"Ma koliko vrištala i dozivala pomoć, nikoga nije bilo briga": Potresna ispovest jedne od Epstajnovih žrtava

Prvog dana kada je Roza Giles došla na novi posao u poslovnu zgradu u centru Palm Biča, u leto 2009. godine, zatekla je ženu kako masira stopala Džefriju Epstajnu.

Giles, koja je tada imala 18 godina, nedavno je doputovala u Sjedinjene Američke Države kako bi izgradila karijeru modela, nakon što joj je iza scene na jednoj modnoj reviji u rodnom Uzbekistanu prišao modni agent povezan sa Epstajnom.

Preporučujemo

Manekenska agencija ju je odmah zadužila velikim dugovima, naplativši joj nekoliko hiljada dolara za vizu i stanarinu.

Očajna, razmišljala je da se vrati u Aziju, gde je već imala uspešnu karijeru tinejdžerskog modela, ali joj je Epstajn ponudio posao recepcionerke u svojoj kancelariji tokom vikenda kako bi dopunila prihode.

Dok je bila u kancelariji na 14. spratu sa Epstajnom, žena ju je pozvala da sedne pored nje.

Kada je Epstajn pružio Rozi svoje stopalo, primetila je crnu plastičnu narukvicu oko njegovog članka, na kojoj se nalazila mala kutija sa trepćućim svetlom.

Kada ga je pitala šta je to, prema njenim rečima, Epstajn i žena su se nasmejali. Zatim joj je Epstajn rekao da skine košulju.

"Ukočila sam se. Žena je prišla, počela da mi otkopčava bluzu, skinula ju je, zatim mi je skinula i grudnjak, a potom izašla iz prostorije", ispričala je Giles.

Tog dana Epstajn ju je prvi put seksualno zlostavljao, što je bio početak godina silovanja i zlostavljanja.

Tek kasnije je shvatila da je uređaj koji je nosio oko članka bila elektronska nanogica i da je u tom trenutku služio zatvorsku kaznu zbog podvođenja maloletnice.

Foto: Instagram/rozagilles

Giles je jedna od bezbroj žena koje je zlostavljao pokojni osuđeni seksualni prestupnik nad decom.

Njena priča, koju prvi put javno u celosti deli sa CNN-om, pruža upečatljiv uvid u neuobičajene uslove kontroverznog sporazuma o priznanju krivice koji je Epstajn sklopio na Floridi 2008. godine, a koji mu je omogućio da veći deo kazne služi van zatvora.

Takav aranžman omogućio je Epstinu da nastavi da zlostavlja mlade žene čak i dok je služio kaznu nakon osude.

Među njima su bile i mlade strane manekenke poput Giles, a, kako su preživele ispričale za CNN, zlostavljanja su se ponekad događala dok je zamenik šerifa okruga Palm Bič bio u susednoj prostoriji.

"Nije prestao sa onim što je radio ni nakon što je osuđen. Nastavio je potpuno isto", rekla je Giles.

"Nije imao nimalo kajanja. Ono što mi je radio toliko me je povredilo i ostavilo najdublje ožiljke. Nikada, ma koliko se trudila, neću moći da pređem preko toga."

Dve žene koje su govorile za CNN pod uslovom da njihov identitet ne bude objavljen rekle su da ih je Epstajn takođe zlostavljao u kancelarijama organizacije Florida Science Foundation.

Ova neprofitna organizacija osnovana je u novembru 2007. godine, neposredno pre nego što je Epstajn priznao krivicu, a zvanično je tvrdila da dodeljuje grantove i pruža finansijsku podršku naučnim i istraživačkim organizacijama.

Žene su opisale kancelarije na 14. spratu, do kojih se dolazilo liftom, kao mesto puno posetilaca i aktivnosti tokom radne nedelje.

Jedna od njih se priseća da je u kancelarijama bilo postavljeno mnogo uređaja za stvaranje belog šuma – belih kupolastih aparata nalik pečurkama.

Prema njihovim rečima, Epstajn je razvio gotovo ustaljenu dnevnu rutinu tokom boravka u prostorijama Florida Science Foundation.

Jutra je započinjao kafom i mafinom, a finansijer, koji se žalio da loše spava u zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem u Palm Biču, redovno je dremkao na futonu u sali za sastanke.

