SVE O USTANKU U VARŠAVSKOM GETU: Kako je šaka Jevreja 27 dana prkosila nacistima (FOTO)
Varšavski geto je formiran 1940. kao sabirni centar, i u njega su sabijeni svi Jevreji iz poljske prestonice i okoline. Manje od dve godine kasnije Nemci su otpočeli likvidaciju geta, slanjem njegovih žitelja u logore smrti. Poslednji među njima su odlučili da nacistima zagorčaju život
19. aprila 1943. godine Jevreji u Varšavskom getu u Poljskoj počeli su hrabru, samoubilačku borbu protiv nemačkih oružanih snaga koje su planirale da ih kolektivno deportuju u konc-logor Treblinka.
Preporučujemo
HITLER JE RAT IZGUBIO ZBOG KONJA: Malo poznata tajna Drugog svetskog rata (FOTO)
VEĆA POMORSKA TRAGEDIJA OD TITANIKA: Životi nemačke dece bili su u rukama pijanog sovjetskog kapetana (FOTO)
Suprotno zakonu verovatnoće, ustanici okupljeni u Židovsku borbenu organizaciju (u daljem tekstu: ŽBO) i predvođeni Mordekajom Anelevičem, koristeći se ograničenom količinom oružja i municije, pružali su otpor nacistima čitavih 27 dana, pre nego što su 16. maja poraženi, i to tek nakon što su Nemci srušili geto u nameri da iz njega isteraju sve Jevreje.
Kako im je to pošlo za rukom? Idemo redom.
ŠTA JE BIO VARŠAVSKI GETO?
Poljska je pre Drugog svetskog rata bila jedna od zemalja sa najvećom koncentracijom Jevreja u Evropi i svetu. Nakon što su Nemci okupirali ovu našu bratsku slovensku zemlju, zapadno od reke Bug (istočni deo su okupirali Sovjeti, da ne kažemo Rusi), suočili su se - iz njihove perspektive - sa velikim problemom. Šta raditi sa svim tim Jevrejima?
Zbog toga je na teritoriji čitave okupirane i anektirane Poljske obrazovano mnoštvo getoa, među kojima su svakako najpoznatiji Varšavski i Krakovski.
Varšavski je zvanično uspostavljen 12. oktobra 1940. godine u severnoj Varšavi, na prostoru veličine 3,3 kvadratna kilometra: svi prestonički Jevreji, bez obzira gde u gradu u tom trenutku živeli, morali su da se presele u njegove okvire.
Ovde treba naglasiti da je u tom trenutku u tom gradu živelo oko 375.000 pripadnika jevrejskog naroda, i činili su blizu trećine ukupne populacije. Svi oni su morali da se natrpaju u skučeni prostor geta, a da stvar bude još gora, nacisti su dodatnih 50.000 Jevreja iz okolnih varoši takođe usmerili ka istom urbanom kavezu.
16. novembra 1940. Varšavski geto je zapečaćen, odsečen od ostatka grada visokim zidom od cigli na kojem se nalazila dodatna ograda od bodljikave žice.
Uslovi života u getu su bili katastrofalni. Često se dešavalo da nekoliko generacija više porodica živi u jednom stanu; u proseku, osam ljudi je živelo u jednoj sobi. Hrana je bila dostavljana u malim količinama, a sanitarni uslovi su zbog prenaseljenosti bili užasni.
Sve to je dovelo do smrti oko 83.000 ljudi, od gladi i zaraznih bolesti, u prvih 18 meseci postojanja geta, a ključni za preživljavanje bili su podzemni tuneli za krijumčarenje: kretanje kroz njih vas je izlagalo velikom riziku, ali su i cene tih proizvoda bile ogromne, a neki Jevreji su, na zgražavanje svojih sunarodnika, pravili pare od zajedničke nesreće.
PRVE DEPORTACIJE LETA 1942.
Tokom Holokausta, getoi su isprva zamišljeni kao prihvatni centri za Jevreje, mesta u kojima će raditi i umirati od bolesti i gladi, a van pogleda ostatka stanovništva.
Ali, kada su nacisti počeli da grade logore smrti u Poljskoj i Ukrajini, u sklopu svog "konačnog rešenja jevrejskog problema", ovi getoi su malo-pomalo likvidirani nakon što su Nemci deportovali njihovo stanovništvo ka Aušvicu, Treblinki, Majdaneku i drugim, sada zloglasnim, mestima.
