Majku mu našli mrtvu u Grčkoj, nije poverovao u to da se udavila: "Poslala je samo tu jednu poruku..."

Kada je jedan od braće Majkla Portera pozvao da mu kaže da je njihova majka nestala na grčkom ostrvu Krit, instinktivno je znao da se dogodilo nešto strašno.

"Odmah sam pomislio na najgori mogući scenario. Nisam znao šta se tačno dogodilo, ali sam znao da je nešto veoma loše", kaže on.

Ipak, Majkl nije mogao ni da zamisli da će taj trenutak označiti početak gotovo dvodecenijske borbe za pravdu, koja tek sada ulazi u završnu fazu.

Naime, telo 53-godišnje Džin Henlon pronađeno je u martu 2009. godine u luci Iraklion na Kritu, sa povredama glave i drugim tragovima teških povreda, ali je policija zaključila da je njena smrt bila tragična nesreća.

Prema njihovoj verziji događaja, jednostavno se utopila, najverovatnije pod dejstvom alkohola.

Majkl, zajedno sa starijom braćom, 47-godišnjim Dejvidom i 51-godišnjim Robertom, odbio je da poveruje u to. Povrede koje je njihova majka zadobila - među kojima su bili slomljen vrat i smrskana trtična kost - govorile su im da se dogodilo nešto sasvim drugo.

Tu je bila i uznemirujuća poslednja tekstualna poruka koju je poslala prijatelju, u kojoj je stajala samo jedna reč: "Upomoć", kao i zapisi u njenom dnevniku u kojima je pisala da je bivši ljubavnik proganja i uznemirava.

Ništa od toga nije promenilo tok istrage.

"Grčka policija nije bila zainteresovana. Nije ih bilo briga i nisu sproveli čak ni osnovnu istragu. Zašto je bilo tako, verovatno nikada nećemo saznati", kaže danas 41-godišnji Majkl.

Na kraju, bilo je potrebno čak 17 godina - tokom kojih je porodica neumorno vodila kampanju u potrazi za pravdom - da policija nekoga uhapsi i podigne optužnicu. Početkom ovog meseca jedan muškarac je konačno proglašen krivim za ubistvo Džin pred Sudom u Lasitiju, u gradu Neapoli na Kritu.

Međutim, presuda je donela i novu gorčinu.

Naime, iako je prošle nedelje, nakon četvorodnevnog suđenja, osuđen na deset godina zatvora, muškarac - čiji identitet, prema grčkom zakonu, ne može biti objavljen dok se ne okonča ceo sudski postupak - uložio je žalbu i do njenog razmatranja ostaće na slobodi.

"Kada sam ga video kako izlazi iz sudnice sa rukama u džepovima, umesto sa lisicama na rukama, bio sam besan", kaže Majkl.

"Istovremeno, njegova osuda predstavlja ogromnu pobedu i svi osećamo da se mamin glas konačno čuo, posle godina tokom kojih su grčke vlasti pokušavale da njenu smrt gurnu pod tepih."

On i njegova majka bili su veoma bliski i delili su ljubav prema plesu i mjuziklima.

"Bila je pomalo i kraljica drame, baš kao i ja", kaže kroz osmeh.

Majklovi roditelji razveli su se kada je imao pet godina - radila je nekoliko poslova kako bi prehranila porodicu. Pored redovnog posla sekretarice u bolnici, obavljala je i razne honorarne poslove.

"Podržavala nas je u svemu. Nije imala mnogo, ali se trudila da nama pruži najbolje što je mogla", kaže on.

Tek kada je napunila 40 godina, Džin je prvi put otišla na letovanje u inostranstvo, rezervisavši putovanje na Krit sa prijateljicom.

"Zaljubila se u ostrvo", kaže Majkl.

Toliko da je 2003. godine, kada je bila u kasnim četrdesetim, odlučila da se tamo preseli za stalno. U početku je radila za jednog lokalnog turističkog operatera, a zatim je počela samostalno da radi u lokalnim tavernama, dok se tokom zimske sezone vraćala kući u Škotsku.

"Mislila je da nije napustila kancelarijski posao u Damfrisu da bi na Kritu radila istu stvar", kaže Majkl. "Nije zarađivala mnogo novca, ali je bila toliko srećna."

Toliko da je do 2008. godine Džin, koja je tada već bila okružena novim prijateljima i nastanjena u primorskom mestu Kato Goves na Kritu, odlučila da svoj boravak na ostrvu učini trajnim.

Tog leta vratila se u Škotsku poslednji put, kako bi prisustvovala Robertovom venčanju.

"Niko od nas nije imao predstavu da će to biti poslednji put da ćemo svi biti zajedno kao porodica", kaže danas Majkl.

Poslednji put je razgovarao sa majkom 6. marta 2009. godine, tri dana pre nego što je nestala.

"Delovala je srećno", kaže on. "Ništa nije ukazivalo da se nešto loše dešava."

