Celih 65 godina nije znala ko joj je majka: Na praznik stigla koverta koja joj je promenila život
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Viki
I ja godinama nisam znala za oca, tek kao devojka. Na kraju me je on potrazio. Tokom studija me je finansijski pomagao ali i stalno kinjio sa sumnjama da li sam njegova ili ne iako neverovatno licimo. Nije mi dao da upoznam svoju polusestru i brata. Ja sam mnogo godina kasnije se sama na to odlucila jer sam imala podatke o njima. Sestra se veoma obradovala, dok je brat bio neutralan. Zivimo svi u Beogradu. S bratom sam se videla jednom a sa sestrom vise puta. Medjutim ne nalazim nista zajednicko s njima i dosta smo i uzdrzani kad se sretnemo. Jednostavno, ispricali smo se i vise nemamo sta. Otac iako je bio imucan, nista mi nije ostavio. Potrudio se da sve da njima.