Prve deportacije iz Varšavskog geta počele su u leto 1942. godine; od 22. jula do 12. septembra, nacisti su otpremili oko 265.000 Jevreja u obližnji logor Treblinka (treba naglasiti da je Treblinka I bio radni logor, dok je Treblinka II bio logor smrti; gde ćete završiti zavisilo je od nadležnog naciste), premda je nekoliko desetina hiljada stradalo tokom transporta, najčešće od gušenja.
PRIPREME ZA USTANAK
Čitava ova operacija lišila je geto oko 80 odsto stanovništva, pa je u njemu ostalo samo 55-60.000 Jevreja.
Najčešće, bili su to poslednji od svojih porodica koji su osećali grižu savesti jer nisu mogli bližnjima da pomognu i da ih spasu; pored toga, iako su zadržani zbog sposobnosti da prinudno rade u fabrikama, znali su da je samo pitanje vremena kada će i sami krenuti na poslednje putovanje.
Zbog toga, nastalo je nekoliko odvojenih grupa koje su planirale da učine sve što je moguće ne bi li sprečili buduće deportacije; prva je formirana ŽBO, a i potom Židovska vojna unija (ŽVU) koja je nastala iz Revizionističke partije, desničarske cionističke organizacije.
Znajući da ustanka nema bez vatrenog oružja, činili su sve da uspostave kontakt sa Domovinskom armijom, poljskim ekvivalentom našoj Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini; to im je pošlo za rukom tek u oktobru, ali su uspeli tim putem da nabave samo deset pištolja i nekoliko granata, pa su se okrenuli krađi od Nemaca i kupovinom na crnom tržištu. No, nikada nisu imali dovoljne količine oružja.
JANUAR 1943.
18. januara jedinica SS-a zadužena za Varšavski geto primila je naređenje od Hajnriha Himlera da deportuje u logore 8.000 Jevreja iz geta; verujući da je u pitanju konačna likvidacija ovog naselja, njegovi žitelji su se pobunili: pripadnici raznih pokreta otpora otvoreno su napadali esesovce, skrivali se u skrovištima, nisu se pojavljivali na prozivkama, i tako dalje.
Za četiri dana samo je oko 5.000 Jevreja skupljeno i SS je napustio geto. Jevreji su mislili da su pobedili i da, ako budu pružali otpor, nacisti neće insistirati; do tada, dominirao je stav da je najbolje ne pružati otpor ako se misli da se preživi, ali sada se to promenilo.
Međutim, vođe ŽBO i ŽVU su znale da to nije slučaj, kao i da njihovih 700-750 neobučenih, neiskusnih i slabo naoružanih boraca neće moći da odoli moćnoj, obučenoj i iskusnoj nemačkoj sili.
Bez obzira na to, nisu nameravali da odustanu od borbe. Zato su udvostručili napore oko naoružavanja, planiranja i obučavanja, pravljenja granata domaće izrade, gradnje podzemnih tunela koji su omogućavali tajne pokrete "trupa", i tome sličnog; ni civili nisu sedeli skrštenih ruku, i gradili su sebi podzemne bunkere širom geta u koje su uskoro mogli da stanu svi njegovi žitelji.
USTANAK POČINJE
Iznenađeni jevrejskim otporom u januaru, Nemci su odložili dalje deportacije na nekoliko meseci. Rajhsfirer Himler je odlučio da konačna likvidacija geta i deportacija njegovog stanovništva počne 19. aprila, dan pre praznika Pashe; ovaj datum je izabran čisto zbog svireposti i efekta, a operacija je poverena esesovskom i policijskom generalu Jirgenu Štropu.
SS je ušao u Varšavski geto oko 3 časa ujutru, 19. aprila, ali pošto su prethodno najavili da je namera da se izvrši njegova likvidacija, narod se povukao u bunkere a ustanici su zauzeli borbene položaje.
Nemci su očekivali otpor, ali ne i ono što su doživeli. Na čelu sa 24-godišnjim Mordekajom Anelevičem, jevrejski borci su već tokom prvog napada ubili najmanje dvanaest nemačkih vonika, a molotovljevim koktelima su onesposobljavali tenkove i oklopna vozila.
Tokom prva tri dana nacisti nisu uspeli da uhvate nijednog ustanika, imali su pristojne gubitke, a nisu uspeli da pronađu ni mnogo civilnih žitelja geta. Štrop je zato odlučio da promeni taktiku: rušiće jednu po jednu zgradu, od bloka do bloka, ne bi li Jevreje isterao iz skrovišta.