Jedna od žena se jasno seća trenutaka kada bi se aktivirala njegova elektronska nanogica, zbog čega je morao da istrči napolje kako bi pokušao da resetuje uređaj.

Epstajnovo ponašanje u tom periodu bilo je, kako navode, karakteristično drsko.

I u svojoj vili u Vest Palm Biču i u kancelariji, preživele tvrde da ih je ponekad seksualno zlostavljao dok se u neposrednoj blizini nalazio uniformisani policijski službenik, koji je navodno trebalo da nadzire registrovanog seksualnog prestupnika.

U kancelarijama Florida Science Foundation kod ulaza su se smenjivali policijski službenici.

Dve žene ispričale su da su stekle utisak kako se policajci plaše Epstajna. Kako kažu, nije bilo nikakve sumnje da je upravo Epstajn bio taj koji je tu imao glavnu reč.

Foto: Instagram/rozagilles

Susret sa policajcem

Za Giles, susret sa čovekom u uniformi, za kog je verovala da je zamenik šerifa, dogodio se jednog jutra u Epstajnovoj vili u Vest Palm Biču, gde je, kako kaže, tokom leta 2009. odlazila jednom nedeljno.

Jednog jutra sišla je niz stepenice i ugledala policajca kako stoji u kuhinji, što joj je ulilo iznenadnu nadu.

"Pomislila sam: ‘Hvala Bogu, ovo će biti dan kada će se sve završiti’", ispričala je za CNN.

Posmatrala je kako se policajac šali i smeje sa Epstajnom, a zatim mu poželeo prijatan dan i otišao – ne uputivši njoj ni jednu jedinu reč.

"Nakon što sam videla tog zamenika šerifa, shvatila sam da, šta god da uradite, taj čovek nikada neće biti uhapšen. Nikada ga neće zaustaviti i, ma koliko vrištali i dozivali pomoć, nikoga neće biti briga", rekla je Giles.

Kontroverzni program rada van zatvora

Svedočenja Giles i drugih žena koje tvrde da ih je Epstajn zlostavljao dok je služio trinaestomesečnu zatvorsku kaznu otvaraju ozbiljna pitanja o kontroverznom sporazumu o priznanju krivice koji je Epstajn 2008. godine postigao sa tadašnjim američkim tužiocem Aleksom Akostom.

Prema reviziji programa rada van zatvora koju su 2021. sproveli zvaničnici Floride, Epstajn je u oktobru 2008. počeo da radi puno radno vreme kao predsednik organizacije Florida Science Foundation.

Tokom prvih šest meseci bilo mu je dozvoljeno da od ponedeljka do subote boravi u kancelariji fondacije od 10 do 22 časa.

U maju 2009. ta pravila su dodatno ublažena, pa je morao da bude u zatvoru samo osam sati dnevno. Već narednog meseca program je ponovo proširen, što mu je omogućilo da radi svih sedam dana u nedelji.

Tokom poslednje dve nedelje pre nego što je prebačen u kućni pritvor, bilo mu je dozvoljeno i da svakog popodneva po dva sata provodi u svojoj vili u Vest Palm Biču.

Program rada van zatvora imao je brojne uslove, uključujući zabranu kontakta sa porodicom, prijateljima, devojkama i maloletnicima.

Bilo mu je dozvoljeno da se sastaje isključivo sa poslovnim saradnicima, a do jula 2009. morao je da nosi elektronsku nanogicu.

Epstajnovi advokati i Kancelarija šerifa okruga Palm Bič postigli su i poseban dogovor prema kojem je Epstajn angažovao policijske službenike van redovne dužnosti da borave u njegovoj kancelariji i evidentiraju posetioce.

Foto: US Department of Justice

Prema izveštaju Odeljenja za sprovođenje zakona Floride (FDLE), advokat Florida Science Foundation u ime organizacije platio je šerifovoj kancelariji ukupno 128.136 dolara za njihov angažman tokom Epstinovog programa rada van zatvora.

U izveštaju se navodi i da je pregledano 494 evidencije o posetama, da nisu utvrđeni nedozvoljeni kontakti, kao i da su dokumenti kasnije uništeni u skladu sa procedurama.

Godine 2019, manje od nedelju dana nakon što su protiv Epstajna podignute nove optužnice, Aleks Akosta podneo je ostavku na mesto ministra rada u prvoj administraciji predsednika SAD Donalda Trampa.

Revizija Ministarstva pravde SAD iz 2020. zaključila je da je Akosta pokazao "lošu procenu", između ostalog zato što nije obavestio devojke i mlade žene koje su tvrdile da ih je Epstin seksualno zlostavljao o odluci da protiv njega ne bude pokrenut savezni krivični postupak.

Ipak, revizijom nije utvrđeno da su Akosta ili drugi tužioci počinili profesionalne prestupe.

U decembru 2019, četiri meseca nakon Epstajnovog samoubistva u zatvoru u Njujorku, Kancelarija šerifa okruga Palm Bič ukinula je program rada van zatvora.

U izveštaju FDLE iz 2021. navedeno je da nije utvrđena nikakva kriminalna odgovornost policijskih službenika koji su učestvovali u tom programu.

Kancelarija šerifa nije odgovorila na CNN-ov zahtev za komentar.

Foto:

U milosti manekenske agencije

Uslovi Epstajnovog programa rada van zatvora učinili su mlade strane manekenke, poput Giles, posebno ranjivim metama nakon njegove osude.

Gilesova kaže da joj je 2008. godine, iza scene modne revije u Uzbekistanu, prišao francuski modni agent Žan-Lik Brunel.

Predstavio se kao vlasnik njujorške agencije MC2 Model Management i odmah joj ponudio ugovor. Tek kasnije je saznala da je Epstajn bio jedan od glavnih finansijera te kompanije.

Kako opisuje, ugovor koji je potpisala dao je agenciji kontrolu nad gotovo svim aspektima njenog života. Odmah je dugovala 4.000 dolara za vizu i 1.500 dolara mesečno za stanarinu u prenatrpanom stanu za modele na Menhetnu, gde je više devojaka spavalo na krevetima na sprat.

Dug je ubrzo narastao do iznosa koji, kako kaže, njeni roditelji u Uzbekistanu ne bi mogli da zarade ni za godinu dana.

Nekoliko meseci nakon preseljenja, Giles je, kako navodi, zaplakala u kancelariji agencije MC2 u Majamiju pred Brunelom.

Njena porodica je zavisila od prihoda koje je ostvarivala kao model, a ona je tada već dugovala oko 10.000 dolara i nije uspevala da dobije angažmane.

Predložila je da se vrati u Aziju, gde je ranije uspešno radila kao model, ali je agencija MC2 odbila tu mogućnost.

"Žan-Lik Brunel je sedeo, pogledao me i rekao: ‘Vidim da si veoma tužna, sačekaj trenutak’", ispričala je Giles.

"Uzeo je telefon, nekoga pozvao, zatim prekinuo vezu i rekao: ‘Rešio sam to. Upravo sam poslao 600 dolara tvojim roditeljima.’"

Na njeno iznenađenje, svega nekoliko minuta kasnije neko je njenoj porodici u Uzbekistanu zaista doneo 600 dolara.

"Pomislila sam: ‘Šta se upravo dogodilo?’", rekla je Giles.

"Ne znam koga je pozvao. Da li je nazvao nekog američkog prijatelja koji se slučajno nalazio tamo ili je pozvao nekoga iz vlasti ko je novac dostavio mojoj porodici?"

Poruka je bila nedvosmislena – potpuno je zavisila od manekenske agencije, a to je podrazumevalo i Epstajna.

Brunel je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji 2022. godine, nakon što je uhapšen pod optužbama za silovanje i seksualno zlostavljanje.

Foto: US Department of Justice

Giles je dobila instrukcije da tokom leta 2009. otputuje u Vest Palm Bič na fotografisanje.

Velika bela vila u kojoj je snimanje održano bila je u Epstajnovom vlasništvu, a nakon njihovog prvog kratkog susreta ubrzo je organizovano njeno trajno preseljenje u Majami.

Epstajnov predlog da tokom nedelje radi kao model, a vikendom u kancelariji organizacije Florida Science Foundation, nije joj imao mnogo smisla.

