izrael već neko vreme pripremao prognane iranske kurdske milicije. Izvori kažu da Izraelci nikada nisu predočili kurdskim snagama koja bi bila njihova uloga. Kurdski komandanti sa kojima je Reuters razgovarao takođe su rekli da nisu imali pojma o konkretnom planu.

Šestog dana rata, Tramp je odgovarao na pitanja Rojtersa o izveštajima o predstojećoj kopnenoj invaziji iranskih Kurda.

"Mislim da je divno što to žele da urade, ja bih bio potpuno za to", rekao je predsednik SAD. Dodao je da bi cilj Kurda trebalo da bude "da pobede".

Tog dana, Iranci su lično preneli upozorenje vladi u iračkom Kurdistanu.

"Posetila nas je visoko rangirana ličnost iz Islamske Republike", rekao je visoki lider iračkih Kurda, odbijajući da identifikuje izaslanika. Nova poruka: Iranska komandna struktura se promenila.

Najviši oficiri u Teheranu više nisu nužno izdavali direktna naređenja. Umesto toga, komandanti IRGC-a na terenu i njihovi saveznici - milicije u Iraku - operisali bi samostalno, prisetio se lider iračkih Kurda. To je značilo da u slučaju iranskog napada, bilo kakvi apeli lidera iračkih Kurda za uzdržanost upućeni IRGC-u u Teheranu možda ne bi imali efekta. Zvaničnik nije rekao kako su irački Kurdi odgovorili, ali je rekao da je poseta jasno ukazala na njihovu ranjivost.

Tokom narednih nekoliko dana, Iranci su napadali na sve strane.

Pogodili su objekat za koji su lokalni zvaničnici i jedan zapadni diplomata rekli da u njemu boravi osoblje CIA u istočnom Iraku. CIA je odbila da komentariše.

Drugi udar pogodio je bivšu gostinsku kuću UN u Sulejmaniji. Ostali napadi bili su usmereni na vojnu bazu u kojoj su smeštene američke trupe u glavnom gradu kurdskog regiona, Erbilu, ubili su jednog francuskog vojnika i pogodili sopstvene bezbednosne snage poluatonomnog regiona. Plotun od šest iranskih balističkih projektila ubio je šest iračkih kurdskih boraca i ranio 30 drugih, saopštila je vlada u Erbilu 24. marta.

Visoki lider iračkih Kurda i nekoliko drugih bezbednosnih zvaničnika rekli su da su većina udara na irački Kurdistan tokom rata bili napadi dronovima iračkih milicija koje podržava IRGC. Ove snage su, rekli su, operisale pod decentralizovanom komandnom strukturom koja je uključivala komandante IRGC stacionirane u Iraku koji su delovali na sopstvenu inicijativu.

Većina dronova se proizvodi u Iraku, rekli su kurdski lider i još dva kurdska zvaničnika. Sirvan Barzani, komandant iračkih kurdskih snaga, rekao je da su dronovi često bili stariji iranski Šahedi (Shahed), a ne najnoviji modeli iz Teherana. Reporter Reutersa video je dva takva drona - istog oblika kao stariji Šahedi - kako lete iznad Erbila tokom serije napada 18. marta.

U Vašingtonu, američki kongresmeni dobijali su upozorenja od ministra spoljnih poslova Turske. Turska ima svoj sopstveni kurdski separatistički pokret, a ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozivao je SAD da se usprotive bilo kakvom uključivanju kurdskih boraca u prekograničnu operaciju. Fidan je upozorio da bi to moglo podstaći novu nestabilnost ne samo u Iranu, već i u Turskoj, pa čak i Siriji, prema izvoru upućenom u te sastanke. Turska nije odgovorila na zahtev za komentar.

Do osmog dana rata, Tramp je očigledno napustio nade o kurdskom frontu protiv Irana, rekavši novinarima u avionu Air Force One da je to "isključio".

Sulejmanija je dočekala noć bez udara, rekao je visoki kurdski lider.

"I dalje će nas ubijati"

Nekoliko dana nakon Trampovog obrta, Šarifi je napustio planine radi odmora i odvezao se u glavni grad iračkog Kurdistana, Erbil, u oklopnom automobilu. Sedeo je u kafiću, ali se nije dugo opustio. Telefon mu je ubrzo zazvonio sa vešću da su njegovi borci bili meta još jednog drona, mada ovaj nije eksplodirao.

Umesto da planira vojnu akciju u Iranu, Šarifi je provodio vreme izbegavajući vazdušne napade, uključujući dva u prvoj nedelji aprila, i pokušavajući da zaobiđe gotovo potpuni internet mrak u Iranu kako bi dobio najnovije informacije iz zemlje.

Rekao je da je prebacivanje boraca između Irana i Iraka postalo nemoguće, čak i kada se nudila naknada veća od 500 dolara krijumčarima i graničarima. Povećano prisustvo IRGC-a u kurdskim oblastima Irana zatvorilo je granicu.

Šarifi je rekao da su kurdski borci uspeli da pošalju Starlink uređaje pre rata aktivistima unutar Irana, koji su periodično prenosili informacije preko granice o kretanju IRGC i lokalnih bezbednosnih snaga. Ponekad je, rekao je, lokalni operativac upozorio kurdske snage u Iraku na nadolazeći projektil sa tek toliko vremena da potraže zaklon.

Iranci su takođe trpeli udarce na svojoj strani granice, prema Šarifiju, komandantu PDKI Parviziju i stanovnicima dela Irana sa kurdskom većinom.

Rekli su da su vazdušni udari sravnili mnoge stanice IRGC i lokalne policije u toj oblasti. Napadi su primorali lokalne iranske bezbednosne snage da se izmeste, pri čemu su neki pobegli u udaljena planinska područja, a drugi spavali u svojim automobilima kako bi izbegli da budu meta. Porodice članova IRGC iselile su se iz svojih domova, rekli su.

Iranski kurdski komandanti u egzilu rekli su da su znaci ukazivali na oslabljenu iransku vladu. Ali čak i slaba vlada mogla bi ponovo da ubija demonstrante, što bi zaplašilo većinu ljudi da ne preduzimaju akciju, rekli su. Svedoci u selu izvan iranskog grada Banea, blizu iransko-iračke granice, rekli su Reutersu da su 22. marta videli konvoj od 50 autobusa ispunjenih ljudima iz IRGC kako se kreću prema granici.

Bez ustanka koji bi bio u toku u Iranu, iranski kurdski komandanti rekli su da je invazija previše rizična. Zato čekaju na iračkoj strani granice, spremni za neki drugi dan. Primirje je Šarifiju dalo malo razloga za nadu.

"I dalje smo pod okupacijom Islamske Republike", rekao je on. "Ako dođe do sporazuma između SAD i Irana, i dalje će nas ubijati i pogubljivati."

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku možete da pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)