A onda je 11. marta dobio taj zlokobni telefonski poziv: dva dana ranije Džin se nije pojavila u kući prijateljice, kod koje je trebalo da dođe kako bi pomogla u brizi o njenoj ćerki sa invaliditetom.

"Odmah se upalila crvena lampica, jer mama nikada ne bi izneverila nekoga. Ali kada je prijateljica kontaktirala policiju, rekli su joj da se vrati za 48 sati. Kada ni tada nije bilo nikakvog traga, uključio se Interpol", dodaje.

Kod kuće, dok je Džinin telefon odmah prebacivao pozive na govornu poštu, njeni zabrinuti sinovi užurbano su pokušavali da pronađu let i otputuju na Krit. Pre nego što su se ukrcali u avion, od grčke policije su saznali strašnu vest - telo jedne žene pronađeno je u luci Iraklion.

"Rekli su nam da misle da je reč o ženi staroj između 30 i 35 godina koja je nedeljama bila u vodi, pa nam je to dalo malo nade za koju smo mogli da se uhvatimo", kaže Majkl.

Ali ta nada se nije ostvarila. Po dolasku na ostrvo, predstavnik britanskog konzulata odveo ih je u mrtvačnicu, gde je odmah postalo jasno da je telo pripadalo Džin.

"Njena odeća bila je položena, a neke komade smo odmah prepoznali", priseća se Majkl trenutka kada je video telo svoje majke, sa očigledno teškom povredom glave.

"Teško je to obraditi. Pokušavaš da shvatiš kako se, zaboga, to dogodilo i da je neko to uradio. Jer je odmah bilo jasno da je bilo reči o nasilnoj smrti."

Međutim, policija nije delila takav stav. Njihovim sinovima su rekli da je Džin bila žrtva tragičnog utapanja.

"Nije se poklapalo sa onim što smo videli sopstvenim očima na stolu u mrtvačnici, ali imali smo osećaj da niko ne želi da nas sasluša, da nikoga nije briga i da svakako niko ne želi da sprovede istragu", kaže on.

Čak ni kada su, ubrzo nakon toga, braća predala policiji dnevnik svoje majke, u kojem je pisala da je uznemirava jedan lokalni muškarac - poznat samo po imenu - sa kojim je ranije bila u kratkoj vezi, policija nije pokazala interesovanje.

"Taj čovek ju je proganjao i uznemiravao, dolazio joj je u kuću bez poziva, tražio od nje novac, tražio od nje seks", kaže Majkl. "Kasnije je policija tvrdila da dnevnik nisu dobili sve do 2014. godine."

Tako su upravo Džinini sinovi, a ne policija, sastavili mozaik poslednjih poznatih trenutaka života njihove majke.

"Na suđenju smo saznali da se čak nisu ni potrudili da pretraže njen stan", kaže on.

Tog dana je išla u kupovinu, a zatim se našla sa prijateljem na kafi - usput mu je pomenula da misli da je jedan automobil prati - pre nego što je otišla u lokalnu tavernu, gde je dobila posao konobarice za letnju sezonu.

"Posle toga stvari postaju nejasne, iako činjenica da je u njenoj kući bila gomila nošene odeće i daska za peglanje ukazuje na to da se vratila kući i presvukla", kaže Majkl. "Mislimo da je i neki muškarac bio tamo i koristio toalet, jer je daska bila podignuta, a mama to nikada ne bi uradila."

Te večeri, Džin je pozvao njen prijatelj iz Belgije po imenu Piter.

"Rekla mu je da se nalazi u kafiću Marina Cafe bar blizu luke u Iraklionu sa jednim muškarcem", kaže Majkl.

"Piter se zabrinuo jer mu je zvučala kao da je pod dejstvom nekog sredstva, pa je zamolio da razgovara sa tim muškarcem. Kratko su pričali. Taj muškarac nije rekao svoje ime, ali je kazao da je iz tog grada", ističe Majkl.

Sat vremena kasnije, poslala je Piteru tu jednu jedinu reč u poruci: "Upomoć".

"Rekao je policiji da ju je pozvao ponovo i da je ona insistirala da je sve u redu. Mislim da je to bilo više iz frustracije nego zato što se zaista osećala ugroženo, jer da se mama zaista uplašila, vrištala bi", insistira Majkl.

Džin je kasnije te večeri takođe pozvala Pitera, ali je on već otišao u krevet i nije se javio. Posle toga - ništa.

Ništa od ovoga nije ubedilo policiju da sprovede dalju istragu, iako je do decembra 2009. godine - devet meseci nakon što je Džin ubijena - pritisak porodice doveo do izrade drugog izveštaja sudskog veštaka.

Taj izveštaj je pokazao da je Džin umrla od višestrukih povreda, uključujući slomljen vrat, koje su joj nanete pre nego što je dospela u vodu. Delovalo je da je to neoboriv dokaz da njena smrt nikako nije bila nesrećan slučaj, ali je policijski zaključak ostao nepromenjen.

"I dalje je bilo: 'Previše je pila, utopila se'", kaže Majkl.