Uz geto koji je goreo u sve većoj meri Jevreji su polako prestajali sa opštim i snažnim otporom, ali su se mnoge manje grupe uporno skrivale i borile protiv Nemaca; civili su pokušavali da ostanu u bunkerima, ali su ih isterivali vatra i dim. Ako svejedno na bi izašli, nacisti su bacali bojne otrove i granate u bunkere.
KRAJ USTANKA
8. maja esesovci su izvršili raciju na glavni bunker ŽBO-a u ulici Mila broj 18; Anelevič i oko 140 jevrejskih boraca koji su se tu skrivali je ubijeno. Ostali su uspeli da izdrže još nedelju dana, skrivajući se i pružajući otpor, ali je Štrop 16. maja proglasio kraj operacije a ustanak ugušenim. To je proslavio rušenjem Velike sinagoge u Varšavi koja je preživela sve to vreme van zidina geta.
Štrop je službeno prijavio da je uhvatio 56.065 Jevreja, od kojih je 7.000 ubijeno tokom ustanka a dodatnih 7.000 bilo deportovano direktno u Treblinku II.
Preostalih 42.000 Jevreja su poslati ili u logor Majdanek ili u jedan od četiri radna logora u okolini Lublina.
Većina tih što su završili u lublinskim logorima je uskoro streljana, 3-4. novembra 1943. godine, tokom masovne odmazde poznate kao Operacija Erntefest ("žetvena svetkovina"), kada je stradalo 43.000 Jevreja (ne zna se tačno zbog čega je došlo takvo naređenje za iznenadnu likvidaciju, ali se pretpostavlja da je to bilo iskazivanje besa zbog ratnih neuspeha na Istočnom frontu).
Uglavnom, ovo je bio prvi i najveći akt otpora tokom čitavog Holokausta, i smatra se da je inspirisao Jevreje u Treblinci i Sobiboru da dignu sopstvene pobune, kao i Jevreje koji su živeli u drugim getima.
2013. godine Muzej istorije poljskih Jevreja otvoren je na mestu bivšeg Varšavskog geta, a preko puta njega nalazi se Spomenik herojima geta koji je postavljen 1948. godine na mestu na kojem je ustanak počeo.
Takođe postoji i Jevrejsko groblje u Varšavi, koje se nalazi unutar bivšeg geta, i koje takođe služi kao podsetnik na prošlost.
Nikad više.
(O. Š.)
Povezane vesti
Novinar koji je Izraelki postavio pitanje koje je izazvalo burne reakcije, se oglasio: "Donosi rizik.."
Nemačka policija i dalje traga za malenom Ingom koja je nestala pre devet godina: Pretraženo mesto nestanka
Roditelji izgubili sina (4) na kauču: Odmah su alarmirali policiju, a onda se dogodio šok obrt
American Airlines vodi veterane Drugog svetskog rata na obeležavanje godišnjice operacije Overlord
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
"Moj tata je bio dosadan, DANAS SMO GA SAHRANILI": Dirljiva objava ćerke pokrenula lavinu na mrežama
HOROR TVRDNJE SRBINA Zbog onoga što je Slavišin sin doživeo na putu kroz Severnu Makedoniju, Srbi u neverici pišu samo jedno: "NIJE SE DESILO"
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Marko cg
Uzase koji su nacisti sprovodili ne smiju biti zaboravljeni...nek pocivaju u miru napaceni jevreji slava im
Podelite komentar
max
Uspoređivati poljsku 'Domovinsku armiju' ('Armia Krajowa') sa tzv.JVuO (četnicima) je uvreda za Poljake. Za razliku od JVuO koja je aktivno surađivala i borila se rame uz rame sa nacistima i fašistima (i ustašama), poljska 'Domovinska armija' se itekako borila protiv Nijemaca.
Podelite komentar
LJ
Zasto ne govorimo potpunu istinu? U Ukrajni vise su pobili Jevreje UKRINSKI FASISTI nego sami Nemci. Oni (Ukrainski fasisti)su toliko masakrirali Jevreje da su Nemci bili prinudjeni i da ih stite. A u VARSAVSKOM getu Jevreje su vise cistili POLJACI lojalni fasizmu nego sami NEMCI. Zasto i sada ne pricamo totalnu istinu, proslo je vreme da se govori crno belo? Niko ne prica da NEMCI nisu to radili ali nisu bili jedini. Na protiv, "poturice" su uvek bili gori od "turala".
Podelite komentar