Mislite da je sada vruće? Narednih pet godina oboriće rekorde, upozoravaju UN!

U narednih pet godina gotovo je izvesno da će Zemlja iznova prelaziti međunarodni klimatski prag koji se smatra bezbednim, a usput bi mogao biti oboren i rekord za najtopliju godinu ikada, navodi se u novim klimatskim projekcijama Ujedinjenih nacija.

Svetska meteorološka organizacija (SMO) takođe prognozira pregrevanje Arktika, koji će se od sada do 2030. godine zagrejati za 1,66 stepeni Celzijusa, kao i opasnu sušu koja bi mogla da izazove požare u Amazoniji. Amazonija je ključni deo prirodne odbrane Zemlje od klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Naučnici navode da toplija planeta, usled sagorevanja uglja, nafte i gasa, donosi ekstremnije vremenske prilike, uključujući poplave, suše i toplotne talase, piše AP.

Projekcije klimatske agencije UN i britanske Meteorološke službe pokazuju da postoji 75 odsto verovatnoće da će prosečna globalna temperatura između 2026. i 2030. biti za više od 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijsko doba. Taj prag predstavlja dogovorenu granicu zagrevanja, računatu kao prosečna vrednost tokom 20 godina, koja je postavljena 2015. godine Pariskim klimatskim sporazumom.

U naučnom izveštaju UN, objavljenom nekoliko godina kasnije, detaljno je objašnjeno da prekoračenje granice od 1,5 stepeni znači veću verovatnoću smrtnosti, opasnosti i gubitka vrsta. Iako je reč o svega nekoliko desetinki stepena, pojedini ekosistemi na planeti, poput koralnih grebena i glečera, ne mogu da podnesu takav pritisak.

Prekoračenje granice zagrevanja ima posledice, ali ne postoji "litica"

Postoji 91 odsto verovatnoće da će barem jedna od narednih pet godina preći prag od 1,5 stepeni, kao i 86 odsto verovatnoće da će jedna od tih godina oboriti rekord za najtopliju godinu na Zemlji, postavljen 2024. godine, navodi se u izveštaju SMO.

SMO prognozira da će svaka godina od sada do 2030. biti između 1,3 i 1,9 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na kraj 19. veka.

"Važno je naglasiti da 1,5 stepeni nije neka vrsta litice sa koje ćemo pasti", rekla je Melisa Sibruk, klimatska naučnica iz britanske Meteorološke službe i jedna od autorki izveštaja. "Svaka dodatna desetinka stepena donosi sve ozbiljnije posledice."

Ona je ukazala na rekordne majske temperature u Evropi ove nedelje.

"Čitava godina ili više njih iznad granice od 1,5 stepeni značiće čitav niz ekstremnih vremenskih događaja, verovatno mnogih toliko toplih, vlažnih ili suvih da će prevazići sve što smo ranije iskusili, a samim tim i sve ono na šta su naši urbanistički planovi, poljoprivreda i drugi sistemi bili pripremljeni", rekla je Friderike Oto, klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu koja nije učestvovala u izradi izveštaja.

"To će značiti da će mnogi ljudi izgubiti živote, suočićemo se sa brojnim šokovima kada je reč o cenama hrane i intenzivnijim šumskim požarima", navela je ona u mejlu.

Gotovo sve kratkoročne prognoze predviđaju formiranje snažnog fenomena El Ninjo, prirodnog zagrevanja delova centralnog Pacifika koje menja vremenske prilike širom sveta i podiže globalne temperature. Prema izveštaju SMO, El Ninjo bi mogao da potraje sve do 2028. godine.

Zbog toga Sibruk smatra da će 2027. godina verovatno oboriti temperaturni rekord iz 2024.

Ako prosečna temperatura tokom narednih pet godina bude više od 1,5 stepeni Celzijusa viša nego u predindustrijskom periodu, to će značiti da se Zemlja za jednu deceniju zagrejala za četvrtinu stepena Celzijusa, što je brže nego ranije.

Prethodne stope zagrevanja bile su bliže dve desetine stepena Celzijusa po deceniji.

Klimatolozi raspravljaju o tome da li se globalno zagrevanje ubrzava, "što je očigledno veoma zastrašujuće", rekla je Sibruk. Ukoliko se ove projekcije ostvare, to bi pružilo dodatne dokaze onima koji smatraju da se brzina klimatskih promena povećava.

Prognozira se ubrzano zagrevanje Arktika

Projekcije, zasnovane na proseku od oko 200 računarskih simulacija koje su koristile 13 različitih klimatskih modela iz različitih zemalja, pokazuju da se Arktik zagreva 3,5 puta brže od ostatka planete.

Razlog je to što ima manje leda i snega koji su ranije reflektovali Sunčevo zračenje nazad u svemir, rekla je Sibruk. Tako nastaje začarani krug.

"Kako temperatura raste, topi se sve više morskog leda, što dodatno pogoršava situaciju", rekla je Sibruk.

Zime na Arktiku od 2020. do 2025. godine bile su u proseku 1,2 stepena Celzijusa toplije od proseka za period 1991-2020.

SMO prognozira da će narednih pet zima u proseku biti 2,8 stepeni Celzijusa toplije od tog nedavnog proseka, rekla je Sibruk.

Izveštaj takođe predviđa da će se arktički morski led tokom leta nastaviti smanjivati.

Amazonija bi mogla postati suvlja, što povećava strah od požara

Izveštaj predviđa još toplije i neuobičajeno suve uslove u basenu Amazona, što bi moglo biti pogubno i za lokalno stanovništvo i za planetu u celini, rekla je Sibruk.

Ljudi zavise od Amazonije zbog vode, a topliji i suvlji uslovi trebalo bi da povećaju rizik od šumskih požara, rekla je ona.

To bi moglo da ugrozi sposobnost Amazonije da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere. Amazonija sada uklanja gasove koji zadržavaju toplotu iz atmosfere, ali bi mogla da se pretvori u područje koje dodatno pogoršava problem.

Područje Sahela u Africi, koje je bilo posebno suvo, verovatno će dobiti više kiše nego što je uobičajeno, što bi moglo da dovede do poplava, rekla je Sibrook.

Zvaničnici Ujedinjenih nacija saopštili su da napori na usporavanju klimatskih promena nisu bili dovoljni.

"Uprkos napretku ostvarenom poslednjih godina, jasno je da globalno zagrevanje i dalje nadmašuje napore sveta da ga obuzda, a rekordne temperature u Evropi, Indiji i drugim delovima planete još jednom pokazuju brutalne ljudske i ekonomske posledice činjenice da čovečanstvo i dalje sagoreva ogromne količine uglja, nafte i gasa", rekao je šef UN za klimu Sajmon Stil komentarišući izveštaj SMO.

"Bilo da je reč o ekstremnim vrućinama, meganevremenima, poplavama, ogromnim šumskim požarima ili sušama koje ugrožavaju snabdevanje hranom i njene cene", rekao je on, "svaka država već plaća ogromnu cenu ove globalne klimatske krize."

(Telegraf.rs)