"Posmatrali su je stereotipno kao tu sredovečnu ženu koja voli da izlazi. To me je toliko ljutilo."

Naterati, kako Majkl ističe, ravnodušnu lokalnu policiju da se dublje pozabavi ovom misterijom pretvorilo se u iscrpljujuću borbu volje koja će trajati godinama. Kako je prolazila svaka godišnjica, Majkl je pokušavao da održi majčino ime živim, neprestano apelujući na grčke vlasti da pomognu u otkrivanju istine o njenoj smrti.

U dva navrata pojavila se nada kada su tužioci, nevoljno, pristali da ponovo otvore slučaj, ali bi se ona ubrzo ugasila kada bi spisi ponovo bili zatvoreni. Njeni sinovi su, bez obzira na sve, nastavili borbu, radeći sve što su mogli da Džinino ime ne bude zaboravljeno.

A onda je 2023. godine usledio naizgled veliki proboj: dodatni pritisak porodice doveo je do nove istrage o smrti njihove majke, koja je prvi put zaključila da je ona bila posledica "kriminalnog dela".

Tada je usledio kafkijanski obrt: iako je možda bila nezakonito ubijena, prošlo je previše vremena, što je značilo da su male šanse da se identifikuje njen ubica.

"Bilo je poražavajuće", kaže Majkl. "Da biste ponovo otvorili slučaj, potrebno je toliko rada u stranoj zemlji, sa drugačijim pravilima. To je neverovatno stresno i oduzima vam vreme za tugovanje ili vezu sa voljenom osobom."

Kasnije te godine Majkl je kontaktirao privatnog istražitelja.

"Za tri meseca napravio je dosije od 29 strana sa svim dostupnim informacijama i dokazima, a najveći deo toga bio je mamin dnevnik", kaže Majkl.

Istražitelj je takođe ukazao na osumnjičenog - čoveka koji će se dve godine kasnije pojaviti pred sudom na Kritu. Bio je to isti muškarac koji je uznemiravao Džin i čiji je glas Piter odmah prepoznao kao glas čoveka sa kojim je razgovarao preko Džininog telefona one noći kada je ona ubijena.

"Kada je policija pitala kako može da prepozna taj glas posle 17 godina, Piter je rekao da nikada neće zaboraviti noć kada nije uspeo da spase svoju prijateljicu", kaže Majkl.

"Osećao je ogromnu krivicu jer je spavao kada ga je ona ponovo pozvala", dodaje.

Ipak, pred njima su bile još brojne prepreke. Iako je muškarac početkom prošle godine optužen za Džinino ubistvo, tužilac je kasnije zatvorio slučaj, navodeći nedostatak dokaza.

"Advokat i privatni istražitelj uložili su žalbu i, prvi put u istoriji Grčke, glavni tužilac je poništio odluku svog prethodnika", kaže sin ubijene.

Konačno, prošlog decembra, muškarac je optužen za namerno ubistvo. Međutim, na iznenađenje braće, pošto ranije nije bio osuđivan, nije zadržan u pritvoru, već mu je samo naređeno da ne napušta ostrvo.

Samo suđenje koje je konačno održano prošlog meseca - Majkl ga opisuje kao "cirkus" - bilo je traumatično, između ostalog i zato što je tada prvi put saznao tačnu prirodu strašnih povreda koje je njegova majka zadobila.

"Saznali smo prvi put da je umrla od udarca tupim predmetom u potiljak, koji joj je smrskala moždano stablo, i da nije bila potpuno mrtva kada je ušla u vodu. To je bilo užasno", kaže tiho.

Takođe su saznali da je osumnjičenom dijagnostikovana šizofrenija i bipolarni poremećaj i da je svakodnevno uzimao terapiju, a kada je ne bi uzimao, postajao bi agresivan.

Danas, iako je uveren da žalba ubice njegove majke neće biti usvojena, Majkl ne može biti potpuno siguran.

"Istorija nas je naučila da ništa ne uzimamo zdravo za gotovo", kaže on.

Majkl nikada neće sa sigurnošću znati tačne događaje te strašne noći, iako ima svoju teoriju.

"Mislim da je mama bila dobro raspoložena jer je upravo dobila posao i da je, protivno svom boljem rasuđivanju, dozvolila tom čoveku da je odvede na piće. A onda se nešto dogodilo što ga je razbesnelo", kaže on.

Sedamnaest godina kasnije, posledice Džinine smrti i dalje snažno utiču na porodicu.

"Mislim da niko od nas nije zaista uspeo da odtuguje kako treba, jer smo odmah morali da pređemo u režim borbe", kaže Majkl.

"Tužno je, jer se u borbi za pravdu može dogoditi da zaboravite da je to vaša majka. Toliko godina je izgubljeno."

Utehu pronalazi u činjenici da bi njegova majka bila veoma ponosna na način na koji njeni sinovi nikada nisu odustali.

"Nije se osećalo kao izbor", kaže on. "Ona se borila za nas celog života - i zaslužila je da se mi borimo za nju."

(Telegraf.rs)