• 2

RUS KOJI JE PROMENIO SVET: Hteo je da dokaže da od zveri može napraviti ljubimca, pa je stvorio lisicu koja je kao pas

- Intenzivnim selektivnim uzgojem, uspeli smo u samo nekoliko decenija da smestimo proces koji se u prošlosti odigravao hiljadama godina - napisala je Ljudmila Trut, jedan od istraživača, 1999. godine

  • 2

Tokom pedetih godina prošlog veka sovjetski genetičar započeo je eksperiment vođen teorijom evolucije i time je hteo da pokaže kako funkcioniše pripitomljavanje.

ZVERI NAPRAVILE POKOLJ U DVORIŠTU: Lisice napadaju u centru Sombora!

Razne vrse lisica deluju neodoljivo, pa su ljudi nekad upadali u iskušenje da ih čuvaju kao kućne ljubimce, prenosi bbc.com.

Oni koji su pokušavali mnogo su se mučili. Za razliku od pasa i mačaka, neke vrste lisica nisu mogle da se pripitome.

Pripitomljavanje se može primeniti na samo nekim vrstama i to posle dugog perioda selektivnog uzgoja. Mačke i pse su ljudi pre nekoliko hiljada godina pripitomili, kako bi ih čuvali kao svoje kućne ljubimce. Ovce, koze i druge životinje su pripitomljene jer su služile za ishranu.

Ljudi koji su pokušali da pripitome lisice često pričaju o njihovoj tvrdoglavoj divljini koje je nemoguće otarasiti se. Ovo navodi na zaključak da je teše pripitomiti lisice, nego druge životinje.

Međutim, jednim izvanrednim eksperimentom pronađen je način da se lisice pripitome. Ova studija može da nam pomogne da shvatimo kako su naši preci pripitomljavali druge životinje, kao i šta zaista znači i kako izgleda pripitomljavanje.

Biolog Dejvid Mekdonald je izbliza proučavao lisice godinama. Jedno vreme držao je lisice kod kuće, a to je opisao u knjizi iz 1987. koja se zove "Trčanje sa lisicama". Lisice se nisu dugo zadržale u Mekdonaldovoj kući. Otkrio je da će upropastiti područje na kom žive, kao i stvoriti potpuni haos. Drugi ljudi koji su živeli sa lisicama, došli su do istog zaključka.

Foto: Wikipedia/Kayfedewa

Foto: Wikipedia/Kayfedewa

Ričard Bovler, fotograf koji se bavio divljinama, a živi u Velsu, brine se o nekoliko lisica koje je smestio na velikom području u okviru svog imanja.  On navodi da su lisice nervozne i stidljive. Najmlađa lisica koju je nazvao Heti, čak iako je pripitomljena u "zarobljeništvu", izuzetno je stidljiva pred ljudima. Bovler je sa svojim partnerima odgajao ovu lisicu od kad je bila samo nedelju dana stara, ali kaže za njen temperament da je izuzetno čudan.

U Velikoj Britaniji je zabranjeno zakonom držati lisicu kao kućnog ljubimca, ali to ipak ne znači da to nije dobra ideja.

Kraljevsko društvo za zaštitu životinja ne odobrava držanje lisica kao kućnih ljubimaca.

- Lisice su divlje životinje i ne snalaze se kao kućni ljubimci, pa zato i ne treba to pokušavati. Čak i eksperti za lisice koji imaju najviše iskustva sa ovim životinjama imali su velike poteškoće da održavaju odrasle lisice u zatočeništvu, jer one imaju specifične potrebe - oni kažu.

Povremeno bi ljudi koji rade u centrima smeštenim u divljni rekli da su uspeli da pripitome lisice. Ipak, obično se te životinje oporavljaju od toksoplazmoze, parazitske bolesti koja oštećuje mozak, uništavajući kod lisica strah od ljudskog dodira.

Britanske urbane lisice, za razliku od njihovih divljih rođaka,opisuju se kao hrabre i drske u blizini ljudi. Čak su u stanju da, u potrazi za hranom, priđu ljudima. Moguće je da je ponašanje ljudi u gradovima uticalo da se i njihovo ponašanje promeni i da se prilagode. Ipak, ovo nije dovoljno da se kvalifikuju kao domaće, pitome životinje.

Foto: Wikipedia/Kayfedewa

Foto: Wikipedia/Kayfedewa

Zaključuje se da držanje lisice kao kućnog ljubimca nije dobra ideja, sem ako se ne radi o lisici koja potiče iz jedine pripitomljene vrste lisice koja je nastala nakon eksperimenta koji je sproveo u Sovjetskoj Rusiji.

Kasnih pedesetih godina ruski genetičar Dmitri Belajev pokušao je da stvori populaciju pitomih lisica. Belajev je umro 1985. godine, ali program je nastavila Ljudmila Trut.

Belajevljev eksperiment je trebalo da odgovori na pitanje kako uopšte dolazi do evolucije. Još uvek postoji mnogo pitanja koja su ostala bez odgovora. Jedno od pitanja je koje osobine su imale životinje kada su kameni ljudi odabrali njih da pripitomljavaju. Belajev veruje da je odabir na osnovu jedne osobine dovoljan da se stvori pitoma vrsta. Ovo je bio vrlo riskantan eksperiment, naročito zato što su istraživanja koja se tiču genetike tada bila zabranjena u Rusiji. Staljinova smrt je istraživačima dala više slobode, mada se Belajev sve vreme bavio svojim radom.

Belajev i Trut su obišli brojne farme na kojima su se gajile lisice zbog krzna i odande su odabrali neke lisice i preneli ih na svoju farmu u Novosibirsku. Životinje su odabirane na osnovu toga kako reaguju kad im se otvori kavez, a samo oko 10% lisica je pokazalo da su mirne u prisustvu ljudi.

Kad su se rađali mladunci, istraživači su ih ručno hranili. Ako bi mladunci, čak i nakon bliskog kontakta sa ljudima, pokazivali agresivno ponašanje, istraživači bi ih prenosili na farme sa kojih su uzeli njihove roditelje. Pri svakom izboru, manje od 10% mladunaca su korišćeni kao što su bili njihovi roditelji.

Foto: Wikipedia/Zefram

Foto: Wikipedia/Zefram

Tek nakon četvrte generacije lisica, istraživači su primetili da se mladunci lisica ponašaju kao psi. Mahali bi repovima, približavali se ljudima u potrazi za dodirom, a ako bi to izostalo cvileli bi.

Proces je izuzetno brzo napredovao.

- Intenzivnim selektivnim uzgojem, uspeli smo u samo nekoliko decenija da smestimo proces koji se u prošlosti odigravao hiljadama godina - napisala je Trut 1999. godine.

Ove lisice su nazvane "elita pripitomljavanja" i kako su prolazile godine količina elitnih mladunaca je rasla. Do 2005-2006. godine, gotovo sve lisice su želele da se igraju, bile su prijateljski raspoložene i ponašale su se kao psi kućni ljubimci. Lisice su mogle da odreaguju na naređenja svojih vlasnika.

- Trenutak kada smo bili naponosniji u životu je bio kada smo, jedini na svetu, uspeli da stvorimo genetski pitome lisice - rekla je Trut.

(Telegraf.rs)

 

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima