Snimatelju Telegrafa meta bila nacrtana na čelu: Jedan korak ŠPANSKOG VOJNIKA ga je spasio!

Na ničijoj zemlji između Afrike i Evrope, stoji jedna od najskupljih bezbednosnih mašinerija Evrope. Helikopteri, vojni brodovi, radari i teška pešadija - svi su tu s jednim ciljem: da zaustave migrante iz Maroka, koji su špansku enklavu Seutu bacili u očaj.

Krajem jula, ogromna grupa Marokanaca krenula je ka Seuti. U samo nekoliko dana, prema rečima meštana, u ovaj španski grad ušlo je 160.000 migranata. Dok su neki vraćeni, mnogi su ostali i raspoređeni su po celom gradu. Situacija na ulicama Seute, nekada turističkog bisera, sada je napeta. Španci retko izlaze iz kuća, dok Marokanci provode vreme šetajući gradom, kupajući se na plažama i okupljajući se na trgovima.

Preporučujemo

Prvi susret sa Seutom izazvao je u meni grčenje želuca, ne zbog migranata koji šetaju ulicom, već zbog vojnika, po dva raspoređena na svakih 50 metara duž ulice u kojoj se nalazi luka. Ti vojnici stoje mirno, posmatraju situaciju i podsećaju te da na ulici nisi bezbedan. Umesto da me njihovo prisustvo umiri, ono raspršava sve moje ideje da sam došla u evropski grad i da ništa loše ne može da se desi. Oni su jasan simbol toga da svašta loše može da se desi i da će se desiti ako nisi pažljiv.

Ulazimo da kupimo vodu, a na ulazu obezbeđenje, ne dozvoljava da sa koferima i rancom prođemo dalje. Kolega ostaje napolju da me čeka, a ja pitam obezbeđenje da li su torbe zabranjene zbog migranata.

- Da, do pre dve nedelje nije postojalo obezbeđenje u radnjama, nije bilo potrebe za tim. Sada postoji ceo protokol, umeju da budu agresivni i nasilni - objasnila mi je.

I dok sam ja stajala u redu u prodavnici kroz izlog sam videla da pored mog kolege stoji vojnik. Ne razgovaraju. Kasnije smo shvatili. Kolega je bio sam na ulici sa dva kofera i dva ranca, a u jednom se nalazila oprema za snimanje. Bio je potpuno nesvestan da je imao metu iscrtanu na čelu. Vojnik je, ipak, to shvatio i stao je pored njega kao štit i to je verovatno najlepša stvar koju možeš da doživiš na ovakvom terenu.

Nastavljamo dalje ka našem smeštaju, potpuno nesvesni da postoji nevidljiva granica koju jednom kad pređeš više nema policije, nema ni vojske. Ne shvatamo to odmah. Policijske marice užurbano prolaze pored nas pod rotacijom, policajci su raspoređeni po ulicama. Ništa se ne dešava. Tu su i čuvaju kraj. Moj želudac se već polako navikava na njih i grč popušta, kada shvatam da ih više nema.

Migranti u grupama od po dvoje, troje stoje naslonjeni na zid i gledaju u jednu tačku. Grupe su raspoređene sa razmakom od metar, do dva, ali svi stoje na isti način. Ruke prekrštene preko grudi, leđa naslonjena na zid, i pogled namršten uprt u nešto što je za mene očigledno bilo nevidljivo. Ni sada ne znam šta im je privuklo toliko pažnju, ali tog momenta sam kročila u El Principe, naselje koje sada ne nastanjuju turisti iz Evrope, več ovi ilegalni iz Afrike. U tom kraju policije nema, taksi vozi tamo samo na zahtev, a ulice su pune muškaraca koji sede na stepenicama, stoje pored zida i ćute. Tišina je u tom kraju vrlo upečatljiva. Svedoči promeni koja je došla doslovno preko noći, a koja je možda nova realnost ovog grada.

Foto: Telegraf.rs

Povratak u centar grada, doneo je novo suočavanje sa policijom i vojskom. Oni obezbeđuju da u delu gde žive Španci ne dođe do gorih incidenata od sitne krađe. Tu su i da spreče dalji ulazak migranata u Seutu. Policija i vojska ovako raspoređena napravila je pojas koji čuva ono što se čuvati  mora, a izbegava sukob u najstrašnijem naselju cele Španije.

Policija vlada i u samoj luci. Pasoška kontrola koja je do skora bila tu pro forme, sada je tu kao poslednja šansa da se spreči prodor neželjenih gostiju ka kontinentalnoj Španiji. Na samom ulazu u trajekt čeka te poolicija. Ne govori ništa samo te posmatra. Šetaju se kroz brod, pazeći da se slučajno nije tuda provukao neko ko će potpom iz Alhesirasa autobusom otići do Madrida. I dok se teška tišina, koju prekida samo dečija graja, spušta nad brod, ja biram da izađem na palubu. Tu me čeka zvuk policijskog helikoptera, pogled na policijske brodove i let jednog galeba, jedinog živog stvora koje gibraltarski moreuz prolazi potpuno slobodno, bez ograničenja, pasoša i policije koja ga posmatra.

(Telegraf.rs)