"Da bih uspela kao model, moram da idem na audicije, gradim portfolio i radim mnogo drugih stvari, a vi mi nudite kancelarijski posao i ne vidim kako bi to moglo da pomogne mojoj manekenskoj karijeri", rekla je.

"Bila sam potpuno sama. Nisam imala novca, a ta osoba mi govori da, da bih mogla da radim svoj posao, moram da prihvatim još jedan."

Nakon što ju je Epstin prvi put seksualno napao u prostorijama Florida Science Foundation, Giles tvrdi da ju je svakog vikenda u Vest Palm Biču seksualno zlostavljao i silovao.

Ta noćna mora nastavila se i nakon što joj je 2010. godine bilo dozvoljeno da se vrati u Njujork, po isteku Epstajnovog kućnog pritvora na Floridi.

Dokumenti Ministarstva pravde SAD o Epstinu, objavljeni ranije ove godine, prepuni su imejlova koje su modni skauti slali osuđenom seksualnom prestupniku, nudeći mu manekenke iz različitih delova sveta.

Dve žene podnele su 2019. godine tužbe tvrdeći da ih je Epstajn seksualno zlostavljao dok je bio uključen u program rada van zatvora.

Jedna od anonimnih tužiteljki, predstavljena kao Kejtlin Doe, navela je da je bila "primorana da učestvuje u seksualnim odnosima" sa Epstajnom u kancelariji fondacije.

Dok se nalazila u kancelariji Džefrija Epstina u okviru Florida Science Foundation, ona je bila primorana da učestvuje u seksualnim odnosima sa Džefrijem Epstajnom - kako nasamo, kada je imala seksualni odnos sa njim, tako i jednom prilikom zajedno sa drugom mladom ženom i Epstajnom“, navodi se u tužbi.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Bekstvo od Epstajna

Giles kaže da je uverena da je bila u prisustvu i drugih Epstinovih žrtava. Seća se da je prolazila kroz njegovu vilu na Floridi i susretala devojke koje su slabo ili uopšte nisu govorile engleski.

"To su bile imigrantkinje, bilo je ljudi sa stranim akcentom, ljudi koji su govorili ruski. Njima se dešavalo isto što i meni."

Tek nekoliko godina kasnije, kada joj je manekenska karijera u Njujorku krenula uzlaznom putanjom i kada je stekla finansijsku nezavisnost, uspela je da se zauvek udalji iz Epstajnovog sveta.

Preselila se na američki Srednji zapad, gde je upoznala svog budućeg supruga Peta i pronašla novi životni poziv kao fitnes trener i instruktor.

Giles je svoju mračnu prošlost godinama krila gotovo od svih, uključujući i svoje roditelje.

Uprkos obećanjima Ministarstva pravde SAD da će zaštititi žrtve, ostala je zapanjena kada je, nakon objavljivanja takozvanih "Epstajnovih dosijea" ranije ove godine, videla da su njeno ime i višegodišnja prepiska sa Epstinom postali javno dostupni.

"To je bila moja priča koju sam želela sama da ispričam. Nisam želela da je bilo ko pročita na taj način", rekla je.

Kaže da je tokom protekle godine pratila druge Epstajnove žrtve koje su javno zahtevale objavljivanje svih dosijea i pozivale Ministarstvo pravde da istraži Epstajnove saučesnike.

Iako je više puta pozivana da im se pridruži u toj borbi, smatra da za to još nije spremna.

Kada se grupa preživelih prošle godine okupila ispred Kapitol Hila u Vašingtonu, doputovala je kako bi bila sa njima, ali je događaj mogla da prati samo sa strane.

"Dok su pričale svoje priče, iznutra sam se potpuno slomila. Bilo je strašno pogrešno što me država nije zaštitila.", kaže Giles.

Ipak, kaže da, kako se postepeno suočava sa sopstvenim traumama, počinje da zamišlja budućnost u kojoj će moći da stane rame uz rame sa ostalim preživelima.

"Verujem da ću se jednog dana okupiti sa njima", rekla je.

"Neizmerno sam ponosna na svaku od njih zbog onoga što rade. Vidim njihov bol, a hrabrost je zarazna, zar ne?"

(Telegraf.rs)